Putin je za funkciju ministra odbrane koju je do sada obavljao njegov dugogodišnji saveznik Sergej Šojgu predložio Andreja Belousova. Ko je Belousov, ekonomista bez vojnog iskustva i zbog čega Institut za proučavanje rata njegovo imenovanje smatra ofanzivnim aktom Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je juče dosadašnjeg ministra odbrane i jednog od svojih najbližih saradnika Sergeja Šojgua za sekretara Saveza bezbednosti Ruske Federacije. Na papiru, preraspodela stavlja Šojgua na formalno viši položaj nego što je imao u Ministarstvu odbrane. Ipak, neki posmatrači ovaj potez ruskog predsednika smatraju za pokušaj da starom savezniku sačuva obraz, piše Rojters.
Američka neprofitna organizacija Institut za proučavanje rata (ISW) rokadu na visokom nivou vidi kao znak da „Putin preduzima značajne korake ka mobilizaciji ruske ekonomije i odbrambene industrijske baze kako bi podržao dugotrajni rat u Ukrajini i eventualno se pripremio za budući sukob sa NATO-om“.
Zbog ovakvih analiza donekle iznenađuje činjenica da je čovek koji je zamenio Sergeja Šojgua – civil. Tačnije, ekonomista i dosadašnji prvi potpredsednik Vlade Andrej Belousov.
Put do ministarstva odbrane
Belousov je rođen 17. marta 1959. godine u Moskvi. Studirao je ekonomiju na Moskovskom državnom univerzitetu i diplomirao sa odličnim uspehom 1981. godine. Iste godine postaje pripravnik-istraživač, a zatim i mlađi istraživač u laboratoriji za simulaciju „čovek-mašina“ sistema Centralnog ekonomsko-matematičkog instituta Akademije nauka. Na ovoj poziciji ostaje do 1986. godine.
Od 1991. do 2006. godine bio je šef laboratorije u Institutu za ekonomsko predviđanje Ruske akademije nauka. Spoljni savetnik premijera bio je šest godina, od 2000. do 2006. Potom je dve godine, od 2006. do 2008, bio zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu.
Od 2008. do 2012. bio je direktor sektora finansija i ekonomije u kabinetu ruskog premijera. Potom je godinu dana, od 2012. do 2013. bio ministar ekonomskog razvoja Rusije.
Funkciju pomoćnika predsednika Ruske Federacije obavljao je od 2013. do 2020. godine, a potom je imenovan za prvog potpredsednika Vlade Ruske Federacije.
Belousov ima doktorat iz ekonomskih nauka, navodi se na zvaničnom sajtu ruske vlade.
Zašto ekonomista postaje ministar odbrane
Zbog masovnog povećanja ruske industrijske vojne proizvodnje u poslednje dve godine, ukupni izdaci za odbranu porasli su na procenjenih 7,5 odsto ukupnog BDP-a. I tu na scenu stupa Belousov.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je za Tass da je Putin odlučio da imenuje ekonomistu da vodi Ministarstvo odbrane nakon što su ratni troškovi Rusije znatno porasli.
„Veoma je važno da se bezbednosna ekonomija uskladi sa ekonomijom zemlje tako da odgovara dinamici trenutnog trenutka“, istakao je Peskov.
On je dodao da je ruski predsednik odlučio da civil treba da bude na čelu ministarstva odbrane kako bi se osiguralo da je odeljenje „otvoreno za inovacije i napredne ideje“. „Onaj ko je otvoreniji za inovacije je onaj koji će pobediti na bojnom polju“, rekao je Peskov.
Direktor konsultantske kuće „Mayak Intelligence“ sa sedištem u Londonu Mark Galeoti rekao je da „imati ekonomistu, nekoga ko je govorio o potrebi da se u osnovi veći deo ekonomije podredi potrebama sektora odbrane, ima određenu dozu smisla“.
„To je sada u suštini posao finansijskog administratora i Belousov to može da uradi“, dodao je on.
Bivši zvaničnik Ministarstva odbrane koji je radio sa Šojguom, govoreći za Rojters pod uslovima anonimnosti, smatra da „Kremlj želi da ministarstvo vodi ekonomista koji zna kako da pojednostavi svoje operacije“. „Ministarstvo odbrane bi trebalo da bude efikasno i dobro vođeno, dok su stvarne odluke na bojnom polju prepuštene vojsci“.
Dronovi kao ulaznica
Skoro decenijski staž Belousova u ekonomskim poslovima ruske Vlade i njegovo nedavno angažovanje u upravljanju raznim domaćim odbrambenim inovacijama i projektima bespilotnih letelica, dobro ga pripremaju da predvodi aparat ruskog Ministarstva odbrane, piše ISW.
Kako navode iz ove organizacije, rusko Ministarstvo odbrane pod Šojguom borilo se sa optužbama za korupciju na visokom nivou, suočavajući se sa oštrim kritikama vojnih analitičara. „Belousov ima jaču reputaciju efikasnog tehnokrate, a insajderski izvori tvrde da on ima pozitivne odnose sa Putinom“.
Ruski predsednik se sa ekonomistom sastao u novembru 2023. kako bi razgovarao o projektima u inovaciji odbrane i tehnološkoj saradnji. Jedna od glavnih tema bili su problemi sa domaćom proizvodnjom dronova.
Belousov je nedavno istakao nacrt državne porudžbine za 4,4 milijarde rubalja (otprilike 48 miliona dolara) za proizvodnju dronova do 2030. godine, kao i planove za finansijsku podršku proizvođača dronova i obuku programera i operatera dronova.
Zadatak da integriše ekonomiju i odbranu
Fokus na maksimiziranju tehnoloških inovacija, posebno u sferi bespilotnih letelica, verovatno će biti izuzetno dragocen za ratne napore Kremlja, piše ISW.
Kako se navodi u izveštaju organizacije, Putin verovatno namerava da Belousov iskoristi svoje iskustvo na položaju civilne vlade kako bi povezao ekonomsku politiku sa planom Ministarstva odbrane Rusije, čime bi mobilisao odbrambeno-industrijsku bazu u većoj meri. Ovakva integracija sa domaćom ekonomskom politikom postavlja uslove za potpuniju ekonomsku mobilizaciju, što sugeriše da Kremlj nastavlja da se priprema za dugotrajni rat u Ukrajini.
Belousov je lično u januaru 2023. objavio da je Rusija finalizirala projekat „Bespilotni avionski sistemi“, koji obezbeđuje 696 milijardi rubalja (oko 7 milijardi dolara) za proizvodnju 32.000 dronova godišnje do 2030. godine.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
