Združena levica (Inicijativa za demokratski socijalizam IDS, Demokratska stranka rada DSD i TRS) na parlamentarnim izborima 2014. prvi put je prešla cenzus i sa osvojenih šest poslaničkih mesta bila pravi hit. Koalicija koja zagovara socijalističke vrednosti prošlog meseca udružila se u jedinstvenu partiju pod imenom Levica. O stanju u državi i socijalnoj politici Vlade, „koordinator“, praktično predsedavajući stranke Luka Mesec (30), kaže da Slovenija trpi pod privrednim i socijalnim modelom koji se ugleda na programe koje su sproveli Toni Bler i Gerhard Šreder, a koji su evropsku socijaldemokratiju gurnuli udesno.
„VREME: Smatra se da je Združena levica uspela da uđe u parlament jer je slovenačka tradicionalna levica delovala dezorijentisano sledeći Blerov treći put. Je li to tačno?
LUKA MESEC: Slažem se. Slično je i nemačko iskustvo. Ta previše konkurentna država, koja svojim suficitom danas preti evropskom i svetskom poretku i ekonomiji, već petnaest godina koči rast plata i socijalne pomoći. Tome su kumovale reforme Gerharda Šredera, koji je bio socijaldemokratski, a ne demohrišćanski, kancelar. Šreder je tako zakucao ekser na sudbinu nemačke socijaldemokratije koja narednih petnaest godina nije imala šanse da dođe na vlast.
U Sloveniji se desilo nešto slično. I mi smo imali radikalne rezove, pokušaj uvođenja smanjenja minimalnih zarada i reforme penzionog sistema za vreme socijaldemokratske vladavine od 2009. do 2011. To se događalo pre velikih protesta u Sloveniji (slovenački protesti ili „slovenački ustanak“ 2013. za vreme desničarske vlade Janeza Janše, na kojima je desetine hiljada ljudi demonstriralo protiv korupcije, klijentelizma i antisocijalne politike. Proteste su organizovale civilne inicijative i levi aktivisti, prim. aut.). Ljudi su shvatili da takva socijaldemokratija nije nikakva alternativa i to je iskoristila Združena levica.
Kakav odnos imate sa SD, koji je naslednik Saveza komunista Slovenije?
Oni su deo neoliberalne koalicije koja je čak bila i nacionalistički ksenofobična kada je došlo do migrantske krize. U većini slučajeva nam se stavovi u parlamentu razmimoilaze, često su njihovi bliži desnici. Sada jedinstvena stranka Levica svoju politiku gradi na klasnoj borbi, socijalnim i radničkim pravima, borbi protiv privatizacije. Veću pažnju posvetićemo i ekološkim temama.
Treba napomenuti da je Slovenija u poređenju sa drugim državama sa istoka Evrope prošla dosta dobro. Nismo doživeli šok-terapije, u državnom vlasništvu je ostalo dosta imovine, socijalna država je donekle formirana po ugledu na Zapad.
Međutim, Slovenija se posle samoupravnog socijalizma konstantno kretala u pravcu neoliberalnog kapitalizma. Cilj Levice je da tom trendu stane na put.
Šta kao opoziciona stranka možete da uradite?
Predložili smo, na primer, zakon o minimalnoj zaradi. Tražimo da 613 evra bude minimalna plata za puno radno vreme. Trenutno minimalna zarada na osnovu kolektivnih ugovora iznosi 400, 450 evra, na to dolaze još neki dodaci. Tamo gde nema kolektivnih ugovora minimalna zarada iznosi tek 200, 250 evra. U drugoj fazi zatražili bismo minimalnu zaradu od 700 evra.
Od početka mandata ponavljamo da socijalne nadoknade moraju da se povećaju sa 289 na 380 evra. Tražimo i da osnovna primanja iznose 400, 450 evra.
Zašto su sindikati odbacili ove vaše predloge?
Sindikati su zapravo kapitulirali pred zahtevima Vlade i kapitala, pristali su na zakon koji omogućava lakše davanje otkaza. Ipak, na naše i društvene pritiske se sindikat malo probudio i obećava vladi vruću jesen.
Kako biste ocenili vašu saradnju sa sindikatima?
Na početku dali su nam podršku u borbi protiv privatizacije, zajedno smo uspeli da redefinišemo minimalnu platu, da se prihvati noćni rad, prekovremeni rad i rad za praznike. Podršku su nam takođe dali kad smo pisali zakon o saradnji radnika kod upravljanja poduzećima. Problem je u tome da njihova podrška nije tako velika i snažna kao što bi morala biti. Sindikati su najjača radnička organizacija u državi. Mi bismo sa njima hteli da napravimo jak front, ali nažalost njihova podrška je često samo formalna.
U Srbiji je problem što mediji ignorišu opoziciju. Kakva je situacija u Sloveniji?
Imamo dosta dobro medijsko pokriće, uprkos tome što nam vlasnici medija nisu baš naklonjeni, što je državna televizija ispolitizirana i pod uticajem vodećih stranaka SD-a i SDS-a.
Zanimljiv je vaš predlog da pripadnici bivših jugoslovenskih republika članom 64a Zakona dobiju status manjine.
Slovenački ustav priznaje dve autohtone manjine, italijansku i mađarsku. Argument zašto su priznate samo ove dve manjine je da su se ostale doselile. Mađari i Italijani imaju sva manjinska prava. Time se zataškava da se manjine iz nekadašnje Jugoslavije potpuno ignorišu. Njima se stalno ponavlja da nemaju kolektivna prava i da zato moraju da se asimiliraju. Ovakva interpretacija Ustava čini nam se staromodna, nacionalistička i diskriminatorska, zato smo podržali zahteve manjina bivših jugoslavenskih republika da se njima prizna na razini Ustava makar nekakvo simbolično prepoznavanje i da se priznaje zakon koji bi sređivao njihova kolektivna prava. Ne tražimo jednaka prava kao što ih imaju Italijani i Mađari, nego, recimo, mogućnost, makar delimičnog, školovanja na maternjem jeziku. Mislim da bi jedna moderna i demokratska država to morala da prihvati.
Kakav je stav ostalih političkih stranaka? Nakon vašeg predloga došlo je do nacionalističkog talasa na društvenim mrežama.
Bio je očekivano negativan. Vodeća vladajuća stranka SMC i ostali imaju stav da će to rešiti zakonom, a ne promenom Ustava. Ali to su obećali već u prošlom mandatu i ništa nisu uradili.
Možemo reći da ste na prostoru bivše Jugoslavije unikat koji ima ovakav koncept levice. Da li je u Sloveniji lakše formirati ovakvu stranku nego u Srbiji?
Nisam toliko u toku sa zbivanjima u Srbiji, ali mogu da kažem da spolja vidim nekoliko problema. Problem je fragmentirana levica i nemogućnost zajedničkih koalicija. Drugi je izborni sistem. U Sloveniji je dosta otvoren i vrlo jednostavan, za formiranje stranke treba skupiti 200 potpisa, dok je u Srbiji administrativnih prepreka daleko više. Problem su po mom mišljenju i jednostrani mediji. Ako govorimo o prostoru bivše Jugoslavije, došlo do pomaka u Hrvatskoj gde se socijalistička levica probila na lokalnim izborima u zagrebački opštinski svet.
Mislite li da ovakva stranka kao što je vaša, sa ovakvim konceptom, ima potencijal u svetskom poretku?
Gotovo sigurno. Svet se nalazi na raskrsnici. Ako na početku krize 2008. godine neoliberalizam nije imao alternativu i levica je bila dezorijentisana, sada je jača. Imamo Korbina u Velikoj Britaniji, koji može da pobedi na sledećim izborima, u SAD imamo Bernija Sandersa, u Nemačkoj imam Die Linke (Levicu), koja raspolaže pristojnim finansijskim sredstvima, ima rasprostranjenu mrežu i podržava druge stranke. Na kraju, u Beogradu imaju Fondaciju „Roza Luksemburg“.
