Nova trgovina robljem u srcu Evrope

Dok se u skupim restoranima u Berlinu i Amsterdamu služi sveža špargla ubrana na poljima u Češkoj Republici, zahvalne mušterije ni ne sanjaju da ovaj omiljeni artikal završava na njihovim tanjirima isključivo zahvaljujući teškom radu modernog roblja – muškaraca i žena koji se vrbuju lažnim obećanjima u siromašnim zemljama a zatim drže u zarobljeništvu – pod batinama i pretnjama naoružanih čuvara ako zatraže hranu, nadnicu ili pokušaju da beže.

Naš tromesečni istraživački rad u Rumuniji, Češkoj Republici, Moldaviji, Transnistriji (državi koja se otcepila od Moldavije), Ukrajini i Holandiji pokazao je koliko je surova kriminalna mreža ukrajinskih bandi koje su regrutovale na stotine žrtava da godinama rade kao robovi u Češkoj pre nego što je mreža razbijena prošlog proleća.

Svih četrdeset žrtava ovog zločina iz Rumunije bilo je vrbovano za farmu špargle u Hostin u Vojkovicu 2007. i 2008. godine, da bi radili za Bohemer Spargel Kultur (BSK), češku firmu u vlasništvu holandske kompanije Procint B.V. Niko od njih nije plaćen niti pristojno hranjen, a tvrde da su srećni što su uopšte uspeli da pobegnu.

Istraga češke i rumunske policije prinudnog rada na poljima BSK-a koja je još u toku pokazuje da je najmanje 300 građana Rumunije tamo bilo prisiljavano na prinudni rad 2007, 2008. i 2009. godine. Jedna skorija istraga otkrila je da su i Bugari, Romi, Ukrajinci i Moldavci takođe radili tamo bez naknade.

Češkoj policiji trebalo je dve godine da izvrši prepad na prostorije BSK-a u februaru, nakon što je još 2007. godine prvi put informisana šta se tamo dešava. Racija se završila oslobađanjem preostalih radnika i razbijanjem organizovane kriminalne mreže koja ih je držala u zarobljeništvu.

REGRUTACIJA: Za šefove bandi žrtve su regrutovali ukrajinski i rumunski agenti koji su im obećali dobru platu, smeštaj i hranu.

Većina žrtava sa kojima smo odvojeno razgovarali identifikovali su Vasila Bencu, ukrajinskog vlasnika češke regrutne kompanije Ber Lodžing, kao vođu bandi koje su ih držale u zarobljeništvu. Češka policija je uhapsila Bencu u februaru i njegovo suđenje je u toku. Obratili smo se kancelariji njegovog advokata Jiržija Teringela, ali nam je rečeno da on odbija da dâ komentar.

Bencina kompanija Ber Lodžing imala je ugovor sa BSK-om da im obezbeđuje radnike. BSK-ov generalni direktor Vil Tojven, uporno tvrdi da je saznao za uslove u kojima su radnici radili tek posle Bencinog hapšenja.

„Nije bilo nikakvih direktnih ugovora o radnom odnosu između BSK-a i rumunskih, bugarskih i moldavskih radnika“, kaže on. „To je bilo između dobavljača, Ber Lodžinga i samih radnika.“

Tojvenove firme izvoze šparglu i drugo povrće iz Španije i Italije u Veliku Britaniju, Japan i druge zemlje. BSK-ovi proizvodi se prodaju u Nemačkoj, Holandiji i velikim lancima supermarketa, uključujući Teskove robne kuće u Češkoj Republici.

ORGANIZACIJA: Korina Rahovenu stoji ispred porodične kolibe svekra i svekrve u seocetu u regionu Prahova u južnoj Rumuniji. U poznim dvadesetim, ona ljuljuška bebu u jednoj ruci, dok drugo dvoje dece trčkara unaokolo. Ona sa decom živi u jednoj sobi napravljenoj od blata i slame uz kolibu muževljevih roditelja.

U očajničkoj želji da zaradi novac, Korina se u proleće 2008. godine uputila na polja špargle u Češkoj Republici, gde je znala da već rade njen muž i njegova braća.

Vrbovao ju je član mreže koja širom Rumunije traži ljude za rad u inostranstvu. Kasnije se ispostavilo da agent pripada južnom rumunskom ogranku Bencine rasprostranjene mreže.

Ona i drugi regruti organizovano su prebačeni autobusima do Praga, gde su ih čekali Ukrajinci koji su ih prevezli na polja.

„Kada sam stigla, videla sam da moj muž i njegova braća nisu u najboljem stanju. Bili su pretučeni i gotovo izgladneli“, priseća se ona. „Morala sam da radim i nedeljom, a ako bih odbila, pretili su mi batinanjem.“

BATINE UMESTO NADNICA: Korina kaže da su ih, dok su radili u poljima, čuvali Ukrajinci naoružani sačmaricama koji bi tukli svakog ko se usudi da pita za nadnice koje su im obećane ili da se pobuni protiv uslova i radnih sati.

Oko 400 muškaraca i žena prisiljavani su da rade od jutra do mraka, spavaju u zajedničkim spavaonicama, a nisu smeli da napuštaju polja osim u slučajevima kada bi ih njihovi ukrajinski šefovi premeštali na građevinske lokacije ili u klanice.

Jedan od Korininih zetova verovao je da je dobio važeći ugovor za posao, koji je bio sastavljen na češkom. Kasnije je otkrio da je njegov papir bezvredna dozvola za iznajmljivanje garaže.

Posle dva meseca rada bez naknade u prisustvu naoružanih čuvara, Korina je bila sigurna da neće dobiti nikakav novac. Kada su se ona i njen muž pobunili, pripretili su joj da će je prodati makrou za koga će raditi kao prostitutka u Pragu. Konačno, ona, njen muž i njegova braća pobegli su iz logora jedne noći u leto 2008.

Pedesetogodišnji Kostika Širijak, iz sela Gorbanesti u severnoj Rumuniji, ispričao nam je sličnu priču. I on je postao moderni rob, a pobegao je iz BSK-a tek pošto je radio za njih bez nadoknade nekoliko šokantnih meseci.

Zajedno sa ćerkom, radio je na BSK-ovim poljima i drugim lokacijama od maja do jula 2008. Kada su konačno pobegli sa farme, bežali su šest sati noću, prešavši 45 kilometara. „Strah me je terao da idem dalje“, rekao nam je.

„Moja ćerka i ja smo radili tri meseca bez naknade – hraneći se samo hlebom i kuvanim šljivama“, kaže on. „Tukli su nas da bismo radili brže. Jedva smo mogli da zaspimo od posekotina i modrica.“

Najviše je strahovao za svoju šesneastogodišnju ćerku, koju je njihov predradnik Ukrajinac primoravao da spava u istom krevetu sa muškim kolegom Kinezom. Čuvar je insistirao da se ona uda za Kineza da bi ovaj dobio rumunsko državljanstvo i pasoš Evropske unije za koji je očigledno bio spreman da plati čuvaru.

Širijaka i njegovu ćerku je za rad u Češkoj Republici vrbovao njihov rođak i povezao ih sa čovekom koji je kasnije optužen kao član Bencine kriminalne mreže. Širijak kaže da je kasnije otkrio da su regruteri plaćani od 150 do 200 evra za svakog radnika kog su doveli u Prag.

Neki radnici zatočeni na poljima BSK-a uspeli su da pobegnu tek kada su rumunske diplomate u Pragu otkrile šta se dešava.

DIPLOMATSKO OTKRIĆE: Zvaničnik konzulata Julijan Georgiju kaže da je u martu 2007. godine ambasadu pozvao čovek zatočen na farmi špargle koji im je rekao da on i njegove kolege rade u zastrašujućim uslovima, ali nije umeo da objasni gde se nalazi farma ili ko je njen vlasnik. Znao je samo da je u blizini Praga, kod oslikanog zida.

Ambasada je pozvala češku policiju, koja ih je uputila šta da kažu ljudima da bi ovi pobegli. Tako je 67 radnika uskoro pobeglo ukrajinskim čuvarima koji su, ipak, zadržali njihove lične dokumente i novac.

Gotovo svake nedelje posle toga, grupe radnika su bežale sa polja i pojavljivale se na vratima rumunske ambasade. Ali, dok je češka policija prvi put informisana o tome šta se dešava još 2007, tek je u februaru 2009. godine izvršila prepad na farmu i obližnju spavaonicu i oslobodila 36 ljudi koje je tamo zatekla.

Jedan od problema bio je što su strani radnici izbegavali kontakt sa češkom policijom, suviše zaplašeni da bi pričali sa vlastima.

Neki od njih, kao što su Ukrajinci i Moldavci, nisu imali prava ni da borave u Evropskoj uniji. Drugi, poput Rumuna, radili su bez neophodnih dozvola.

POLICIJSKA SPOROST: David Rodr, češki oficir za vezu za Rumuniju, Moldaviju, Bugarsku i Ukrajinu, opravdava sporost češke policijske istrage tvrdnjom da žrtve „nisu davale policiji dovoljno informacija i podataka da bi policija identifikovala njihove mučitelje“… „Kako da pomognemo žrtvama kada nisu govorile ni češki?“, pita se Rodr.

Prema izveštaju Rumunske nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima (ANITP) iz 2007. godine, te godine je Češka Republika postala jedno od glavnih odredišta za trgovinu Rumunima u svrhe prinudnog rada.

Češka Republika se 2006. godine nalazila na desetom mestu crne liste zemalja u kojima se trguje Rumunima. Prema Rumunskoj nacionalnoj agenciji, 2007. godine Češka je dospela na treće mesto – delom zato što je Rumunija tada ušla u Evropsku uniju, što znači da je dobila slobodu kretanja u EU.

UKRAJINSKI BOSOVI: Tužioci i policija iz Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma pri glavnom tužilaštvu Rumunije počeli su da istražuju regrutne mreže u martu 2007. godine, nadgledajući dve, u severnoj i južnoj Rumuniji.

Benca se pominje kao glavni šef obeju. Tridesetjednogodišnji ukrajinski državljanin koji je tada živeo u Češkoj Republici, njegova desna ruka Volodimir Dublenič (37) i još jedan saradnik, Mihajlo Zavatski (25), takođe Ukrajinci, uhapšeni su u februaru u gradiću pedesetak kilometara od Praga i optuženi za trgovinu ljudima i uspostavljanje i vođenje organizovane kriminalne mreže.

Prema registru firmi u Češkoj, Benca je 2003. osnovao Ber Lodžing CZ, paravan kompaniju zaduženu za obezbeđivanje radnika za, između ostalih, češka polja špargle. Benca i njegovi saradnici osnovali su brojne povezane kompanije u Češkoj Republici.

Sedište Ber Lodžinga nalazi se u iznajmljenom stanu na devetom spratu zgrade u gradu Melniku, u ulici Sportovni 2723. Kompanija ima petoro registrovanih radnika. Stan je sada prazan, jedino metalno poštansko sanduče na ulazu zgrade, sa rukom ispisanim natpisom Ber Lodžing, svedoči o njenom nekadašnjem postojanju.

Benca potiče iz Kričova, sela u zapadnom transkarpatskom regionu Ukrajine, nedaleko od Lvova prema jugu. Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, ni Benca ni Dublenič nemaju kriminalne dosijee u Ukrajini niti registrovano poslovanje u zemlji.

U Kričovu, i drugim seocima u regionu, često mogu da se vide kola sa češkim registarskim tablicama, kao i oglasi za poslove u Češkoj Republici.

Bencini rođaci i susedi potvrdili su da su on i njegovi drugovi odvodili ljude preko granice da rade u Češkoj Republici. U urednoj porodičnoj kući gde smo se predstavili kao poslovni ljudi koji nude obilje jeftine radne snage za rad preko granice, Bencin otac je tvrdio da je njegov sin nevin, i da je radio za druge u istočnoj Ukrajini. Njegov sin nikada ne bi ponovo radio sa Rumunima. „Koga jednom ujede zmija…“, dodaje on.

JUŽNA I SEVERNA MREŽA: Na jugu Rumunije, u okrugu Prahova, dvadesetak žrtava nam je ispričalo kako je 2008. godine njih nekolicina došla da traži ljude bez posla koji su spremni da pođu da rade u Bukurešt i, kasnije, u Prag.

Gabriel Nita (38), vlasnik dveju firmi u Rumuniji, uhapšen je 2008. godine u Rumuniji kao vođa južnog ogranka. Njegovo suđenje je u toku, ali je sredinom decembra 2009. pušten da se brani sa slobode.

Jonut Matesku, njegov advokat, kaže da je njegov klijent bio samo nameštenik u češkoj kompaniji i da je prevozio radnike autobusom iz Rumunije u Prag zato što zna češki. „Tužilac nema dovoljno dokaza – samo izjave 36 žrtava, što nije dovoljno da bi ga osudili“, kaže on.

Rumunski tužioci identifikovali su 50 žrtava južnog ogranka, među njima dvoje mladih od 16 i 17 godina, koji su završili na BSK-ovim poljima špargle Hostin u Vojkovicu.

U severnom, siromašnom delu Rumunije, u okrugu Botosani, deset žrtava sa kojima smo razgovarali tvrde da ih je regrutovao čovek po imenu Laurentiju Dranga. Ovaj četrdesetšestogodišnjak iz grada Botosani uhapšen je u Rumuniji u martu 2009. kao vođa severnog ogranka i optužen za isporuku 120 radnika Benci.

Nijedan od advokata koji su ga branili u početku više nisu njegovi pravni zastupnici. Tužilac koji vodi slučaj kaže da je od tada ovaj, poput Nite, pušten da se brani sa slobode. Uprkos mnogim pokušajima, nismo uspeli da stupimo u kontakt s njim ili njegovim advokatom.

Na listi članova kriminalne mreže rumunskog tužioca takođe se pominje Nurdi Antaev, još jedan Ukrajinac, kao član severnog ogranka. Isto ime pomenuto je u razgovoru u jednoj kafani u Tiraspolu, glavnom gradu Transnistrije, gde smo razgovarali sa još četiri bivša prinudna radnika koja su odvedena u Češku Republiku.

Oni kažu da su dovedeni na polja špargle, ali da ne znaju ime mesta ili kompanije. Bili su zlostavljani kao i drugi. Saša Toridka (52) kaže da su Antaev i Oksana Golubeva, žena pedesetih godina, zajedno držali svoju mrežu modernog ropstva. Drugi su to potvrdili. Oni su odvođeni kod brata Golubeve u Odesu, a kasnije u Češku Republiku.

Nijedno ime, međutim, nije poznato vlastima u Transnistriji ili Moldaviji. Kada smo pokušali da stupimo u vezu sa Antaevim i Golubevom u ukrajinskom gradu Odesi, pronašli smo starijeg brata Golubeve. Kada smo se raspitali za poslovne aktivnosti njegove sestre, on nam je zalupio vratima i pripretio da će se vratiti sa sačmaricom.

„NISMO ZNALI„: BSK-ova polja špargle Hostin u Vojkovicu delovala su napušteno kada smo ih posetili u maju 2009. BSK je osnovan 1995. godine i uzgaja šparglu na 129 hektara zemlje. U dvorištu se nalazilo nekoliko praznih silosa i par parkiranih traktora, spremnih za oranje.

Zatekli smo samo jednog čoveka, čuvara, koji je čekao da mu počne smena. Nismo uspeli da pronađemo Mihala Červenku, agronoma kog je unajmio BSK i koji je dao nekoliko intervjua o BSK-ovom izvozu u Nemačku i Holandiju i o lancu Teskovih supermarketa u Češkoj Republici.

On je 2006. godine izjavio za češki poljoprivredni sajt da sva radna snaga BSK-a, koja broji gotovo 200 ljudi, dolazi iz inostranstva, naročito iz Istočne Evrope, dok berbom rukovodi holandski stručnjak.

Zamolili smo čuvara da nas poveže sa Červenkom, ali posle nekoliko telefonskih poziva rekao nam je da ovaj nije dostupan. Odbio je da nam da Červenkin telefonski broj.

Sledeća stanica bilo je sedište Procinta, kompanije u čijem se vlasništvu nalazi BSK, u ulici Zandberg u Heldenu, u jugoistočnoj Holandiji. Na broju 15, međutim, nije bilo ni traga ni glasa od Procinta. Umesto toga, tu se nalazio znak kompanije po imenu Teboza Holding B.V. Veza između Procinta i Teboze je Vil Tojven, vlasnik i generalni direktor Procinta i Teboze. Obe kompanije su veliki dobavljači špargle.

Drugi direktor Procinta je Fernando Mora Figueroa Domek (70) iz Španije, koji upravlja poljoprivrednom imperijom preko kompanija kao što su Grupo Karicuelo Investment, Kompleho Agrikola SA, Inversora i Komersijal SA, Agrikola Konagralsa S.L. a koja se proteže od Španije i Holandije do Velike Britanije.

Prema informacijama dostupnim na sajtu Teboze, kompanija je osvojila nagradu Pri d’Sparangel 2006, a među njenim klijentima su brojni luksuzni restorani u Mastrihtu, Roterdamu i Valreu, kao i jedan hotel sa pet zvezdica u Amsterdamu. Teboza sponzoriše i dva lokalna fudbalska tima koji igraju u nižim holandskim ligama.

U februaru 2009. kompanija je ušla na japansko tržište.

Prema registru holandskih kompanija, Procint je osnovan 1987. godine i specijalizovan je za uvoz i trgovinu šparglom. Kao srednje preduzeće, 2005. prodalo je šparglu u vrednosti od 800.000 evra.

Tojven nije bio dostupan kada smo stigli u Helden, ali je kasnije odgovorio na naša pitanja vezana za češku situaciju elektronskom poštom. „Namera naše kompanije je da rade na našoj farmi sa uživanjem da bi se vratili i narednih godina“, kaže on za svoju istočnoevropsku radnu snagu.

Upitan za Bencu i Dubleniča, dva Ukrajinca uhapšena u Češkoj Republici pod optužbom za trgovinu ljudima, Tojven kaže da su oni posetili BSK i ponudili usluge Ber Lodžinga kao uredno registrovane češke firme. „Nikada nisam upoznao tu gospodu“, dodaje on.

Njegova kompanija nikada nije imala direktan kontakt sa radnicima, što je u nadležnosti Ber Lodžinga. „Naša politika je da se ne mešamo u unutrašnje poslove partnerske kompanije, jer direktori snose punu odgovornost za svoja dela“, kaže on. Ber Lodžing je obezbedio smeštaj i objekte za radnike, a češki direktor BSK-a je poslužio samo kao posrednik u odnosima sa Bencom.

Posle hapšenja dvojice Ukrajinaca, BSK je prekinuo odnose sa Ber Lodžingom. „Saznali smo za zlostavljanja tek kada je policija pokrenula istragu i mi smo nadležnima dostavili sve podatke i brojeve“, kaže Tojven.

Ijan Hačins, predstavnik Teska u Londonu, kaže da ovaj lanac supermarketa nikada nije nabavljao proizvode direktno od BSK-a.

On, međutim, dodaje: „Naša preliminarna istraga pokazala je da su naša dva dobavljača iz Češke Republike u prošlosti poslovala sa BSK-om i sada radimo sa njima na utvrđivanju činjenica.“

Bivši prinudni radnici poput Širijaka nisu obeštećeni za ono što su doživeli. On pokušava da obnovi svoj život, ali to nije jednostavno budući da je prodao sve koze da bi otputovao u Češku Republiku. „Nikada više ne napuštam svoj dom. Ne idem više u inostranstvo da radim“, kaže. „Ono što mi se tamo desilo više mi je nego dovoljno. Nadam se samo da će moja ćerka preboleti tu noćnu moru. Možda tamo gore ima nekog“, dodaje pokazujući na nebo, „ko će im presuditi.“