Nije samo država dobila novog šefa Bele kuće, već najmoćnija zemlja sveta ima predsednika ispred koga više nema institucionalnih prepreka da ostvari ono što je naumio. Ukoliko bude sproveo u delo samo deo onoga što najavljuje, Ameriku i svet čekaju radikalne promene, Trampovi ratovi nisu samo politički, već kulturološki i istorijski
Za “Vreme” iz Njujorka
Četiri ulaznice za predsedničku inauguraciju Donalda Trampa, koje su se prodavale na njujorškom Krejgslistu za dve hiljade dolara, nisu našle kupce. Polaganje zakletve premešteno je, zbog ekstremne hladnoće, s ulaznog stepeništa u zgradu Kongresa, a ove karte ostaće kod prodavca u Bruklinu kao uspomena na nešto mnogo veće od ceremonije koja je održana 20. januara 2025. godine.
Ostaće kao sećanje na dan kada je na čelo najmoćnije države sveta došao čovek bez inhibicija, pred kojim više nema prepreka da sprovede u delo ono što je zamislio.
Ukoliko ostvari samo deo onoga što najavljuje, ništa više neće biti isto. “Zavrteće vam se u glavi kada budete videli šta se dešava”, obećavao je Tramp uoči polaganja zakletve najavljujući “spektakl od prvog dana” i “mnogo zabave na televiziji”. U međuvremenu, Njujorčani koji nikada nisu gajili previše simpatija prema svom nekadašnjem sugrađaninu iz Kvinsa, prepričavali su crnohumornu šalu o bivšem američkom predsedniku čiji je mandat, zbog vašingtonske zime, potrajao samo mesec dana.
Novi šef Bele kuće izbegao je grešku Vilijama Harisona, koji je dokazivao snagu duha višesatnim govorom na mrazu i dobio zapaljenje pluća. Umesto toga, Tramp je svoju moć demonstrirao omiljenim “šarpi” flomasterom. Za manje od jednog sata potpisao je desetine izvršnih uredbi kojima su uvedeni vanredno stanje na granici s Meksikom, počelo raspoređivanje vojske, pomilovano 1.600 pristalica koje su nasilno upale u Kapitol pre četiri godine, ukinuto pravo na sticanje državljanstva rođenjem, otpočeo proces povlačenja SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i proglašeno da u ovoj zemlji postoje samo dva pola: muški i ženski.
“Zlatno doba Amerike počinje ovog trenutka”, svečano je objavio nakon što je položio zakletvu. “Od danas pa nadalje, naša zemlja će procvetati i ponovo uživati poštovanje širom sveta. Sve druge države će nam zavideti, ali više nećemo dopuštati da nas iskorišćavaju. Svakog dana za vreme Trampove administracije, Amerika će uvek biti na prvom mestu”, rekao je obećavajući “ostvarenje sudbine ka zvezdama” i “postavljanje zastave na Mars”.
Za razliku od svojih prethodnika, koji su u ovakvim prigodama širili optimizam i pozivali na jedinstvo, Tramp je Ameriku opisao krajnje sumornim tonovima, prikazujući je kao naciju na ivici sunovrata. Govorio je o “užasnoj izdaji” i svojoj misiji da narodu vrati veru, bogatstvo, demokratiju i slobodu.
“Od ovog trenutka, američki pad je završen”, svečano je proglasio novi predsednik SAD.
Sa Trampom ili bez njega, Amerika je bila i ostala vodeća demokratija sveta. Koalicija od 18 saveznih država, organizacije za zaštitu ljudskih prava i udruženja koja se brinu o migrantima već su pokrenuli tužbe za osporavanje nekih uredbi, a posebno one koja, suprotno 14. amandmanu američkog Ustava, propisuje da svi koji su rođeni na ovom tlu nisu automatski državljani SAD.
“Predsednici jesu moćni, ali on nije kralj. Ustav zemlje se ne može precrtati jednim potezom olovke”, poručio je državni tužilac Nju Džersija Metju Platkin dok su mediji ispisivali stranice gusto kucanog teksta fact–checkinga Trampovih tvrdnji izrečenih tokom inauguracije. Oni staromodniji novinski pisci već su se ranije dohvatili kompjuterskih tastatura, verući da smisao reči nije ništa manje važan od činjenica.
NOSTALGIČNE USPOMENE
“Sećam se kada Donald Tramp nije bio normalnost”, napisao je kolumnista “Njujork tajmsa” Karlos Lozada. “Kada je Tramp bio groznica koja će proći. Kada je njegova kandidatura podsećala na šalu. Kada se o njemu pisalo na stranicama za razonodu… Sećam se kada je Tramp bio samo čudan. Sećam se kada Tramp nije bio ono što mi jesmo.”
Nostalgične uspomene na vremena pre Trampovog drugog mandata ne znače da većini građana Amerike sada neće biti bolje. Upravo zato, oni koji su čekali da prođu prve četiri godine njegove vladavine kako bi se stvari vratile na ono što su bile, sada mogu da se oproste od te strategije. Neće se vratiti. Ne samo zato što se ono što je prošlo nikada ne vraća, već zato što će nestati perspektiva iz koje je Donald Tramp izgledao kao neobičnost ili anomalija. Trampov svet sada je deo nove normalnosti Amerike i sveta, on ne vodi samo političke već civlizacijske i kulturološke ratove.
KAKO PREDSEDNIK KAŽE
Tome u velikoj meri pomaže njegov kabinet lojalnih i poslušnih saradnika. Prethodne četiri godine, tokom kojih je bio izložen stalnim napadima javnosti, kritikama najviših državnih zvaničnika, sudskim tužbama za teška krivična dela i uvredama bivših saradnika koji su ga nazivali “fašistom”, “rasistom”, “seksistom” i “moronom” bile su mu više nego dovoljne da shvati zašto nije uspeo da ostvari ono što je zamislio 2016. godine. Najvažniju lekciju koju je naučio primenio je pri izboru novih saradnika o kojima dovoljno govore delovi njihovih saslušanja pred članovima Senata.
Kada su novog šefa Pentagona Pita Hegseta pitali o pokrivanju troškova za putovanja povezana sa zdravstvenom negom, uključujući abortuse, odgovorio je: “Oduvek sam bio za život. Znam i da je predsednik Tramp bio za to, i pregledaćemo sve dosadašnje politike. Naš glavni princip je ono što predsednik želi po ovom konkretnom pitanju. Dakle, ako predsednik to želi…”
Nešto slično izjavio je i državni sekretar Marko Rubio, koji ima mnogo više kredibiliteta od drugih, kada su ga pitali o međunarodnim odnosima: “Spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država određuje predsednik. Moj posao je da ga savetujem o tome i, na kraju, da je sprovodim”.
Lojalnost je bila mnogo važnija od stručnosti. Oni koji su, poput Roberta F. Kenedija ili Tulsi Gabard, zauzeli najviše državne funkcije, znaće to da cene jer im niko drugi, nikada, ne bi pružio bilo kakvu priliku.
UZ POMOĆ DEMOKRATA
S druge strane, nema razloga da se bilo ko ljuti zbog svega toga. Republikanci su, jasnom voljom većine građana Amerike, došli na vlast. Za Donalda Trampa glasalo je više od 77 miliona birača. Njihovoj pobedi u velikoj meri doprinela je slabost demokrata, uključujući insistiranje Džozefa Bajdena da ostane u predsedničkoj trci sve dok mu svi koji nešto znače u stranci nisu zapretili da će otvoreno ustati protiv njega. Tome su se pridružile i zbrkane poruke Kamale Haris, koja nije imala dovoljno vremena da se predstavi biračima.
Najnovije ispitivanje javnog mnjenja Si-En-Ena pokazuje da demokrate nisu imale gori rejting u poslednjih trideset godina. Podrška Bajdenu je niža nego Trampova na kraju njegovog prvog mandata, kada su svi osim njega bili apsolutno sigurni da je to konačni kraj njegove političke karijere.
Bajden je započeo svoj predsednički mandat s obećanjem da će staviti tačku na političko nasleđe Donalda Trampa, ali je iz Bele kuće otišao s manjom podrškom od bilo kog predsednika u novijoj američkoj istoriji. Svega 25 procenata ispitanika – “O, moj dragi Bože”, spontano se otelo novinaru ove televizijske kuće – smatra da je Bajden bio dobar predsednik. Za poređenje, Baraka Obamu je na kraju mandata podržavalo 52 procenta anketiranih.
Trampova snaga počiva velikim delom na nemoći njegovih političkih protivnika. No, nisu samo MAGA ekstremisti i konzervativni glasači otpisali Bajdena i Kamalu Haris. Progresivni članovi demokratskog kokusa odavno su upozoravali da ne bi trebalo nikoga iznenaditi “što je Demokratska stranka, koja je napustila radničku klasu, doživela da radnička klasa napusti njih”. Politika usmerena na rasne, nacionalne ili seksualne identitete, umesto na građane Amerike koji nemaju novca za odlazak kod lekara ili ne znaju u kom će gradu njihova deca ići u školu ako stanodavci povećaju kiriju, ne shvata kako zaista živi većina ljudi ove zemlje.
Kada se tome doda činjenica da 50 najbogatijih u ovoj zemlji poseduje više nego 165 miliona ljudi s donjeg dela socijalne lestvice i da SAD neprekidno naoružavaju desničarsku vladu Benjamina Netanjahua koja se obračunava s palestinskim civilima, da američka vojska učestvuje u brojnim sukobima na raznim kontinentima, a Vašington selektivno sprovodi brigu za ljudska prava širom sveta, jasno je da protiv demokrata nisu bili samo politički protivnici iz Republikanske partije, već i značajan broj onih koji iskreno veruju u vrednosti koje je ova stranka samo deklarativno podržavala.
Na Bajdenove oproštajne reči o tome kako se formira “oligarhija ekstremnog bogatstva, moći i uticaja koja ugrožava demokratiju, osnovna prava i slobode”, odmahivali su rukom čak i umereni senatori, poput Šeldona Vajthausa. Razlog je jasan: dojučerašnji predsednik je samo nekoliko dana ranije uručio visoko priznanje ljudima poput modnog mogula Ralfa Lorena. Istovremeno, u polovini saveznih država koje tradicionalno podržavaju demokrate ostvaruje se 75 procenata bruto domaćeg proizvoda zemlje što jasno pokazuje da većina oligarha upravo živi u najtvrđim uporištima demokrata, poput San Franciska, Los Anđelesa i Njujorka.
Najugledniji ekonomisti već odavno upozoravaju da neoliberalizam odlazi sa scene ostavljajući “zadah laži i nepoštenja”, te da su “retke ideologije koje su bile toliko pritvorne”, sejući “pometnju, razdor i haos” dok su pozivale na demokratiju, a istovremeno podmetale polulaži kao istine.
Bez obzira na svoj socijalni status, društveni položaj ili obrazovanje, građani Amerike to su više nego dobro osetili na vlastitoj koži. Ova zemlja, od prvih dana kolonizacije, kada su tela stotina hiljada onih koji su putovali prema Novom svetu završila u talasima Atlantskog okeana, pa do ponovnog izbora Donalda Trampa, počiva na preživljavanju u svetu najsurovijeg kapitalizma. Zato niko nije spreman da poveruje u slatkorečiva obećanja i laži.
Amerikanci su direktni, otvoreni i brutalno iskreni, baš kao i svet u kojem su rođeni.To možda najbolje ilustruje poslednje ispitivanje javnog mnjenja koje je sproveo “Njujork tajms”, a koje pokazuje da su vrednosti koje zagovara Donald Tramp popularnije od njega samog. Više od 55 procenata građana Amerike podržava masovnu deportaciju ilegalnih imigranata, dok većina smatra da su SAD zanemarile ozbiljne probleme kod kuće uplićući se u skupe sukobe širom sveta.
Građani nisu oprostili prevaru onima koji su, po prirodi stvari, morali da izgrade neki bolji svet, ali su zbog autokratske matrice u svom ponašanju i dvoličnosti, sada morali da prepuste upravljanje zemljom ideološkim protivnicima s desne strane političkog spektra.
Politikolozi su odavno primetili da su “nova desnica i woke levica prihvatili istu logiku netolerancije” i da se “uprkos međusobnom ideološkom animozitetu, oni ogledaju jedni u drugima”, a još mnogo ranije, u Tezama o Fojerbahu, zapisano je da se istina može dokazati samo u praksi.
Ako to nisu shvatili oni kojima bi to, po prirodi stvari, moralo biti razumljivo, došao je red da upravljaju oni koji veruju u praksu bez istine.
SJEDINJENI GRENLAND, PANAMA I KANADA
Veliko je pitanje da li iza Donalda Trampa stoji bilo kakva koherentna ideologija. Njegova mantra “Amerika na prvom mestu” već je počela da ustupa mesto sloganu “mir putem sile”, koji je predsednik promovisao iznoseći planove o kupovini Grenlanda i ponovnom uspostavljanju kontrole nad Panamskim kanalom, ne isključujući ni upotrebu vojske.
Neki su ovim izjavama, poput popularnog voditelja Stivena Kolbera, prišli sa šaljive strane: “Postoji mnogo razloga zbog kojih je čitava ideja suluda. Jedan od njih je to što je to potpuno blesavo. Drugi, što Grenland već ima ‘tatu’, a to je Danska i oni ne planiraju da ga prodaju”.
Mnogi, međutim, u ovim Trampovim izjavama ne vide ništa smešno. Bivša zamenica njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost Viktorija Kouts, koja je trenutno na rukovodećoj poziciji u konzervativnoj “Heritidž” fondaciji, smatra da predsednik Tramp ovim poručuje vladama Danske i Paname da se mora zaustaviti kinesko mešetarenje na ovim strateški važnim tačkama za interese SAD.
Kineska pretnja je, inače, jedina tačka slaganja između demokrata i republikanaca. Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, penzionisani general H. R. Mekmaster, otvoreno tvrdi da “Kina postavlja temelje za mogući nuklearni udar na Sjedinjene Države”, ali suštinski niko ne zna šta stoji iza priča o Kanadi kao 51. američkoj državi ili preimenovanju Meksičkog zaliva osim onoga ko ih izgovara.
KRAJ SVETA
O svemu tome ubuduće neće samo govoriti, već i odlučivati čovek koji ni ranije nije imao inhibicija i kočnica, samo što su se tokom njegovog prvog mandata takvim idejama otvoreno suprotstavljali članovi kabineta i Kongresa. Toga više nema i dugo neće ni biti, Republikanska partija je ogledalo Donalda Trampa koju on tretira kao bilo koju od svojih kompanija u kojima niko ne sme da mu se suprotstavi.
Stoga će se one neprodate karte za stajanje, koje su ostale u jednom stanu u Bruklinu, možda vratiti jednog dana na njujorški Krejgslist sa mnogo većom cenom kao uspomena na jedan svet koji upravo iščezava, ali i sećanje na jedan dan nakon kojeg više ništa nije bilo isto. Kako za Ameriku, tako za sve ostale koji su sa nadom uvek gledali ovu zemlju.
Osim tradicionalnih političkih partija, na nemačkim parlamentarnim izborima kandidovale su se i neobične stranke, poput Partije zaštite životinja, Marksističko-lenjinističke partije i Partije za istraživanje podmlađivanja, koja zagovara produženje ljudskog života na hiljadu godina
Više od 59 miliona nemačkih građana bira novi saziv Bundestaga, koji će odlučivati o novom kancelaru i vladi. Očekuje se neizvesna borba i komplikovano formiranje vlade, dok su migracije bile ključna tema kampanje
Planirani transfer migranata iz Italije u Albaniju propao je nakon pravnih prepreka, a centri izgrađeni italijanskim novcem ostali su neiskorišćeni. Kritičari tvrde da je projekat koštao milijardu evra, a opozicija zahteva njegovo ukidanje
Potvrđeno da će papa Franjo ostati u bolnici najmanje još jednu nedelju zbog složenih respiratornih problema
U nedelju Nemci idu na birališta. Taj dan obično prođe mirno, bez trzavica i bugarskih vozova, a cela nacija već predveče zna na čemu je
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
