Lanac tragičnih događaja u toj železničkoj nesreći, najgoroj od 1995, pokrenut je kada je voz 12841 Koromandel ekspres, na liniji od Kalkute u Zapadnom Bengalu do Čenaja u Tamil Nadu, na skretnici stanice Bahanaga Bazar pri brzini od oko 130 km/h iskočio iz šina i udario u teretni voz koji je bio na paralelnom koloseku. “Hindustan tajms” piše da preliminarna istraga visokih železničkih zvaničnika pokazuje da je jedan od uzroka nesreće verovatno bio “pogrešan” signal da voz 12841 Koromandel ekspres uđe na glavni kolosek, ali je ovaj voz ušao u tzv. petlju i naleteo na teretni voz koji se tu već nalazio.
“Petlja” je železnički kolosek koji skreće sa glavne pruge i ponovo joj se pripaja na većoj udaljenosti; u suštini služi kao servisni peron na kome se vozovi zaustavljaju ili manevrišu bez uticaja na druge vozove na glavom koloseku. U toj stanici – mestu nesreće – ima četiri koloseka: u oba smera po jedan glavni i po jedna petlja sa skretanjem.
Kako prenosi AFP, neki od vagona koji su se prevrnuli bili su odbačeni čak na drugi glavni kolosek na kome se odvija saobraćaj iz suprotnog smera. Nešto kasnije, drugi putnički voz, superbrzi putnički voz 12864 Havrah bulet ekspres, čija optimalna brzina je 320 km/h, udario je dolazeći iz suprotnog smera u olupine prevrnutih vagona koji su nekoliko minuta ranije iskočili iz šina: četiri vagona tog brzog voza su se prevrnula, a dva su se zabila u vagone teretnog voza. Udar je bio toliko jak da su neki vagoni smrskani, a desetine putnika izbačene iz voza kroz razbijene prozore. Njihova tela su pronađena podalje od železničkih šina.
SUMNJE U ERROR–PROOF SISTEM
Četiri visoka železnička zvaničnika, koji su 2. juna uveče pregledali mesto nesreće, iznela su zapažanja zasnovana na zapisima iz signalne sobe na železničkoj stanici Bahanagar Bazar da je signal za ulazak voza na glavni kolosek dat pa ukinut, piše “Hindustan tajms”. Rojters citira zvaničnike Indijskih železnica da je glavni fokus istraga kompjuterski kontrolisan sistem za upravljanje kolosecima nazvan “sistem za blokiranje” (interlocking system) koji usmerava voz na prazan kolosek na mestu gde se dva koloseka spajaju, a takođe koordiniše i kontroliše signal nadolazećem vozu ukazujući i to da li voz mora da se kreće pravo ili da se prebaci na novi kolosek.
Džaja Varma Sinha, član odbora koji vodi državni železnički monopol, objašnjava da bi trebalo da taj sistem bude zaštićen od grešaka, neovlašćene manipulacije ili “čačkanja”. To se zove “sistem bez kvara”, čak i ako se “zbuni”, signal bi trebalo da postane crven i voz bi trebalo da bude zaustavljen. Međutim, kako se sumnja, došlo je do nekog problema u sistemu…, rekao je on. BBC citira indijskog zvaničnika koji kaže da je “promena u elektronskom povezivanju” verovatni uzrok nesreće.
“Njujork tajms” piše da indijska istraga proverava da li je nesreću izazvala neka sabotaža.
Prema podacima indijske železnice, od 106 nesreća koje su se dogodile na indijskim železnicama tokom 2015–16, 92 su se desile zbog ljudske greške, uključujući 54 nesreće nastale zbog greške železničkog osoblja i 38 uzrokovanih greškama ljudi koji ne pripadaju železnici, većinom na pružnim prelazima bez posade gde je odgovornost prvenstveno na učesnicima u saobraćaju. Zbog slučajnih faktora i uzroka nastalo je devet nezgoda. “Kvar opreme” izazvao je dva od tih 106 udesa…
NESVAKIDAŠNJE OKOLNOSTI, SPALJIVANJE RAVANE I KRAVE NA PRUZI
U Indiji su se u dugom periodu dešavale velike železničke nesreće, mada je poslednjih godina država pokušavala da smanji njihov broj i tragičan efekat. Najgora železnička katastrofa u Indiji dogodila se 1981. godine, kada je pretrpani putnički voz izleteo sa šina u reku tokom monsuna u državi Bihar. Poginulo je možda i 800 ljudi…
U prilogu teksta (u okviru) čitalac može videti delimičan pregled železničkih nesreća sa trocifrenim brojem žrtava. Tim delimičnim pregledom nisu obuhvaćene nesreće s nešto manjim brojem žrtava, pa ni one nastale zbog nesvakidašnjeg spleta okolnosti (jedan od pomenutih 106 analiziranih uzroka). Na primer, u Biharu 1. decembra 2006. poginulo je 35 ljudi kada se deo 150 godina starog mosta koji je demontiran srušio na voz koji je prolazio. Isto tako, 10. jula 2011. u državi Utar Pradeš poginulo je 80 ljudi kada su lokomotiva i 12 vagona iskočili iz šina i prevrnuli se, nakon što je mašinovođa pri brzini od 108 km/h prinudno zakočio kako ne bi naleteo na stado krava koje su prelazile prugu. A u blizini Amritsara (Pendžab) 19. oktobra 2018. poginule su 62 osobe kada je putnički voz nakon zalaska sunca u mraku velikom brzinom uleteo u masu od možda čak 700 ljudi koji su s pruge gledali ceremoniju spaljivanja Ravane, mnogoglavog demona u epu “Ramajana” – zvuk voza koji se približavao nisu mogli da čuju zbog buke petardi.
INDIJA, J. KOREJA, JAPAN…
U Indiji, čija železnička mreža – jedna od najvećih na svetu – prevozi oko 14 miliona putnika dnevno, tokom 2020. dogodilo se preko 13.000 železničkih nesreća. U proseku, gubljena su 32 života dnevno.
U 2021. poginula je 16.431 osoba u skoro 18.000 železničkih nesreća. Većina (67,7 odsto) slučajeva je prijavljena kao”pad sa voza / sudar sa ljudima na pruzi”, kaže se u izveštaju indijskog Nacionalnog biroa za evidenciju kriminala. Prema podacima Pedestrijan sejfti, u Indiji, u kojoj se registruje 838,03 milijardi putničkih kilometara godišnje, tokom 20 godina bilo je 2556 smrtnih slučajeva, odnosno jedan smrtni slučaj na 6,6 milijardi voznih kilometara.
Indija je po toj statistici negde u rangu Južne Koreje, u kojoj je zabeležena jedna smrt na 6,7 milijardi voznih kilometara, a znatno ispod nivoa bezbednosti u EU gde je poginulo 27 ljudi (jedan smrtni slučaj na 12,8 milijardi voznih kilometara) i, svakako, ispod nivoa u Japanu (jedan smrtni slučaj na 51,4 milijarde voznih kilometara).
Indijski zvaničnici tvrde da je u Indiji u 2014. bilo 0,10 nesrećnih slučajeva na milion voznih kilometara, a da je u 2021–22. postignuto bitno poboljšanje – 0,03 nesrećna slučaja na milion voznih kilometara.
Najnoviji tragični događaj sigurno će bitno promeniti tu pozitivnu statističku tendenciju i ukazati da se Indija, koja ulaže oko 30 milijardi dolara u povećanje sigurnosti železničkog saobraćaja, i dalje teško nosi s hroničnim problemima svoje železnice: problematičnom dispečerskom službom, dotrajalom i neadekvatno održavanom infrastrukturom, preopterećenim vozovima, neobezbeđenim pružnim prelazima, neadekvatnim kvalitetom železničke industrije koja isporučuje loše šine i opremu te, kako možda ukazuje ova tragedija, sa neadekvatno korišćenom automatikom koja dovodi do nesreća umesto da ih sprečava.
17. jul 1937. – Ekspresni voz iz Kalkute srušio se niz nasip u blizini stanice Bihta, oko 25 milja od Patne. Najmanje 119 ljudi je poginulo, a 180 je povređeno.
28. septembar 1954. – Voz je završio u reci Jasanti, oko 75 km južno od sedmomilionskog Hajderabada, kada se srušio most. Poginulo je 139 ljudi, a više od 100 je povređeno.
2. septembar 1956. – Most se urušio ispod voza oko 100 kilometara od Hajderabada, pri čemu je najmanje 125 ljudi poginulo i 22 povređeno.
23. decembar 1964. – U monsunu Ramešvaram putnički voz se prevrnuo u vodu ubivši svih 150 putnika.
6. jun 1981. – U jednoj od najgorih železničkih nesreća u Indiji putnički voz je pao s mosta, možda destabilizovanog poplavom, u reku Bagmati u državi Bihar. Kako je padala jaka kiša, mašinovođu je iznenadio bivo na mostu i on je naglo zakočio, što je dovelo do iskakanja iz šina i pada voza u nabujalu reku. Procene broja stradalih kreću se od 500 do 800 ili čak i više zato što je bilo teško utvrditi koliko je u tim prazničnim danima bilo ljudi u inače prenatrpanom vozu.
20. avgust 1995. – Ekspresni voz za Delhi naleteo je na drugi ekspresni voz u blizini Firozabada u Utar Pradešu koji je zaustavljen na pruzi pošto je prethodno udario u kravu koja je stajala je na koloseku, ali mašinovođi ekspresnog voza za Delhi nije signalizirano da je saobraćaj na tom delu pruge u prekidu. Poginulo je više od 350 ljudi iz oba voza.
26. novembar 1998. – Ekspresni voz je u mestu Kana u Pendžabu s leđa udario u šest vagona putničkog voza koji su iskočili iz šina zbog toga što su bile polomljene. Izgubljeno je 212 života.
2. avgust 1999. – Voz koji je vozio indijske vojnike sudario se čeono u 1.30 ujutro s ekspresnim vozom koji je bio zaustavljen na stanici Gaisal u blizini Guvahatija u severoistočnoj Indiji. Od siline udara poginulo je 268 ljudi, a 359 povređeno.
9. septembar 2002. – Obilna kiša izazvala je pukotinu na lošoj pruzi iz britanskog doba što je bio uzrok da Radždani ekspres pri za te uslove neprilagođenoj brzini od 100 km/h iskoči iz šina, što je odnelo 140 života.
28. maj 2010. – U okrugu Zapadni Midnapur, na 135 km od Kalkute u Zapadnom Bengalu u istočnoj Indiji, putnički voz je u 1.30 posle ponoći iskočio iz šina i zabio se u teretni voz. Indijski ministar železnice Mamata Banerdži tvrdio je da je uzrok nesreće teroristička sabotaža levičarskih maoističkih pobunjenika koji su podmetnuli eksplozivnu napravu i na koloseku. Tačan uzrok katastrofe nije utvrđen. Poginulo je 148 ljudi, a povređeno je više od 200.
20. novembar 2016. – Verovatno zbog oštećenja na šinama izazvanog razlikom između letnjih i zimskih temperatura 100 km južno od industrijskog grada Kanpura (Utar Pradeš) iskočilo je iz šina 14 vagona putničkog voza. Usled toga je 151 osoba poginula, a oko 200 je povređeno.
Izvor: Preskliping Dokumentacije “Vremena”
