Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Liderka francuske krajnje desnice i stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen izgubila je žalbu pred Apelacionim sudom u Parizu, koji je danas potvrdio presudu protiv nje zbog zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta.
Odlukom suda Le Pen je osuđena na tri godine zatvora, novčanu kaznu od 100.000 evra i 45 meseci zabrane učešća u javnom životu. Od tri godine zatvora, dve su uslovne uz nošenje elektronske nanogice.
Ova presuda ostavlja joj prostora da se potencijalno kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine.
Sudski slučaj, u kome su Le Pen i još 20 drugih ličnosti iz njene stranke proglašeni krivim, odnosi se na optužbe da su poslanici tadašnjeg Nacionalnog fronta koristili sredstva Evropskog parlamenta za plaćanje stranačkih saradnika, umesto za rad na evropskim poslovima.
Sud je naveo da iznos sredstava za koja se sumnja da su nenamenski korišćena iznosi 2,8 miliona evra, ali je istovremeno ukazao na „odsustvo ličnog bogaćenja“ optuženih.
U prvostepenom postupku od 31. marta prošle godine, Le Pen je osuđena na četiri godine zatvora, od čega dve uslovno, novčanu kaznu od 100.000 evra i pet godina zabrane kandidovanja uz neposredno izvršenje kazne.
Le Pen je tada tvrdila da je njena stranka žrtva „lova na veštice“ i sa još 11 osoba uložila žalbu, negirajući tokom ponovljenog suđenja da je njena stranka imala bilo kakav sistem za proneveru novca.
Na današnjem (7. jul) izricanju kazne u žalbenom postupku na presudu iz 2025. godine pristalice Nacionalnog okupljanja u sudnici su držale ruke preko usta.
Le Pen je ocenila da „nije moguće“ voditi kampanju za predsedničke izbore 2027. godine sa elektronskom nanogicom. Očekuje se da će prepustiti mesto tridesetogodišnjem kandidata Žordanu Bardeli, svom štićeniku. Odluka o tome mogla bi da bude objavljena večeras, 7. jula u njenom obraćanju.
Istraživanja pokazuju da je Bardela na putu da pobedi na izborima sledeće godine, ali takođe ukazuju i na nagli rast podrške kandidatu krajnje levice Žanu Luku Melanšonu, što bi moglo da promeni tok trke.
Istraživanje koje je sprovelo više od 150 politikologa iz 31 zemlje pokazalo je da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima u svojoj zemlji glasali za neku stranku krajnje desnice porastao na više od 23 odsto, sa oko 10 odsto pre deset godina i približno 5 odsto 1995. godine.
Na prošlim izborima u Francuskoj Nacionalno okupljanje zabeležilo rast sa 19 na 37 odsto i postalo najveća pojedinačna stranka u francuskom parlamentu.
Njoj ideološki bliska krajnje desna Slobodarska partija Austrije takođe je povećala je podršku sa 16 na 29 odsto na izborima 2024. godine. Na izborima u Nemačkoj 2025. godine, desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je svoj rezultat, sa 10 na 21 odsto glasova.
Trend rasta podrške desnici u Evropi opipljiv je već godinama, ipak desničarske stranke u još uvek ne čine jedinstveni front. Naime, stranka Le Pen se još 2024. javno udaljila od Nemačkog AfD-a zbog njihovih ekstremističkih pogleda.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Alternativa za Nemačku (AfD) sa podrškom od 27 do 29 odsto ubedljivo vodi u anketama. Tu desničarsku partiju je nemačka obaveštajna služba u pet saveznih pokrajina ocenila kao “dokazano ekstremističku”. Ka pobedi na izborima vodi je kopredsednica Alis Vajdel
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
