Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Liderka francuske krajnje desnice i stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen izgubila je žalbu pred Apelacionim sudom u Parizu, koji je danas potvrdio presudu protiv nje zbog zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta.
Odlukom suda Le Pen je osuđena na tri godine zatvora, novčanu kaznu od 100.000 evra i 45 meseci zabrane učešća u javnom životu. Od tri godine zatvora, dve su uslovne uz nošenje elektronske nanogice.
Ova presuda ostavlja joj prostora da se potencijalno kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine.
Sudski slučaj, u kome su Le Pen i još 20 drugih ličnosti iz njene stranke proglašeni krivim, odnosi se na optužbe da su poslanici tadašnjeg Nacionalnog fronta koristili sredstva Evropskog parlamenta za plaćanje stranačkih saradnika, umesto za rad na evropskim poslovima.
Sud je naveo da iznos sredstava za koja se sumnja da su nenamenski korišćena iznosi 2,8 miliona evra, ali je istovremeno ukazao na „odsustvo ličnog bogaćenja“ optuženih.
U prvostepenom postupku od 31. marta prošle godine, Le Pen je osuđena na četiri godine zatvora, od čega dve uslovno, novčanu kaznu od 100.000 evra i pet godina zabrane kandidovanja uz neposredno izvršenje kazne.
Le Pen je tada tvrdila da je njena stranka žrtva „lova na veštice“ i sa još 11 osoba uložila žalbu, negirajući tokom ponovljenog suđenja da je njena stranka imala bilo kakav sistem za proneveru novca.
Na današnjem (7. jul) izricanju kazne u žalbenom postupku na presudu iz 2025. godine pristalice Nacionalnog okupljanja u sudnici su držale ruke preko usta.
Le Pen je ocenila da „nije moguće“ voditi kampanju za predsedničke izbore 2027. godine sa elektronskom nanogicom. Očekuje se da će prepustiti mesto tridesetogodišnjem kandidata Žordanu Bardeli, svom štićeniku. Odluka o tome mogla bi da bude objavljena večeras, 7. jula u njenom obraćanju.
Istraživanja pokazuju da je Bardela na putu da pobedi na izborima sledeće godine, ali takođe ukazuju i na nagli rast podrške kandidatu krajnje levice Žanu Luku Melanšonu, što bi moglo da promeni tok trke.
Istraživanje koje je sprovelo više od 150 politikologa iz 31 zemlje pokazalo je da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima u svojoj zemlji glasali za neku stranku krajnje desnice porastao na više od 23 odsto, sa oko 10 odsto pre deset godina i približno 5 odsto 1995. godine.
Na prošlim izborima u Francuskoj Nacionalno okupljanje zabeležilo rast sa 19 na 37 odsto i postalo najveća pojedinačna stranka u francuskom parlamentu.
Njoj ideološki bliska krajnje desna Slobodarska partija Austrije takođe je povećala je podršku sa 16 na 29 odsto na izborima 2024. godine. Na izborima u Nemačkoj 2025. godine, desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je svoj rezultat, sa 10 na 21 odsto glasova.
Trend rasta podrške desnici u Evropi opipljiv je već godinama, ipak desničarske stranke u još uvek ne čine jedinstveni front. Naime, stranka Le Pen se još 2024. javno udaljila od Nemačkog AfD-a zbog njihovih ekstremističkih pogleda.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Jedan učenik je nosio fantomku i oštar predmet kojim je napao vršnjaka i spremačicu u Elektrotehničkoj školi u Zagrebu
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
