Tokom prethodne nedelje je 14 od 16 pokrajina u Nemačkoj postiglo dogovor oko uvođenja kartica kao sredstva plaćanja za podnosioce zahteva za azil. Uvođenje kartice se planira za leto, a najkasnije na jesen ove godine, piše Dojče vele.
„Uvođenjem te kartice mi redukujemo birokratiju u našim opštinama, sprečavamo mogućnost da se novac koji ti ljudi primaju kao državnu pomoć šalje u njihove zemlje porekla, a tako se borimo i protiv krijumčara ljudima“, rekao je Boris Rajn demohrišćanski premijer u pokrajini Hesen, koja trenutno predsedava Konferencijom premijerki i premijera nemačkih pokrajina.
Pokrajina Severna Rajna-Vestfalija svojim će opštinama prepustiti da same odluče da li će uvesti taj novi sistem, oko kojeg se već neko vreme vode diskusije. Gradovi i opštine bi morale same snositi troškove uvođenja kartica, izjavio je jedan portparol premijera Severne Rajne – Vestfalije, demohrišćanina Hendrika Vista. U projektu uvođenja kartica za podnosioce zahteva za azil, odnosno u podmirenju finansijskih troškova povezanih s tim projektom, neće učestvovati ni savezne vlasti.
Koliko novca će biti na raspolaganju?
Svi koji su podneli zahtev za azil mogli bi da deo pomoći prime preko kartice (a ne u gotovini, kako im se trenutno isplaćuje), i to po jedinstvenim standardima koji će važiti za celu Nemačku.
Zamišljeno je da kartice funkcionišu autonomno, jer neće biti povezane s bankovnim računom, i moći će da se koriste širom Nemačke u svim branšama. Pokrajine će same odlučiti koliko novca će biti prebacivano na karticu, a moguće je da će kartice imati i neke dodatne funkcije. Moguće je i da se opseg korišćenja kartica ograniči na neku oblast ili samo na neke branše.
S obzirom na to da će praktično svaka pokrajina, odnosno komuna na kraju moći sama da odlučuje kako će se i gde koristiti te kartice, posmatrači strahuju da bi naposletku situacija mogla biti komplikovana, odnosno da bi u praksi moglo biti primenjeno puno različitih rešenja.
Nadležno ministarstvo ćuti…
Helmut Dedi, direktor Udruženja nemačkih gradova, kaže: „Nova kartica za plaćanje namenjena podnosiocima zahteva za azil biće napredak samo ako se na licu mesta redukuje birokratija, odnosno ako troškovi za uvođenje novog ssistema na budu prebačeni na naše opštine. “ Mora se obezbediti da korišćenje tih kartica bude jednostavno, i za korisnike i za naše lokalne zajednice, dodaje on „Kartica za plaćanje mora biti primenjiva u celoj zemlji.“
Planove Severne Rajne – Vestfalije oko uvođenja kartica za azilante za sada ne komentarišu ni pokrajina Hesen, koja trenutno vrši koordinaciju saradnje pokrajina sa federalnim vlastima, a ni Ministarstvo unutrašnjih poslova ili Ministarstvo socijalnih pitanja, piše Zapadnonemački radio (WDR).
U Donjoj Saksoniji se trenutno vode razgovori između predstavnika vlade u Hanoveru s predstavnicima opština oko modaliteta korišćenja kartice, potvrđeno je iz sedišta vlade Donje Saksonije. U Saksoniji su se odlučili za drugačiji pristup ovoj temi. Jedna portparolka Ministarstva policije je na novinarsko pitanje odgovorila da opštine same mogu da odluče hoće li uvesti kartice za plaćanje kao neku vrstu privremenog rešenja, a onda kasnije preuzeti rešenje koje će važiti za područje cele Nemačke.
Bavarska trenira strogoću…
Bavarska i Meklenburg-Zapadna Pomeranija takođe nameravaju da uvedu kartice za azilante, ali pritom imaju sopstvena rešenja. Premijer Bavarske Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u nedelju je na društvenoj mrež „Iks“ napisao:
„Naša kartica za plaćanje će biti brže uvedena i biće rigoroznija.“Šta to znači? Gotovinu će podnosioci zahteva za azil u Bavarskoj primati i ubuduće, ali „samo kao mali džeparac do 50 evra”, najavio je Zeder. Ubuduće će azilanti moći da kupuju samo u radnjama koje prodaju robu za svakodnevnu potrošnju. Kupovina na Internetu, učešće u igrama na sreću ili prebacivanje novca u inostranstvo se želi sprečiti. Kako piše tabloid Bild, Zeder već za mesec dana želi da prezentuje „Bavarsku kartu“, i to kao pilot-projekt u četiri opštine.
Komplikovana situacija za Vista
U Severnoj Rajni-Vestfaliji situacija za premijera Vista, koji se kao i Zeder smatra jednim od mogućih kandidata Unije (CDU/CSU) za kancelara, nije jednostavna. S jedne strane, ovaj demohrišćanski političar je više puta forsirao rešenja povezana sa pitanjem azila, a vršio je i pritisak na semaforsku koaliciju u Berlinu. Između ostalog Vist već mesecima zahteva uvođenje strožih mera s ciljem redukovanja „iregularne migracije“. A s druge strane Vist u Diseldorfu, glavnom gradu pokrajine, vlada u koaliciji sa Zelenima, strankom koja se dugo protivila ideji uvođenja kartica za azilante.
I Vistov stranački kolega, pokrajinski ministar rada i socijalne zaštite, Karl-Jozef Lauman takođe je pre nekoliko meseci naglasio kako je skeptičan oko uvođenja novog instrumenta za azilante. Lauman je tada rekao da ljudi koji se nađu u problemima u Nemačku ne dolaze iz zabave. Skeptični tonovi stižu i iz naučnog sektora.
U intervjuu za magazin „Vestpol“ Zapadnonemačke radio-televizije, sociolog Ozgur Ozvatan s Humboldovog univerziteta u Berlinu je izrazio sumnju u tvrdnju da je socijalna pomoć razlog zbog kojeg azilanti dolaze u Nemačku. Odlučujući su pre svega faktori koji ih guraju iz njihovih zemalja, poput ratova ili državnog progona, smatra on. I istraživači migracija upozoravaju javnost da ne preceni značaj novca za odluke koje donose azilanti.
Pro Azil kritikuje kartice
Humanitarne organizacije koje pomažu izbeglicama ionako su kritične prema planovima uvođenja kartica za plaćanje. Pokrajine su te kartice „prilično jasno osmislile kao instrument diskriminacije s ciljem odvraćanja izbeglica“, tvrdi organizacija Pro Azil. Predstavnica te organizacije Andrea Koten kaže da se pokrajinske vlasti Severne Rajne – Vestfalije, odnosno nemačke opštinske vlasti sada moraju pobrinuti za rešenje koje neće da bude diskriminatorsko. U načelu pokrajinske vlasti moraju pomoći opštinama da na primeren način, odnosno u skladu s ljudskim dostojanstvom, prihvate izbeglice i brinu se o njima, napominje Koten:
„Što se tiče troškova uvođenja kartica, postoji i jednostavno rešenje za opštine. Da se odustane od kartica i da se umesto toga novac prebacuje na normalan račun u banci. To je najjeftiniji, najjednostavniji način i to bez diskriminacije.“
U Nemačkoj podnosioci zahteva za azil, odnosno ljudi s vremenski ograničenom dozvolom boravka, imaju pravo na krov nad glavom, odnosno hranu, odeću, zdravstvenu zaštitu i robu svakodnevne potrošnje. Negde je umesto takve pomoći predviđena i isplata pomoći u novcu, odnosno gotovini, ili u obliku vaučera. Mesečna pomoć po detetu (starosti od pet do deset godina) iznosi 278 evra, a za odrasle osobe ili samohrane roditelje 410 evra. Nakon 18 meseci provedenih u zemlji, mesečna pomoć raste na otprilike isti iznos kao i regularna socijalna pomoć.
