Nemačka vlada smatra da je Ukrajina ispunila uslove za početak pregovora o pristupanju EU. Pregovori bi mogli da počnu već u junu
Prema oceni nemačke vlade, Ukrajina je sprovela sve reformske zahteve kako bi započela razgovore o prijemu u Evropsku uniju, piše Dojče Vele.
„Iz perspektive savezne vlade, Ukrajina ispunjava sve uslove da bi mogla da otvori pregovore o pristupanju EU u junu“, rekla je državna ministarka za EU Ana Lirman (Zeleni) na pitanje novinske agencije dpa.
„Zato se zalažemo za brzi dogovor svih država članica EU o pregovaračkom okviru“.
EU je još u decembru 2023. odlučila da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i njenim susedom Moldavijom. Međutim, istovremeno je dogovoreno da se pre početka pregovora moraju ispuniti svi reformski zahtevi. Prema izveštaju Komisije EU, neke reforme za borbu protiv korupcije, zaštitu manjina i kontrolu uticaja oligarha nisu u potpunosti sprovedene u Ukrajini.
Prema briselskim diplomatama, na sastanku ambasadora EU zemalja članica sledeće nedelje moglo bi da bude jasno – da li će doći do brzog dogovora o pregovaračkom okviru.
Pregovarački okvir postavlja smernice i principe za pristupne pregovore. To je preduslov za početak pregovora i o njemu mora jednoglasno da odluči svih 27 zemalja članica EU.
Mađarska kritikuje pregovarački okvir
Prema rečima diplomata, pre svega je neizvesno odobrenje Mađarske. Kako kažu, vlada u Budimpešti se ne slaže sa aktuelnim nacrtom pregovaračkog okvira i, između ostalog, hoće da se tamo eksplicitnije nađe pitanje zaštite manjina. Mađarska je izuzetno kritična prema želji Ukrajine da se pridruži EU.
Foto: APPremijer Mađarske Viktor Orban
Na samitu EU u decembru, mađarski premijer Viktor Orban izjasnio se protiv pridruživanja Ukrajine. Na kraju, odluka da se započnu pregovori o pridruživanju doneta je samo zato što je Orban napustio salu za sastanke u trentku kada se glasalo o ovoj odluci.
Zelenski vrši pritisak
Teoretski, moguće je da kandidat za članstvo – na kraju nikada ne postane član. U slučaju Ukrajine, na primer, trenutno se smatra nemogućim da ona postane članica EU pre završetka ruskog agresorskog rata. Jer, kao članica EU, Ukrajina bi mogla da zatraži vojnu pomoć po članu 42, stav 7 Ugovora o EU – a time bi EU bila strana u ratu, piše Berliner morgenpsot.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno jasno stavio do znanja da se i dalje nada odluci o pristupnim pregovorima – još u junu. „Naša država, naš narod to zaslužuju, a ovaj korak je potreban i Evropskoj uniji“, rekao je on početkom maja. EU takođe crpi svoju snagu time što ne ostavlja pred vratima nikoga ko veruje u njene vrednosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
