Masovna pomilovanja u Americi: Posle Bajdena na redu je Tramp

Predsednik Donald Tramp započeo je svoj mandat ispunjavanjem svog obećanja da će prvog dana na funkciji potpisati veliki broj uredbi.

Uvodnom rundom svojih uredbi, Tramp je, između ostalog, poništio desetine akata bivšeg predsednika Džoa Bajdena, započeo suzbijanje imigracije, povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, založio se da TikTok ostane otvoren u SAD i pomilovao stotine ljudi osuđenih zbog njihovih uloga u napadu na Kapitol SAD 6. januara 2021, prenosi Glas Amerike.

Kao što je više puta obećavao tokom kampanje 2024, predsednik je u ponedeljak kasno potpisao pomilovanje za oko 1.500 ljudi osuđenih ili optuženih za napad na Kapitol 6. januara 2020, kada se Kongres sastao da potvrdi Bajdenovu pobedu nad Trampom.

Odvojeno, Tramp je naredio okončanje federalnih slučajeva protiv „političkih protivnika“ Bajdenove administracije — što znači Trampovih pristalica.

On je u ponedeljak rekao da će okončati korišćenje federanih organa za sprovođenje zakona kao oružja, ali se čini da su njegove akcije usmerene samo na pomoć njegovim pristalicama.

Ekonomija i TikTok

Tramp je pred TV kamerama u ponedeljak uveče u Kapital 1 areni potpisao uglavnom simboličan memorandum koji je opisao objašnjenem da se njime upućuje svaka fedralna agenciju da se bori protiv rasta potrošakih cena.

Ukidanjem Bajdenovih akata i dodavanjem sopstvenih uredbi, Tramp ublažava regulatorna opterećenja za proizvodnju nafte i prirodnog gasa, nešto što je bilo u sklopu njegovih obećanja da će smanjiti troškove dobara u širokoj potrošnji.

Tramp posebno cilja na Aljasku za širenje proizvodnje fosilnih goriva.

Što se tiče trgovine, predsednik je rekao da očekuje da će uvesti tarife od 25 odsto Kanadi i Meksiku od 1. februara, ali je odbio da razjasni svoje planove za oporezivanje kineskog uvoza.

Tramp je takođe potpisao naredbu kojom želi da pauzira kongresnu zabranu TikTok-a na 75 dana, što je period u kojem će, kako predsednik kaže, tražiti američkog kupca i postizanje sporazuma kojim bi se zaštitili interesi nacionalne bezbednosti, dok bi popularnu društvenu mrežu ostavio da za to vreme bude otvorena za Amerikance.

Amerika na prvom mestu

Kao i tokom svoje prve administracije, Tramp je povukao SAD iz Svetske zdravstvene organizacije. Takođe je naredio sveobuhvatnu reviziju američke potrošnje na inostranu pomoć. Oba poteza se uklapaju u njegov više izolacionističan pristup međunarodnim poslovima „Amerika na prvom mestu“.

U više poteza koji su simbolični, Tramp je planirao da potpiše naredbu o preimenovanju Meksičkog zaliva, čime bi on postao Zaliv Amerika. Najviša planina u Severnoj Americi, sada poznata kao Denali, vratiće svoje staro ime Mekinli, koje je bio promenio predsednik Barak Obama.

Tramp je potpisao naredbu da zastave moraju biti podignute na punu visinu koplja tokom svakog budućeg dana inauguracije predsednika. Naredba je stigla jer su zbog smrti bivšeg predsednika Džimija Kartera zastave bile na pola koplja. Tramp je zahtevao da se one podignu u potpunosti u ponedeljak.

U još jednoj Trampovoj naredbi poziva se na promovisanje „Lepe arhitekture sedišta federalnih institucija“.

Imigracija i nacionalna bezbednost

Tramp je poništio nekoliko naredbi u vezi sa imigracijom iz Bajdenovog predsednikovanja, uključujući i onu koja je suzila prioritete za deportaciju na ljude koji su počinili ozbiljne zločine, koji se smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost ili su zaustavljeni na granici. To vraća vladu na Trampovu politiku prvog mandata prema kojoj su svi koji u zemlji borave ilegalno prioritet za deportaciju.

Predsednik je proglasio vanredno stanje na granici između SAD i Meksika i planira da pošalje američke trupe da pomognu imigracionim agentima i da ograniči ulazak izbeglica i azilanata.

Tramp pokušava da ukine državljanstvo dobijeno po rođenju. Nejasno je, međutim, da li će njegov nalog preživeti neizbežne pravne izazove, pošto je državljanstvo po rođenju sadržano u Ustavu SAD.

Privremeno je suspendovao američki program za prihvat izbeglica, u isčekivanju revizije kako bi se procenile implikacije programa na „javnu i nacionalnu bezbednost“.

On je takođe obećao da će ponovo pokrenuti politiku koja je primorala tražioce azila da čekaju sa druge strane granice, u Meksiku, ali zvaničnici te zemlje nisu rekli da li će Meksiko ponovo prihvatiti migrante.

Tramp ukida i aplikaciju CBP jedan, aplikaciju za poslove na državnoj granici iz Bajdenove ere koja je omogućila legalan ulazak skoro milion migranata.

U međuvremenu, kada je u pitanju nacionalna bezbednost, predsednik je ukinuo svaki aktivan bezbnosni pristup svima sa dugačke liste njegovih navodnih neprijatelja, uključujući bivšeg direktora nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera, Leona Paneta, bivšeg direktora CIA i sekretara odbrane, i svog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Bolton.

Klima i energija

Kako se očekivalo, Tramp je potpisao dokumente za koje je rekao da će zvanično povući SAD iz Pariskih klimatskih sporazuma. Napravio je isti potez tokom svog prvog mandata, ali ga je Bajden poništio i ponovo vratio SAD u Sporazum.

Pored toga, Tramp je proglasio energetsku vanrednu situaciju pošto je obećao da će „Bušiti, dušo, bušiti“ („Drill, baby, drill“ – asocijacija na „Burn, baby, burn“) i rekao da će eliminisati ono što on naziva Bajdenovim nametnutim obavezama u vezi sa električnim vozilima.

Rekonstrukcija federalne birokratije

Tramp je zaustavio zapošljavanje u federalnoj vladi, osim u vojsci i još nekim drugim delovima vlade koji su ostali neimenovani. Uveo je i zamrzavanje donošenja novih federalnih regulativa dok gradi svoju drugu administraciju.

On je formalno dao ovlašćenja takozvanom Odeljenju za vladinu efikasnost (DOGE), koje vodi Ilon Musk, najbogatiji čovek na svetu. Zamišljena kao navodni pokušaj da se pojednostavi rad vlade, DOGE nije zvanična agencija, ali izgleda da je Tramp spreman da da Masku široku slobodu da preporuči smanjenje vladinih programa i potrošnje.

Tramp ukida zaštitu za transrodne osobe i ukida programe za diverzitet, ravnopravnost i inkluziju unutar federalne vlade.

To su velike promene u fedralnoj politici i u skladu su sa obećanjima Trampove kampanje.

Izvor: Glas Amerike