Izbor predsedničkih kandidata ko će im biti potpredsednik jasno ukazuje na to koja se ciljna grupa gađa na izborima. Donald Tramp se opredelio za Džejmsa Dejvida Vensa, mlađeg, belog muškarca koji ne preza od konfrontacija, koji spada u tvrdo jezgro branitelja lika i dela bivšeg predsednika
Samo dva dana nakon atentata na njega, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nominovan je na republikanskoj stranačkoj konvenciji u Milvokiju u američkoj državi Viskonsin za predsedničkog kandidata Republikanske stranke na izborima 5. novembra.
Pažnja američke javnosti bila je, osim na to kako će se Tramp sa zavojem na uhu nakon što je za dlaku izbegao smrt ponašati, usmerena na njegov izbor kandidata za potpredsednika SAD.
Opredelio se za Džejmsa Dejvida Vensa, republikanskog senatora iz Ohaja koji ga je ranije oštro kritikovao, ali je potpuno promenio stav i postao jedan od najsnažnijih branitelja bivšeg predsednika, piše Glas Amerike (VOA).
Ova vest, objavljena na Trampovoj društvenom mreže „Istina“ (Truth Social), pojavila se na početku četvorodnevne republikanske konvencije.
„Posle dugog razmatranja i razmišljanja, i uzimajući u obzir ogromne talente mnogih drugih, odlučio sam da je osoba koja je najpogodnija da preuzme poziciju potpredsednika Sjedinjenih Država senator Džej Di Vens iz sjajne države Ohajo“, napisao je Tramp na Truth Social.
Belac, mlad, muškarac i spreman na konfrontaciju
Džej Di Vens, autor memoara Elegija brđana, koji su postali bestseler, veoma je popularan među republikanskim biračima.
Međutim, kao nepokolebljivi konzervativac iz republikanske države Ohajo, Vens verovatno neće dovesti mnogo novih glasača, a možda čak i odvratiti neke umerene republikance. Neke Trampove pristalice želele su da za potpredsednika/potpredsednicu odabere ženu ili nekog ko nije belac, kako bi proširio spektar potencijalnih birača izvan baze kojoj prevashodno pripadaju beli muškarci, piše VOA.
Nekoliko Trampovih najistaknutijih pristalica, uključujući bivšeg višeg savetnika Stiva Benona i Trampovog najstarijeg sina Donalda Trampa mlađeg pohvalili su, međutim, Vensa što je podstakao Republikansku stranku da prihvati pristup u spoljnoj politici sa manje intervencija i što podržava trgovinske barijere.
Vens je, takođe, oduševio Trampove pristalice svojim konfrontacijama na društvenim mrežama, što je relativna retkost u Senatu, gde mnogi poslanici i dalje pokušavaju da zadrže pristojnost i uljudnost. Trampov kandidat za potpredsednika sa 39 godina predstavlja mlađu generaciju na izborima.
Uspon Džejmsa Dejvida Vensa
Vensov brzi uspon bio je neobičan za američku politiku. Posle problematičnog i siromašnog detinjstva u južnom Ohaju, bio je marinac i dobio stipendiju na Pravnom fakultetu prestižnog Univerziteta Jejl, a kasnije je radio kao biznismen u San Francisku, piše VOA.
Istakao se posle 2016. godine kada je napisao „Elegiju brđana“, u kojoj je istraživao socio-ekonomske probleme sa kojima se suočava njegov rodni grad i ciklus siromaštva Amerikanaca u Apalačkim planinama, odakle potiču njegova majka i njena porodica. Knjiga je kritika onog što Vens smatra „autodestruktivnom kulturom“ u ruralnoj Americi i nastojala je da objasni Trampovu popularnost među osiromašenim belim Amerikancima.
Sam Vens je oštro kritikovao Trampa pre i posle njegove pobede na predsedničkim izborima 2016. protiv Hilari Klinton, nazivajući ga „idiotom“ i „američkim Hitlerom“, između ostalog. Ali kako se Vens pripremao da se kandiduje za američki Senat u Ohaju 2022. godine, transformisao se u jednog od najdoslednijih branilaca bivšeg predsednika, podržavajući Trampa čak i kada su neke kolege iz Senata to odbile.
Napad na Kapitol
Vens je umanjio značaj napada na Kapitol SAD 6. januara 2021. Rekao je da „sumnja“ da je život Majka Pensa u opasnosti, uprkos nasilnim demonstrantima koji su se približili bivšem potpredsedniku dok su ga agenti Tajne službe izvodili iz zgrade Kapitola.
Vens je takođe ponavljao Trampove kritike o načinu na koji je Sekretarijat za pravosuđe procesuirao nasilnike 6. januara, optužujući ovo telo da ne poštuje mere zaštite u skladu sa zakonom.
U februaru iste godine je odbio da kritikuje Trampa koji je, pisali su neki američki mediji, maltene bio ohrabrio ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne američke saveznike u NATO-u ako ne povećaju svoj budžet za odbranu, piše VOA.
Protivnik pomoći Ukrajini
Dok se Republikanska partija istorijski zalagala za slobodna tržišta i prihvatala američke intervencije u inostranstvu kao važno sredstvo nacionalne bezbednosti, Tramp je protiv toga što je tokom predsedničke izborne kampanje 2016. otvorilo značajne podele unutar stranke.
Vens je bio jedan od najglasnijih protivnika nastavka pomoći Ukrajini u Senatu, što je u suprotnosti sa stavom mnogih republikanskih predstavnika u Kongresu.
U kampanji pre osam godina je služio kao most između Trampovih saradnika i bogatih donatora iz Silicijumske doline.
Ipak, izbor Vensa za kandidata za potpredsednika nailazi na otpor među nekim Trampovim saradnicima, posebno onim koji su želeli da odabere potpredsedničkog kandidata drugog profila.
Ohajo, iako je uglavnom okrenut republikancima na predsedničkim izborima, povremeno bira demokrate u drugim izbornim trkama. Vens je pobedio na izborima 2022. za šest procentnih poena razlike.
Izvor: Glas Amerike (VOA)
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
