Građani Moldavije su na referendumu o ustavnim promenama tesnom većinom odlučuli da su za to da se njihova zemlja uputi ka članstvu u Evropskoj uniji. Prozapadna predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju da je pokušala da „podlim napadom“ utiče na ishod referenduma i da ugrozi suverenitet Moldavije
Moldavci su na referndumu o ustavnim promena tesnom većinom odlučili da su za put ka članstvu u Evropskoj uniji, pokazali su izborni rezultati objavljeni u ponedeljak, nakon što je prozapadna predsednica Maja Sandu ocenila da su mešanje iz inostranstva i „kriminalne grupe“ pokušale da potkopaju glasanje u toj bivšoj sovjetskoj republici .
Izgledalo je da je glas „ne“ dobio bitku sve dok nije prebrojano poslednjih nekoliko hiljada glasova iz velike dijaspore Moldavije.
Centralna izborna komisija saopštila je da je na osnovu prebrojanih 99,41 odsto glasova na referendumu održanom u nedelju, za evrointegracije bilo 50,39 odsto, a protiv 49,61 odsto građana koji su glasali, piše AP.
Da je rezultat bio drugačiji to bi bila politička katastrofa za prozapadnu vladu, koja je snažno podržavala proevropsku kampanju.
Moskva intenzivirala kampanju „hibridnog rata“
Predsednica Maja Sandu je u ponedeljak ponovila tvrdnje da je glasanje bez presedana potkopavano iz inostranstva i nazvala to „podlim napadom“ na suverenitet Moldavije.
„Nažalost, pravosudni sistem nije učinio dovoljno da spreči lažiranje glasanja i korupciju. I ovde moramo podvući crtu, ispraviti ono što je pošlo naopako i naučiti lekciju. Čuli smo građane: znamo da moramo učiniti više u borbi protiv korupcije“, rekla je ona na konferenciji za novinare.
Moldavske vlasti tvrde da je Moskva intenzivirala kampanju „hibridnog rata“ kako bi destabilizovala zemlju i izbacila je sa evropskog koloseka. Optužbe uključuju finansiranje promoskovskih opozicionih grupa, širenje dezinformacija, mešanje u lokalne izbore i podržavanje velike šeme kupovine glasova.
Rusija je više puta negirala da se meša u unutrašnje stvari Moldavije.
Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. i tog leta je dobila status kandidata, zajedno sa Ukrajinom. Brisel se u junu ove godine složio da otpočne pregovore o članstvu Moldavije u EU.
Evropska komisija: „Rusko mešanje i zastrašivanja bez presedana”
Evropska komisija (EK) saopštila je da su njene službe primetile „rusko mešanje i zastrašivanja bez presedana, sa ciljem da se destabilizuju demokratske procesi“ u Moldaviji, i istakla svoju stalnu podršku Moldaviji u njenom pristupanju EU.
Portparol EK Peter Stano naveo je da su tvrdnje o kupovini glasova, dezinformacijama i prevoženju birača autobusima samo najnoviji oblici ruskog mešanja i da pokušaji da se podriva Moldavija i njena podrška EU traju mesecima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je građanima Moldavije: „Ponovo ste to uradili! Suočavajući se sa hibridnom taktikom Rusije, Moldavija pokazuje da je nezavisna, jaka i da želi evropsku budućnost!“
U predsedničkoj trci koja je održana u isto vreme, Sandu je osvojila najviše glasova u prvom krugu – 42 odsto, pa će se u drugom krugu, 3. novembra, suočiti sa Aleksandrom Stojanoglom, bivšim generalnim tužiocem naklonjenim Rusiji, koji je nadmašio procene i osvoji oko 26 odsto glasova.
Bela kuća: Referendum je „istorijski korak napred”
Kristijan Kantir, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ouklend, poreklom iz Moldavije, rekao je za AP da su ranije ankete možda „precenile proevropski osećaj“ u Moldaviji i da referendum ne bi prošao bez glasova izvan zemlje.
„To će biti posebno problematično jer će se uklopiti u narative koje guraju Kremlj i proruske snage“, ocenio je Kantir.
Bela kuća je u ponedeljak nazvala referendum „istorijskim korakom napred u evropskim integracijama Moldavije“, ali je upozorila da će Rusija pokušati da se umeša u drugi krug predsedničke trke sledećeg meseca.
„Poslednjih nekoliko meseci Moskva je izdvojila milione dolara za te napore. Sada Rusija nije uspela. Rezultati pokazuju da je demokratija jaka, kao i volja i želja naroda Moldavije da napreduje ka evropskim integracijama“, rekao je savetnik za bezbednost američkog predsednika Džon Kirbi.
Za potkopavanje referenduma i izbora 15 miliona evra
Početkom oktobra, moldavski organi reda saopštili su da su otkrili masivnu šemu kupovine glasova koju je navodno organizovao Ilan Šor, proruski oligarh, trenutno u egzilu u Rusiji, koji je platio 15 miliona evra za 130.000 ljudi koji je trebalo da potkopaju izbore i referendum.
Šor je prošle godine u odsustvu osuđen za prevaru i pranje novca i osuđen na 15 godina zatvora, a osumnjičen je da je iz moldavskih banaka 2014. godine uzeo milijardu dolara. On je negirao optužbe, rekavši da su isplate bile legalne. Šorova populistička partija naklonjena Rusiji proglašena je neustavnom prošle godine i zabranjena.
Ultradesničarski kandit Đorđe Simion i gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan boriće se 18. maja u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji. Simion se protivi slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa, tok Dan podržava Ukrajinu
Živo je u Vatikanu gde se raspravlja, nagovara, navija za ovog ili onog kardinala
Jordanske vlasti su zbog bujične poplave evakuisale gotovo 1.800 turista sa drevnog lokaliteta Petra, koji je u proširenju uskog kanjona na jugu te zemlje, preneli su jordanski mediji
Izražavaju se desnoekstremistički ili su skloni teorijama zavere: skoro 200 nemačkih policajaca zvanično je pod sumnjom za ekstremizam – a broj bi mogao biti i veći
Jedno od vozila koje je pokojni poglavar katoličke crkve papa Franja koristio tokom razgovora sa vernicima pretvoreno je u zdravstvenu stanicu, čiji je cilj da pomogne palestinskoj deci u Pojasu Gaze, saopštio je Vatikan
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
