U Gruziji danima ne jenjavaju protesti protiv vlasti zbog planiranog zakona „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“ koji zemlju udaljava od Evrope
Sve je više napetosti na ulicama glavnog grada Gruzije Tbilisija. Kad se demonstranti približe vratima parlamenta, policija kreće sa suzavcem i vodenim topovima. Iz mase se čuju zvižduci, neki bacaju flaše sa vodom ili kamenica na žandarmeriju koja se zaklanja štitovima, piše Dojče vele (DW).
Navodno je povređeno više policajaca i jedan demonstrant.
„Ne plašimo se ničega“, kaže jedan od demonstranata.
„Ovo je naša budućnost, biramo Evropu.“ U masi se vijore zastave Evropske unije.
Zbog čega se protestuje
Danima se protestuje jer vlasti stranke „Gruzijski san“ narednih dana planiraju da izglasaju zakon „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“, piše DW.
Sličan predlog bio je na stolu prošle godine, ali je povučen posle masovnih protesta.
Nacrt zakona predviđa da nevladine organizacije, koje više od petine sredstava dobijaju iz inostranstva, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja i objave svoje prihode. Vladajući govore da je neophodno biti načisto i da sve bude transparentno.
Opozicija je protiv. Jedan od njenih poslanika rekao je da ovaj zakon, „baš kao i zakon koji je doneo Kremlj, cilja da javno proglasi ljude za agente, špijune i izdajnike“.
U sredu je u drugom čitanju u parlamentu zakon imao ubedljivu većinu – 83 za, 23 protiv. Potrebno je da bude usvojen i u trećem čitanju, koje se očekuje sredinom maja. U parlamentu je bilo i fizičkog naguravanja.
Propis sličan ruskom
Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili kritikovala je predlog zakona i najavila da ga neće potpisati. Većina u parlamentu može premostiti taj veto i zakon na kraju može potpisati i predsednik parlamenta.
U Rusiji je od 2012. na snazi sličan propis, kritikuju demonstranti u Tbilisiju, s ciljem da se sistematski uguše civilno društvo i nezavisni mediji.
„Radi se o kontroli medija i nevladinog sektora“, kaže jedna demonstrantkinja. „Zakon je proruski.“
U jeku rata u Ukrajini, Gruzija je u decembru dobila status kandidata za EU. „Moramo se boriti protiv zakona. I svega što nas udaljava od Evrope“, kaže drugi demonstrant. „Moramo dati sve od sebe da uđemo u EU što brže.“
Evropska unija takođe je kritikovala zakon kao i postupanje policije prema demonstrantima, podsećajući zvanični Tbilisi šta su obaveze kandidata za pristupanje EU.
Vladajuća stranka na rečima takođe hoće evropske integracije. Istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom.
Pretučen lider opozicije?
Lider opozicionog prozapadnog Ujedinjenog nacionalnog pokreta Levan Kabiešvili bio je priveden, policija ga je navodno tukla, kažu iz njegovog tabora.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova je rekao da je Kabiešvili uhapšen kad je probijao policijski kordon i pružao otpor u utorak. Te večeri je privedeno preko šezdeset ljudi. Opozicija i demonstranti „neprestano čine nasilje“, rekao je zamenik ministra.
U sredu se pak Kabiešvili pojavio u parlamentu sa vidnim povredama nosa i oka, i pozvao vlasti da odustanu od zakona. „Još je samo pet meseci do izbora. Možda više nikad neću videti na ovo oko, ali u zemlji će istina biti prepoznata.“
Odnos Rusije i Gruzije
Odnosi Rusije i Gruzije su komplikovani od raspada Sovjetskog Saveza, posebno od kratkog rata 2008. kada je Tbilisi izgubio kontrolu nad dva separatistička proruska regiona, Abhazijom i Južnom Osetijom.
To ostaje glavni balvan u odnosima dve zemlje, koji su donekle normalizovani otada. Gruzija se ipak pridružila međunarodnim rezolucijama koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.
U oktobru zemlju čekaju parlamentarni izbori. Poslednje ankete vide vladajući „Gruzijski san“ na prvom mestu sa oko 36 odsto podrške, dok Ujedinjeni nacionalni pokret može da računa na oko 21 odsto glasova.
Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je „dobre vesti” iz Irana nakon što je na društvenim mrežama objavio da jedan iranski demonstrant neće biti osuđen na smrt, posle njegovih upozorenja
Savezni agent ranio je čoveka u nogu u američkom gradu Mineapolisu pošto je bio napadnut, što je dodatno pojačalo već velike nemire koji se šire gradom nedelju dana pošto je imigracioni agent ubio ženu
Oružje, humanitarna pomoć, kultura, obrazovanje, vera. Koliki je danas uticaj Islamske Republike Iran na Bosnu i Hercegovinu?
Gotovo pune četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, stižu vesti o tome koliko je Ukrajinaca dezertiralo izbegavajući vojnu službu. Za problem se znalo, ali ne i kolike su njegove razmere
Predsednik SAD Donald Tramp je našao detinju radost u blic-udarima bez mnogo rizika. Da li posle Venecuele slede Grenland ili Iran? I zašto ulice Amerike izgledaju kao poprište građanskog rata? O tome „Vreme“ piše u naslovnom dosijeu novog broja
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
