U Gruziji danima ne jenjavaju protesti protiv vlasti zbog planiranog zakona „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“ koji zemlju udaljava od Evrope
Sve je više napetosti na ulicama glavnog grada Gruzije Tbilisija. Kad se demonstranti približe vratima parlamenta, policija kreće sa suzavcem i vodenim topovima. Iz mase se čuju zvižduci, neki bacaju flaše sa vodom ili kamenica na žandarmeriju koja se zaklanja štitovima, piše Dojče vele (DW).
Navodno je povređeno više policajaca i jedan demonstrant.
„Ne plašimo se ničega“, kaže jedan od demonstranata.
„Ovo je naša budućnost, biramo Evropu.“ U masi se vijore zastave Evropske unije.
Zbog čega se protestuje
Danima se protestuje jer vlasti stranke „Gruzijski san“ narednih dana planiraju da izglasaju zakon „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“, piše DW.
Sličan predlog bio je na stolu prošle godine, ali je povučen posle masovnih protesta.
Nacrt zakona predviđa da nevladine organizacije, koje više od petine sredstava dobijaju iz inostranstva, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja i objave svoje prihode. Vladajući govore da je neophodno biti načisto i da sve bude transparentno.
Opozicija je protiv. Jedan od njenih poslanika rekao je da ovaj zakon, „baš kao i zakon koji je doneo Kremlj, cilja da javno proglasi ljude za agente, špijune i izdajnike“.
U sredu je u drugom čitanju u parlamentu zakon imao ubedljivu većinu – 83 za, 23 protiv. Potrebno je da bude usvojen i u trećem čitanju, koje se očekuje sredinom maja. U parlamentu je bilo i fizičkog naguravanja.
Propis sličan ruskom
Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili kritikovala je predlog zakona i najavila da ga neće potpisati. Većina u parlamentu može premostiti taj veto i zakon na kraju može potpisati i predsednik parlamenta.
U Rusiji je od 2012. na snazi sličan propis, kritikuju demonstranti u Tbilisiju, s ciljem da se sistematski uguše civilno društvo i nezavisni mediji.
„Radi se o kontroli medija i nevladinog sektora“, kaže jedna demonstrantkinja. „Zakon je proruski.“
U jeku rata u Ukrajini, Gruzija je u decembru dobila status kandidata za EU. „Moramo se boriti protiv zakona. I svega što nas udaljava od Evrope“, kaže drugi demonstrant. „Moramo dati sve od sebe da uđemo u EU što brže.“
Evropska unija takođe je kritikovala zakon kao i postupanje policije prema demonstrantima, podsećajući zvanični Tbilisi šta su obaveze kandidata za pristupanje EU.
Vladajuća stranka na rečima takođe hoće evropske integracije. Istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom.
Pretučen lider opozicije?
Lider opozicionog prozapadnog Ujedinjenog nacionalnog pokreta Levan Kabiešvili bio je priveden, policija ga je navodno tukla, kažu iz njegovog tabora.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova je rekao da je Kabiešvili uhapšen kad je probijao policijski kordon i pružao otpor u utorak. Te večeri je privedeno preko šezdeset ljudi. Opozicija i demonstranti „neprestano čine nasilje“, rekao je zamenik ministra.
U sredu se pak Kabiešvili pojavio u parlamentu sa vidnim povredama nosa i oka, i pozvao vlasti da odustanu od zakona. „Još je samo pet meseci do izbora. Možda više nikad neću videti na ovo oko, ali u zemlji će istina biti prepoznata.“
Odnos Rusije i Gruzije
Odnosi Rusije i Gruzije su komplikovani od raspada Sovjetskog Saveza, posebno od kratkog rata 2008. kada je Tbilisi izgubio kontrolu nad dva separatistička proruska regiona, Abhazijom i Južnom Osetijom.
To ostaje glavni balvan u odnosima dve zemlje, koji su donekle normalizovani otada. Gruzija se ipak pridružila međunarodnim rezolucijama koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.
U oktobru zemlju čekaju parlamentarni izbori. Poslednje ankete vide vladajući „Gruzijski san“ na prvom mestu sa oko 36 odsto podrške, dok Ujedinjeni nacionalni pokret može da računa na oko 21 odsto glasova.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
