Najveće ostrvo na svetu jeste deo države Danske, ali uživa široku autonomiju. Jedino spoljnu politiku, bezbednost i finansije Grenland još deli s Danskom, ali čak i to uz posebnosti, piše Dojče vele.
Grenland je naime još 1985. odlučio da ne želi biti članica Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije kao što je Danska.
Ranije jedva da su ikoga u svetu zanimali ishodi regionalnih izbora gde oko šezdeset hiljada stanovnika Grenlanda bira 31 poslanika Inatsisartuta, lokalnog parlamenta.
Ali, pred nove izbore u utorak (11. mart) interesovanje je ogromno, već i zbog teritorijalnih pretenzija američkog predsednika Trampa da „dobije“ i Grenland kao područje Sjedinjenih Država.
Vojno i strateški, Grenland odavno nije tek ledena pustoš u blizini Severnog pola.
Preko njegovog područja je najmanja udaljenost između SAD i današnje Rusije, tako da je još pedesetih godina Danska, kao članica NATO-a, dozvolila SAD da na severozapadu Grenlanda uspostavi vazdušnu bazu Tule – danas se ona zove Pitufik Space Base i služi za elektronsko izviđanje i rano otkrivanje mogućih sovjetskih projektila usmerenih na Sjedinjene Države.
Od nafte do uranijuma
Grenland je postao zanimljiv i zbog rudnih bogatstava. Pre svega na jugu se pretpostavlja da ima nafte i prirodnog gasa, ali i metala poput zlata, uranijuma ili cinka.
I u prvom mandatu Tramp je ponudio Danskoj da „otkupi“ Grenland – što je Kopenhagen glatko odbio.
Ne sasvim različito od ruskog predsednika, ni Tramp nema posebno poštovanje prema državnim granicama. Nije samo reč o „povratku“ nadležnosti nad Panamskim kanalom ili njegovim idejama šta bi se moglo učiniti s Palestincima u Pojasu Gaze, već pretenzije postoje i prema Kanadi – i posebno prema Grenlandu.
Još pre nego što je ponovo dospeo u Belu kuću, Tramp je u svom avionu na Grenland poslao sina Donalda Mlađeg u navodno „turističko putovanje“.
Početkom marta Tramp je pred američkim Kongresom doduše poručio građanima Grenlanda da „podržava njihovo pravo da sami odrede svoju budućnost“, ali ubrzo nakon toga dodao i: „Mislim da ćemo dobiti Grenland. Ovako ili onako, dobićemo ga.“
Građani Grenlanda imaju drugačije mišljenje. Još nakon provokativnog „izleta“ sina američkog predsednika objavljeno je istraživanje javnog mnjenja prema kojem samo šest odsto Grenlanđana može da zamisli da pripajanje SAD, dok je 85 odsto protiv.
Mnogo izraženije je mišljenje da bi Grenland – tačnije, Kalaallit Nunaat, jer naziv „Zelena zemlja“ ostrvu su dali stranci, Vikinzi – trebalo da postane potpuno suverena država.
Strani influenseri nemaju previše šansi
Ali u težnji za nezavisnošću, tamošnja rudna bogatstva predstavljaju ključni faktor. Trenutno se oko trećine budžeta Grenlanda puni novcem iz Danske, jer je Grenland, prema savremenim kriterijumima, izrazito nerazvijen.
Puteva gotovo da i nema, jer se ne mogu ni graditi preko leda, a do velikog dela Grenlanda tokom dugih zimskih meseci ne može se stići čak ni brodom.
Mnogi mladi stanovnici ne vide nikakvu perspektivu, pa je, ako ne odlazak, onda alkohol – u poslednje vreme i narkotici – naizgled jedini izlaz i ogroman problem.
Rudna bogatstva su velika šansa da se mladima pruži nada u bolju budućnost, ali Grenland želi sam da odluči ko će dobiti koncesije: američke kompanije, Rusi ili Kina, koja se takođe nada da će tamo stvoriti uporište.
Kako upozorava i danska tajna služba PET, strane obaveštajne službe su očigledno aktivne i uoči izbora na Grenlandu. Kao što je tipično za ruske službe, primećeni su „brojni slučajevi sumnjivih bankovnih računa na internetu“ koji se povezuju sa osobama koje se „predstavljaju kao danski i grenlandski političari i doprinose polarizaciji javnog mnjenja“.
Ni Amerikanci nisu besposleni. Prema dostupnim informacijama, influenseri bliski Trampu su u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, delili novčanice od sto dolara, a grenlandski poslanik Kuno Fenker se u Vašingtonu sastao s Trampovim republikancima koji zagovaraju pripajanje Grenlanda.
Izbori će proći, ali ne i opasnost
Johan Farkas, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu, ne veruje da takve akcije, posebno anonimne preko društvenih mreža, imaju značajan uticaj.
„Grenland je veoma mala zajednica s bliskim međusobnim vezama. Po mom mišljenju, na njih nije lako uticati kroz lažne naloge ili slične metode“, kaže Farkas.
Ipak, grenlandske političare zabrinjava mogućnost stranog uticaja, slično kao što Ilon Mask neumorno podržava ekstremističke populiste u evropskim zemljama.
Zato je početkom februara grenlandski parlament usvojio zakon kojim se potpuno zabranjuju strane ili anonimne finansijske donacije političkim partijama, uz izuzetak onih iz Danske.
Profesor Farkas smatra da je to pravi odgovor i upozorava da „opasnost još nije prošla“, ali i da je „pre mesec dana bio više zabrinut nego što je danas“.
Jer, nakon Trampovih izjava, na društvenim mrežama se oglasio i predsednik grenlandske vlade Mute Egede jasnom porukom: „Mi ne želimo biti ni Amerikanci, ni Danci, mi smo Kalaaliti. Amerikanci i njihov vođa to moraju da razumeju.“
Egede je vođa stranke Zajednica Inuita koja, zajedno sa socijaldemokratskom strankom Napredak, ima ubedljivu većinu u regionalnom parlamentu.
Ali iako ne izgleda da će na izborima doći do većih promena u političkim odnosima snaga na Grenlandu, profesor Farkas upozorava: „Važno je i dalje pažljivo pratiti situaciju i shvatiti da ova pretnja neće jednostavno nestati nakon izbora. Sve dok SAD imaju cilj da preuzmu Grenland, postoji rizik od različitih kampanja širenja uticaja.“
