Prva žena na čelu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od njegovog osnivanja 1944. godine, rođena je 1. januara 1956, diplomirala pravo u Parizu, nakon čega je magistrirala na Institutu za političke nauke u Eks an Provansu, gradu nadomak Marseja. Pre studija školovala se godinu dana u Americi, a nakon magistrature vratila se u SAD i 1981. postala saradnik međunarodne advokatske kancelarije „Bejker i Mekenzi“, gde se specijalizovala u oblastima rada, antimonopolističkog prava, trustova i udruživanja i akvizicija. Nakon osamnaestogodišnje saradnje postaje prva žena koja je ikada upravljala ovom pravnom firmom. Kristina Lagard se posle uspešne pravničke karijere okrenula ekonomiji, gde se takođe pokazala kao žena pionir. Postala je ministarka trgovine Francuske 2005. godine i tokom njenog mandata izvoz ove zemlje dosegao je rekordne rezultate. Dve godine kasnije postaje ministarka finansija – i ovoga puta je bila prva žena na ovoj poziciji i to ne samo u Francuskoj već u svih osam zemalja sveta sa najrazvijenijom ekonomijom, članicama grupe G8.
Bivša pedesetpetogodišnja ministarka uživa veliku popularnost u svojoj zemlji, što pokazuje i anketa iz 2009. o tome ko je omiljena domaća ličnost Francuza koju su sproveli RTL i pariski dnevnik „Parizijen“. Kristina Lagard je zauzela drugo mesto iza popularnog pevača i glumca Džonija Holideja. Iste godine dobila je još jedno priznanje, kada ju je „Fajnenšel tajms“ proglasio za najbolju ministarku finansija u Evropi. Doskorašnja ministarka stekla je međunarodnu reputaciju promovišući uticaj Francuske u pregovorima na važnim forumima kao što su G20, kojem ova zemlja trenutno predsedava. Sadašnjoj predsednici MMF-a odato je priznanje i zato što je prošlog maja odigrala ključnu ulogu prilikom odobravanja jemstvenog mehanizma kao pomoć za poklekle ekonomije zemalja evrozone. „Ona je impresivna, politički pronicljiva i snažna ličnost. Na finansijskim sastancima širom sveta prema njoj se ophode gotovo kao prema rok zvezdi“, izneo je svoje impresije o novoj šefici MMF-a bivši glavni ekonomista ove institucije Kenet Rogof. Verovatno je ovakav imidž izgradila i svojim nekonvencionalnim istupima u javnosti oko važnih globalnih pitanja. Naime, ona je za svetsku ekonomsku krizu 2008. godine okrivila dominantno mušku i testosteronom pokretanu kulturu u multinacionalnim bankama.
Pošto su Francuzi u nešto manje od prethodne tri i po decenije upravljali Međunarodnim monetarnim fondom 26 godina, a imali su mesto predsedavajućeg u ovoj organizaciji u pet od ukupno 11 mandata, rastuće ekonomije Azije i Južne Amerike nisu gledale sa oduševljenjem na dosadašnju tradiciju da Evropljanin bude na čelu MMF-a (u svih 11 mandata šef organizacije je bio sa Starog kontinenta). Još jedna konkretnija prepreka za Kristinu Lagard bila je sudska istraga koju je 10. maja javni tužilac preporučio zbog njene odluke da nagodbom reši spor između države i tajkuna Bernara Tapija, inače ličnog prijatelja predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Ona je 2007. godine odredila specijalnu sudijsku porotu da arbitrira u ovom slučaju. Naredne godine, Tapi je dobio 285 miliona evra odštete. Kristina Lagard poriče bilo kakve nedostatke u procesu, a zasad nema indicija da je postojala lična dobit u ovom slučaju. Kristina Lagard je razvedena i ima dva sina.
