Od viška glava boli

Ovogodišnji samit Srednjoevropske inicijative (SEP), koji je Slovenija u ulozi predsedavajućeg organizovala u Portorožu, pokazalo je da napori osnivača da udahnu novi život regionalnoj organizaciji nemaju mnogo izgleda za uspeh. Organizacija koja je bleda kopija originala – Evropske unije – nastala je u vreme kad je većina njenih članica tek sanjala o Briselu kao novom glavnom gradu. Sada se većem broju država okupljenih u SEP-u taj san i ostvario, a ostale (među kojima je i Srbija) tek utiru put jer im je taj cilj na veoma dugom štapu…

PREDSEDNICI KAO MAMAC: Kada je nastala 1989. godine, Srednjoevropska inicijativa dobila je ime Kvadragonala, a stvorile su je Italija, Austrija, Mađarska i SFRJ. Ulaskom novih članova i raspadom SFRJ to društvance postaje pentagonala, pa heksagonala, sve do Centralnoevropske inicijative. Svrha inicijatora bila je poboljšanje saradnje među državama članovima pomoću raznih projekata i fondova, kako bi se smanjile naizgled nepremostive razlike i barijere među državama u srcu Evrope. Na godišnjim sastancima nisu razmatrane samo teme o robi i biznisu, pa je tako ove godine stiglo na red osetljivo pitanje zaštite manjina. Kao što red nalaže, usvojen je čak i nekakav poseban dokument, iako zbog velikih razlika u viđenju pojedinih zemalja učesnica opšta mesta u tom dokumentu nisu ni do kolena papirima Saveta Evrope i srodnih organizacija koje se bave istom temom.

Činjenica je da SEP ogromnu pažnju ne posvećuje „marginalnim pitanjima“, već se naročito brine o interesima kapitala, što će reći da najviše radi na unapređenju poslovanja, investicija i trgovine među članovima, tako da svaki susret već tradicionalno počinje posebnom „poslovnom konferencijom“. Niko ne krije da je smisao SEP-a, kome bi trebalo da prisustvuju delegacije u najvišem sastavu s premijerom vlade na čelu – promocija. Ni ove godine to prisustvo nije izostalo, mada je stvar u kontekstu afera oko smene slovenačke vlade, izbora Janšinog kabineta, činjenice da su slovenačka tekstilna i obućarska industrija ovih dana stigle do dna uz tendenciju da bude još gore – izgledala donekle perverzno. Treba dodati da je službena Ljubljana od Bratislave iskamčila ovogodišnje predsedavanje SEP-u i medijski hepening u Portorožu, a sve zato da bi Slovenija izbegla donekle neukusnu situaciju istovremenog držanja predsedničke stolice u dve regionalne organizacije (OEBS-u, iduće godine, i već pomenutom SEP-u).

Po dometima potpuno marginalizovan susret začinili su tračevi kako će se mimoići odlazeći i dolazeći slovenački premijer (Rop i Janša), pa je protokol zadovoljen tako što je goste u ime domaćina dvorio premijer Tone Rop, dok se netom izabrani mandatar nove vlade Janez Janša veselo slikao sa pristiglim predstavnicima vlada u neformalnim bilateralnim susretima.

JANŠA& SANADER: Kako bi trebalo da osim slikanja i poziranja zvanice raspravljaju i o nekoj temi, domaćini su se našli na pravoj muci, posebno što je izostao očekivani broj najviših delegacija, jer je odziv šefova vlada bio više nego skroman. Pre tri godine, na primer, kada je SEP održan u Italiji, glavna tema je bila opasnost od terorizma; 2002. godine raspravljalo se o Makedoniji i Balkanu, prošle godine u Varšavi razgovaralo se o problemima proširenja i uključenja novih članova Unije sa posebnim osvrtom na Poljsku, da bi ove godine sve rasprave naprasno bile usmerene na zbivanja u Ukrajini. Tako je vrh skupa usvojio i posebnu izjavu u kojoj su pozvane „sve strane“ u toj državi da poštuju „demokratske principe“.

Austrijski savezni kancelar Volfgang Šisel ipak je pohvalio protekli susret kao „odličan forum i svež podsticaj sadašnjim i budućim članovima EU-a“. Uprkos činjenici da su domaćini bombardovali medije najavama bilateralnih susreta bivšeg i sadašnjeg premijera, ostaje gorka činjenica da mnogi pozvani nisu došli. Svoje učešće je u poslednjem trenutku otkazao italijanski premijer Silvio Berluskoni, komšija koga su u Portorožu željno očekivali. Od ostalih sedamnaest pozvanih uzvanica (predsednika vlada) strogo obezbeđen centar Portoroža videli su samo Fatos Nano (Albanija), pomenuti Volfgang Šisel (Austrija), Adnan Terzić (BiH), Ivo Sanader (Hrvatska), Marek Belka (Poljska) i Mikulaš Džurindza (Slovačka). Devet delegacija (iz Belorusije, Bugarske, Češke, Mađarske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore i Ukrajine) predvodili su potpredsednici vlada ili ministri privrede.

Otuda su komentatori u slovenačkim medijima zaključili kako se posle prvomajskog velikog proširenja, kad je čak pet članova SEP-a primljeno u EU, očito smanjio opšti „interes za Srednjoevropsku inicijativu“. U tom kontekstu je uistinu jedina važna poruka ovogodišnjeg samita saopštenje da će sve sadašnje članice EU i ubuduće pomagati ostalima državama-kandidatima da što pre uđu u briselski klub.

Za ovdašnje medije je, međutim, najvažniji događaj bio prvi susret mandatara nove slovenačke vlade Janeza Janše i hrvatskog premijera Ive Sanadera. Iako su očekivanja bila ogromna nijedan od dva premijera u odvojenim izjavama za javnost nije kazao ništa novo. Janša je rekao da su odnosi između Ljubljane i Zagreba dobri te da otvorena pitanja ne bi smela da ugroze niti opterete odnose između država. „Nasuprot nekima, ja sam ubeđen da Slovenija nema razloga da se boji arbitraže u vezi s Piranskim zalivom. Mada pre toga ima mnogo drugih pitanja koja treba razjasniti, a mi smo spremni da se dogovaramo“, rekao je Janez Janša dodajući da Slovenija „podržava Hrvatsku na putu u EU“. Janša, poznat po desničarski tvrdim stavovima prema komšijama, time je zalepio suptilan šamar Liberalnoj demokratiji i Ropovoj vladi koja je uoči oktobarskih izbora, u jeku predizborne kampanje, pokušala da uslovi svoju podršku Hrvatskoj za ulazak u EU rešavanjem otvorenih pitanja, pre svega nerešene granice na kopnu i moru.

Analitičari već kalkulišu hoće li se dva prvaka sa istog političkog pola, Janša i Sanader, lakše sporazumeti nego „levičari“ poput Drnovšeka i Ropa i Račana, s druge strane međe. Janša jeste, između ostalog, osudio hrvatsko proširenje „ekonomsko-ribolovne zone“ u Jadranu kao „jednostran akt hrvatske neokomunističke vlasti“, ali je usput davao signale da bi dogovor ideoloških istomišljenika zdesna možda bio moguć i lakši.

Da dogovor nije tako daleko, možda simbolizuje činjenica da se jedino Sanader i Janša na konferenciji za novinare nisu slikali ispred prozora sa koga puca predivan pogled na Piranski zaliv. Zato što su zavese pre početka zajedničke sednice, diplomatski mudro – spuštene.