Nemačka vlada smatra da je Ukrajina ispunila uslove za početak pregovora o pristupanju EU. Pregovori bi mogli da počnu već u junu
Prema oceni nemačke vlade, Ukrajina je sprovela sve reformske zahteve kako bi započela razgovore o prijemu u Evropsku uniju, piše Dojče Vele.
„Iz perspektive savezne vlade, Ukrajina ispunjava sve uslove da bi mogla da otvori pregovore o pristupanju EU u junu“, rekla je državna ministarka za EU Ana Lirman (Zeleni) na pitanje novinske agencije dpa.
„Zato se zalažemo za brzi dogovor svih država članica EU o pregovaračkom okviru“.
EU je još u decembru 2023. odlučila da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i njenim susedom Moldavijom. Međutim, istovremeno je dogovoreno da se pre početka pregovora moraju ispuniti svi reformski zahtevi. Prema izveštaju Komisije EU, neke reforme za borbu protiv korupcije, zaštitu manjina i kontrolu uticaja oligarha nisu u potpunosti sprovedene u Ukrajini.
Prema briselskim diplomatama, na sastanku ambasadora EU zemalja članica sledeće nedelje moglo bi da bude jasno – da li će doći do brzog dogovora o pregovaračkom okviru.
Pregovarački okvir postavlja smernice i principe za pristupne pregovore. To je preduslov za početak pregovora i o njemu mora jednoglasno da odluči svih 27 zemalja članica EU.
Mađarska kritikuje pregovarački okvir
Prema rečima diplomata, pre svega je neizvesno odobrenje Mađarske. Kako kažu, vlada u Budimpešti se ne slaže sa aktuelnim nacrtom pregovaračkog okvira i, između ostalog, hoće da se tamo eksplicitnije nađe pitanje zaštite manjina. Mađarska je izuzetno kritična prema želji Ukrajine da se pridruži EU.
Na samitu EU u decembru, mađarski premijer Viktor Orban izjasnio se protiv pridruživanja Ukrajine. Na kraju, odluka da se započnu pregovori o pridruživanju doneta je samo zato što je Orban napustio salu za sastanke u trentku kada se glasalo o ovoj odluci.
Zelenski vrši pritisak
Teoretski, moguće je da kandidat za članstvo – na kraju nikada ne postane član. U slučaju Ukrajine, na primer, trenutno se smatra nemogućim da ona postane članica EU pre završetka ruskog agresorskog rata. Jer, kao članica EU, Ukrajina bi mogla da zatraži vojnu pomoć po članu 42, stav 7 Ugovora o EU – a time bi EU bila strana u ratu, piše Berliner morgenpsot.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno jasno stavio do znanja da se i dalje nada odluci o pristupnim pregovorima – još u junu. „Naša država, naš narod to zaslužuju, a ovaj korak je potreban i Evropskoj uniji“, rekao je on početkom maja. EU takođe crpi svoju snagu time što ne ostavlja pred vratima nikoga ko veruje u njene vrednosti.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
