Meksiko je užasnut smrću gradonačelnika grada Čilpansingo kome je odrubljena glava samo šest dana nakon što je preuzeo dužnost. Ipak, predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum zalaže se za „politika zagrljaja” umesto metaka
Meksičke vlasti iz temelja su potresene užasnom smrću Alehandra Arkosa Katalana (43), gradonačelnika grada Čilpansingo kome je odrubljena glava samo šest dana nakon što je preuzeo dužnost, a posle tog ubistva četiri gradonačelnika u Meksiku zatražila su zaštitu od saveznih vlasti.
Čilpansingo je administrativno središe meksičke savezne države Gerero, i ima više od 200.000 stanovnika.
Arkos Katalan je položio zakletvu 30. septembra, samo dan pre nego što je prva žena predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, i sama preuzela vlast.
Ona je tako na samom početku mandata morala da izvesti javnost da je Arkos Katalan ubijen i da su „sve neophodne istrage su u toku“.
Užasna fotografija
Fotografije okrvavljene glave Arkosa Katalana, izložene na krovu belog vozila dok je njegovo telo ležalo pognuto unutra proširile su se na društvenim mrežama poput požara. To je bio novi užasan podsetnik na nasilje koje je sukob organizovanog kriminala u Meksiku naneo toj zemlji.
Ubistvo Arkosa Katalana dogodilo se nakon što su dva bliska saveznika ubijena na samom početku njegove kratkotrajne administracije.
Sekretar Fransisko Tapija ubijen je iz vatrenog oružja 3. oktobra, dok je Ulises Hernandez Martinez, bivši policijski komandant specijalnih snaga, koji je navodno postao šef obezbeđenja Arkosa, izrešetan mecima uoči inauguracije gradonačelnika.
Želeo da ga pamte kao šampiona mira i sreće
Šokirani građani podelili su snimak intervjua sa gradonačelnikom pre njegove smrti u kojem je rekao da želi da ga pamte kao šampiona mira i sreće.
„Živeo sam ovde ceo život i ovde želim da umrem – ali želim da umrem boreći se za svoj grad“, rekao je Arkos Katalan.
Arkos Katalan je u intervjuu za lokalne medije neposredno pre smrti rekao da želi dodatnu zaštitu, ali nije jasno da li je državnim zvaničnicima upućen bilo kakav formalni zahtev za to.
Čilpansingo je raj za narko-bande
Koliko je Čilpansingo nasilan grad govori i to da je da je 2023. godine narko-banda otvoreno organizovala demonstracije, otela vladin oklopni automobil i uzela policiju za taoce kako bi izbokslovala oslobađanje uhapšenih osumnjičenih.
Ubistvo je izazvalo gnev i gađenje, a Alehandro Moreno, predsednik stranke Arkosa Katalana, Institucionalne revolucionarne partije (PRI), osudio je ono što je nazvao grotesknim „činom terora“.
Rikardo Anaja, opozicioni senator, požalio se na bezbednosnu situaciju u Meksiku, gde je više od 450.000 ljudi ubijeno otkako je predsednik Felipe Kalderon pokrenuo svoj „rat“ protiv narko kartela 2006. godine
„Zbog činjenica da su obezglavili gradonačelnika tako važnog grada trebalo bi svi da zadrhtimo. To je potpuno neprihvatljivo i moramo da učinimo nešto kako bismo osigurali da to prestane da se dešava“, rekao je Anaja i pozvao na hitnu promenu u bezbednosnoj politici.
„Politika zagrljaja” umesto metaka
Ipak, predsednica Šejnbaum je obećala da će nastaviti sa takozvanom „politikom zagrljaja, a ne mecima“, što je bezbednosna politika njenog prethodnika i mentora nacionaliste Andresa Manuela Lopeza Obradora (70) koji je bio predsednik Meksika šest godina.
„Necćemo se vraćati na Kalderonov bezobzirni rat protiv narkotika koji je našoj zemlji naneo toliko štete. Ostaje naše uverenje da su bezbednost i mir plodovi pravde“, rekla je Šejnbaum hiljadama pristalica na inauguraciji.
Iako je Lopez Obrador tvrdio da je postigao skromno smanjenje stope ubistava u Meksiku u kasnijim fazama svog predsedništva, među bezbednosnim analitičarima postoji konsenzus da su njegovi pokušaji da „pacifikuje“ zemlju propali.
Neslavna pozicija Meksika
Prošle godine u Meksiko je bilo više od 30.000 ubistava. Prema istraživačkom centru Instituto Igarape, u 2023. godini od 50 najsmrtonosnijih gradova u svetu njih 11 je bilo iz Meksika, a među njima je bio i grad obezglavljenog gradonačelnika Čilpansingo. Poređenja radi, u 2015. godini samo tri od 50 najsmrtonosnijih gradova u svetu bila su iz Meksika.
Uprkos toj sumornoj stvarnosti, Lopez Obrador je napustio je funkciju sa rejtingom od 70 odsto, što je uglavnom rezultat njegovog nemilosrdnog fokusa na borbu protiv nejednakosti i pozicioniranja kao šampiona siromašnih.
Svesna da borba protiv nasilja predstavlja jedan od njenih najzastrašujućih izazova – i pod pritiskom nakon ubistva Arkosa Katalana – Šejnbaum je rekla da ubrzo izneti svoje planove javne bezbednosti.
Veze vlasti i bandi
Identitet ubica Arkosa Katalana nije još otkriven, ali je poslednjih godina grad Čilpansingo bio svedok krvave svađe između dve kriminalne grupe. Kao što se često dešava u Meksiku, lokalni političari su umešani u to podzemlje. Prethodnica Arkosa Katalana, Norma Otilija Ernandez smenjena je sa funkcije nakon što se pojavio kompromitujući snimak na kojem se vidi kako u restoranu razgovara sa šefom jedne od bandi.
Nakon izbora ranije ove godine, Arkos Katalan je navodno rekao da neće sklapati dogovore ili pregovarati sa kriminalnim grupama.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
