Piranska policija je ovih dana privela sudiji za prekršaje jednog mornara. Vest ne bi bila neobična da se ne radi o američkom vojniku (23), avijatičarskom mehaničaru M.M.A. iz Kalifornije, koji je upoznao lepote Slovenije prvi put 19. aprila ove godine, kada se američki nosač aviona usidrio u luci Kopar. U pitanju je brod „Teodor Ruzvelt“ na nuklearni pogon sa 6300 članova posade koji je, vraćajući se iz Persijskog zaliva gde je učestvovao u ratu protiv Iraka, odlučio da uskršnje praznike provede u miru Jadrana. Rečeno plovilo nije nepoznato u ovim krajevima – već je učestvovalo u prvoj Pustinjskoj oluji, tokom intervencije u Bosni i protiv nekadašnje SRJ. Samo tokom poslednjeg rata u Iraku sa palube broda lansirano je oko 1600 tona različitih projektila.
Do zapleta je došlo kada se američki vojnik u Kopru naprasno zaljubio i odlučio da boravak u Sloveniji produži, bez znanja pretpostavljenih. Tako je M.M.A. postao prva „ljubavna kolateralna žrtva“ nedavno završene vojne operacije na Bliskom istoku. Nesuđeni mornar postaje redovan gost portoroških birtija i upoznaje lokalne face kojima srčano objašnjava da je na odmoru „od mesec dana“ te da će u rodnu Kaliforniju „skoknuti na nedelju dana jer je ovde lepše“. US Naval Criminal Investigative Service iz Avijana, obavestio je 30. aprila slovenačku policiju da ni šest dana od isplovljavanja „Teodora Ruzvelta“ iz Piranskog zaliva ne mogu da pronađu jednog člana posade. Slovenačka policija odmah raspisuje poternicu i praktično u komšiluku pronalazi izgubljenog mornara – na adresi 30. divizije, u naselju Lucija, Portorož. Sudija za prekršaje je bio blag – posle saslušanja izriče M.M.A. usmenu opomenu, a policija mu dopušta da se javi američkoj ambasadi u Ljubljani. Potom je pušten na slobodu.
BEZ HEPIENDA: Da ne bude nesporazuma – američki mornar nije završio kod sudije za prekršaje zbog sumnje da je dezertirao ili zbog kršenja nekog od propisa države čiji je građanin. Razlog za susret sa sudijom u Piranu bio je banalan – pošto slovenačka policija nema nikakve ingerencije za gonjenje američkih vojnika zbog prekršaja u ispunjavanju vojnih dužnosti, M.M.A. je priveden zato što nije prijavio svoj boravak u Sloveniji u roku od tri dana, kako nalažu domaći propisi, plus pri tom nije imao ni neophodna dokumenta. Da je bio samo malo pedantniji, sudija mu ne bi mogao ništa, pošto je američki mornar na osnovu svoje vojne knjižice mogao da prijavi boravak u Sloveniji do tri meseca.
Priča o zaljubljenom pripadniku posade američkog nosača aviona, koji je zbog ljubavi stavio na kocku vojničku karijeru, jedna je od retkih simpatičnih posledica geopolitičkih pomeranja u ovom delu sveta. Jer, od kada je Slovenija ušla u predvorje NATO-a (američki Kongres je protekle nedelje dao zeleno svetlo za prijem sedam novih članica, među kojima je i Slovenija), bilo je nekoliko sličnih drama, ali nijedna sa ovako romantičnim hepiendom. Svako savezništvo ima svoju cenu, pa je Kopar postao logistički centar za američke i druge lađe država članica NATO-a davno pre konačne odluke Kongresa SAD da Sloveniju primi u Severnoatlantski pakt. Sezonu redovnih dolazaka američkih vojnih brodova otvorila je, pre nešto više od godinu dana, nuklearna podmornica „Norfolk“. Pored nebrojeno manjih brodova, u Kopar je januara ove godine uplovio i nosač aviona „Hari Truman“, a posle odlaska broda „Teodor Ruzvelt“ očekuje se da tokom leta stignu francuska fregata i još dva nosača aviona.
NEMILI INCIDENT: Nema sumnje da nosači aviona uvek privuku veliko interesovanje tako da u Kopru dobro zarađuju ne samo makroi i lepotice noći, koje za tu priliku dođu iz drugih krajeva kao pojačanje koleginicama na obali, nego i manji turistički brodovi koji posetioce iz cele Slovenije vode na „panoramske vožnje“ oko nosača aviona. To, međutim, često izaziva različite incidente ili proteste. Tako je prilikom poslednje posete „Teodora Ruzvelta“ ovdašnja antiratna koalicija poslala pismo predsedniku slovenačke vlade Antonu Ropu, u kome je protestovala zbog uplovljavanja tog broda, dok je gradski većnik Marko Brecelj zahtevao od gradonačelnika Kopra Borisa Popovića da izostavi dobrodošlicu posadi nosača aviona. Dalje su mirovnjaci Ropovom kabinetu predložili da u slovenačke vode ne dozvoli uplovljavanje američkih brodova, tog „najvećeg oruđa za masovno uništavanje“, i to najmanje do povlačenja američkih jedinica iz Iraka. Sličnih protesta bilo je i prilikom januarskog dolaska nosača aviona „Hari Truman“, koji su nezadovoljni demonstranti dočekali na Titovom trgu u Kopru.
Da stvar bude gora, a bes raje na kopnu veći, desio se još jedan incident – baš kada je „Truman“ napuštao Piranski zaliv – usled bure se, prilikom preuzimanja fekalija i đubreta, koje je sa američkog nosača trebalo da preuzme hrvatski brod „Kapetan MRS“, u moru našlo na stotine vreća punih smeća. Sve to je još nedeljama plutalo po vodi, što je mirovnjacima dalo novu municiju za žestoke napade na birokrate u Ljubljani. Antiratni aktivisti su od šefa vlade tražili da proglasi moratorij na ulazak nuklearnih brodova u slovenačke teritorijalne vode.
Da ironija bude veća, Slovenija je već imala pomorski zakon (iz marta 2001. godine), koji je uređivao ovu oblast: „Poseta i zadržavanje ne sme biti dozvoljeno stranom nuklearnom brodu, stranom brodu sa nuklearnim naoružanjem i stranom ratnom-vojnom brodu čija poseta ugrožava bezbednost Republike Slovenije.“ Zakon je navrat-nanos izmenjen jer je opozicija, sa Janezom Janšom na čelu, strahovala da takve odredbe umanjuju šanse Slovenije da uđe u NATO. Tako je Slovenija najzad dobila dozvolu za ulazak u alijansu, a brodovi, za koje su lokalni lideri tvrdili da će u Kopar svraćati sporadično, ređaju se u Piranskom zalivu jedan za drugim.
Koliko je opravdano nezadovoljstvo „domorodaca“ zbog čestih poseta ratnih brodova otkrivaju informacije o masovnim propustima koje je komanda američke mornarice otkrila, na primer, tokom nedavne inspekcije nosača aviona „Džon F. Kenedi“. Na lađi, ni mesec dana uoči poslednjeg rata, „nisu radili vitalni uređaji“ – pored zarđalog sletnog trapa, spisak propusta dopunjen je i manama popisanim na pogonskim mašinama, liftovima za podizanje aviona, katapultima za izbacivanje/uzletanje aviona i protivpožarnim sistemima!
NOVA TAKTIKA: Sve to je, začudo, ostavilo potpuno ravnodušnim čak i one slovenačke političare koji su ne tako davno upozoravali na veliku opasnost od prisustva mnogo manje naoružanih ruskih brodova u dalekom Splitu. Kada domaći Kopar koriste po nahođenju novi saveznici – ni fekalije više nisu problem, a kamoli nuklearni pogon ili oružje. Interesi države su jasni; između američke vojske i rukovodstva Luke Kopar potpisan je pre dve godine poseban sporazum prema kome se svakih šest meseci u Kopru 45 dana istovaraju kamioni, kontejneri sa po 35 helikoptera i druga američka vojna oprema. Posao, koji je Luka Kopar dobila uprkos konkurentnom pristaništu u Rijeci, vredi više od šest miliona dolara. To vredi uzeti u obzir kada gradski većnici raspravljaju o gnevu građana zbog medijske ali i prave prašine, koju uvek podiže sletanje i poletanje helikoptera CH-47 Chinook koji prave toliku buku da im je zabranjeno prizemljenje na civilnim aerodromima u Evropi i SAD. Zato neki slovenački komentatori upozoravaju da stalno preletanje američkih helikoptera nad kratkom slovenačkom obalom može da pretvori ovaj deo Jadrana u nekakav novodni „China Beach, koji su Amerikanci tokom vijetnamskog rata upotrebljavali kao odmaralište za svoju vojsku“.
Otuda je gradonačelnica Izole Breda Pečan izrazila sumnju da se Luka Kopar prilikom ugovaranja uslova sa američkim partnerima „nije osvrtala na druge“, te da će aktivnosti u vezi s helikopterima „suštinski uticati na turizam“, dok gradonačelnica Pirana Vojka Štula upozorava da se ambicije Kopra nikako ne poklapaju s planovima Pirana o povećanju turističkih poseta. Strahovanja lokalnih političara nisu bez osnove. Ako se „logistički centar“ u Kopru uskoro zaista pretvori u pravu vojnu bazu, onda bi vrednost izgubljenih noćenja i uništene turističke ponude veoma brzo mogla da nadmaši zaradu od pretovara američke vojne opreme i snabdevanja ratnih brodova.
Kako se od slovenačkih i američkih zvaničnika teško može očekivati promena kursa i osetljivih geopolitičkih odluka, jedina nada za slovenački turizam ostaje, izgleda, prirodna lepota. Avio-mehaničar iz Kalifornije je možda prvi iskusio novu taktiku slovenačke odbrane, pa još ako se brojka zabludelih mornara u Sloveniji uskoro drastično poveća, ljubav bi, baš kao u pacifističkom sloganu, možda uspela da pobedi rat.
