Nevolje sa Harijem

Za „Vreme“ iz Londona

Dok je princ Hari u kasarni Combermere na intenzivnim pripremnim vežbama uoči odlaska na iračko ratište sa svojim pukom Blues and Royals, ovde u Britaniji ne prestaju polemike o tome koliko je ovaj potez pametan: razne TV-pričaonice i internet blogovi podižu temperaturu inače odmerene i hladne nacije.

Prvo su neki mediji lansirali najcrnji scenario: neprijateljski izvori tvrde da imaju svoje „krtice“ u britanskoj vojsci, princ Hari je meta broj jedan raznih militantnih grupa i mudžahedina. Ova priča ide dalje: sa zarobljenim britanskim princom neprijatelj planira da paradira u propagandne svrhe na televiziji, kao što je to nedavno bilo sa 15 britanskih vojnika čije je priče, različito intonirane tamo i ovde, slušao ceo svet.

GORE OD SMRTI: Lord Fosli, inače prijatelj britanske kraljice, iznosi svoje mišljenje: „Pomisao da princ bude zarobljen je užasna, to je veća nesreća nego da pogine. Bez obzira na Harijevu razumljivu želju da ide u Irak sa ljudima iz svog puka, veći nacionalni interes je da on ne ide u Irak. Mislim da bi i princeza Dajana imala isti stav kao ja.“

Istoričar Robert Lejsi smatra da će Hari biti velika meta za neprijatelja. „Njegovo zarobljavanje ili smrt bili bi ogroman trijumf za neprijatelja, a veliki poraz za Britaniju. U ovom vremenu ‘selebriti kulture’ postoji i svojevrstan rat za slavna imena. To je bilo razumljivo u srednjem veku kada su kraljevi vodili svoje podanike u bitku i preuzimali taj rizik iz sasvim jasnog razloga da ih inspirišu i daju lični primer. Sad su druga vremena…“

Najviši vojni vrh, međutim, smatra da princu Hariju, koji ima oficirski čin, treba omogućiti da po svojoj želji ode u Irak i komanduje četom od 12 vojnika u četiri oklopna vozila. Naime, Hari se opredelio za vojnu karijeru, završio je vojnu akademiju. Njegov stariji brat princ Vilijam će imati samo kraću vojnu obuku. Prema nekim izvorima, kraljica Elizabeta smatra da Hari, kao oficir, treba da ide u Irak.

Šef britanskog Generalštaba ser Ričard Denat izrazio je zadovoljstvo što Hari želi da služi u Iraku. Opšte je uverenje da izdanci porodica na visokim društvenim lestvicama nimalo ne pokazuju želju da na ovaj način „služe domovini“. Međutim, kraljevska kuća Vindzor je, uprkos svemu, uvek želela da se svojim podanicima predstavi „kao sav normalan svet“. Često je isticano da je najjača poruka ove vrste poslata za vreme bombardovanja Londona u Drugom svetskom ratu kada kraljica-majka i dve princeze nisu napuštale London. Ostale su uz kralja Džordža VI, a on uz svoje podanike. Bio je to veliki poen za Vindzore. U novije, vreme princ Endrju, mlađi brat britanskog prestolonaslednika, bio je učesnik u Foklandskom ratu, što je tek bio ratni izlet. Foklandi se, naravno, uopšte ne mogu porediti sa krvavim iračkim sukobom.

NA KOLENIMA: U međuvremenu, britanska vojska je poslala u Irak dodatne specijalne jedinice koje će štititi Harija kad dođe u Irak.

Razne neprijateljske grupe tvrde da tačno znaju kad će u Irak stići princ Hari. Navodno, postoje razrađeni planovi kako da Harija kidnapuju i ubiju. „Iz pouzdanih izvora“, objavljenih u „Gardijanu“ i „Observeru“, nacija je obaveštena da šiitska i sunitska milicija koje operišu u južnom delu Iraka sa nestrpljenjem čekaju dolazak princa Harija.

Abu Zijad, komandant ozloglašene Mahdi armije poručuje: „Posavetovao bih princa da ostane u okrilju svojih prijatelja i da nauči neke ozbiljne lekcije o tome šta se dešava sa britanskim vojnicima u Basri. Nije samo nama stalo da zarobimo princa. Istu želju imaće svi ljudi koji mrze Britance i Amerikance, svi mudžahedini Iraka, Al kaida, Iranci, svi će pokušavati da ga zarobe.“

Sličnu poruku za mladog princa ima i Abu Hasan, lider sunitske grupe Thar-Alah (Božja osveta): „Nadam se da će princ izaći na ulicu, da se svojim očima uveri šta može da mu se dogodi.“

Ovi lideri neprijateljske vojske ne kriju da će se svim silama truditi da uhvate „veliku zverku i da prisile Britance da na kolenima dođu pred njih i mole ih da razgovaraju.“

Abu Ahmed, još jedan od komandanata u ovoj iračkoj vojsci, smatra da princ Hari dolazi u Irak da bi se od zemlje napravila kolonija: „Plašim se da on želi da nam bude kralj. Sad se vidi jasna namera Engleza.“

Izvori bliski britanskom vojnom vrhu odgovaraju da je ovo obična propaganda onih snaga koje cepaju Irak i da ove pretnje neće sprečiti britanske snage da nastave izuzetno važnu misiju formiranja iračkih snaga bezbednosti „kako bi ih osposobili da se suoče sa onima koji podstiču nasilje nad iračkim narodom“.

Ovi generali smatraju da su šanse da Hari bude žrtva neverovatno male. „Osujećivanje Harijeve odluke da ide sa svojim pukom na iračko ratište bilo bi veliki poen za neprijatelja. Sada bi delovalo smešno da ne ode u Irak“, kaže Hugo Vikers, koji se smatra ekspertom za kraljevsku porodicu, šta god ova pompezna titula značila.

Neki istoričari naglašavaju da još od doba Ričarda III nijedan engleski kralj nije poginuo na bojnom polju. Očigledno je odavno jasno da je vrlo opasno da krunisane glave idu u rat.

MAGNET ZA METAK: Običan svet misli da Hari treba da ostane kod kuće. Većina vojnih blogova poručuje da će razmaženi princ samo ugroziti živote običnih vojnika jer će biti „magnet za metak“. Na veb sajtu rearparty.co.uk, koji uglavnom prate porodice i prijatelji vojnika, u jednoj poruci piše: „Zašto na vozilu princa Harija ne nacrtaju ogroman crveni krst? Zašto rizikovati život princa Harija i ljudi koji su sa njim? Da je moj muž jedan od njih, gurnula bih ga niz stepenice, da slomi nogu, pa da ne mora u Irak.“

Većina ljudi smatra da je rizik previsok, da će to biti besmislena žrtva, a krivac, zna se, Toni Bler. Riđokosog junošu treba zaustaviti u njegovoj nameri da ode u ovaj nepopularni rat, poručuje blogosfera. Većina vojnih blogova u vezi sa Harijevim odlskom u Irak uklonjena je sa interneta, ali ostala je jasna poruka: ljudi su zabrinuti zbog Harijeve iračke avanture.

I ugledni „Gardijan“ piše da je dužnost vojnog vrha da Hariju, ipak, ne dozvoli da ide u Irak. I ovom prilikom list naglašava svoje opredeljenje da Engleska bude republika. Ove novine se zalažu za društvo u kome status pojedinca neće određivati njegovo poreklo. Svaki neuspeli gest kraljevske kuće, a ova Harijeva iračka avantura može da se pokaže kao takva, samo potvrđuje zalaganje ovih novina za republiku.

Sva je prilika da će Hari ipak otići sa svojim pukom u Irak. Pakosnici tvrde da će princ „zaglaviti u nekoj kancelariji“.

Do planiranog Harijevog odlaska u Irak ostalo je oko dva meseca. On je već dobio kraće vanredno odsustvo: treba da učestvuje u organizaciji, ali i da 1. jula prisustvuje koncertu u čast svoje majke Dajane, princeze od Velsa, koja je poginula pre deset godina.

I dok većina britanskih medija analizira iz svih uglova ove nevolje s Harijem, dok se bavi irelevantnim detaljima i najbizarnijim scenarijima, po strani ostaje ozbiljnija, daleko teža priča: april je bio najkrvaviji mesec za Britance, ubijeno je jedanaestoro njihovih vojnika, što je sumoran rekord. Da ne govorimo o lažnom povodu za ratni pohod na Irak, o četiri krvave godine, o spirali terorizma, o katastrofi kojoj se ne nazire kraj.