Kilt bez krune

Za „Vreme“ iz Londona

Kada neki nesmotreni stranac oslovi Britanca iz Škotske sa „Englez“ obavezno se ujede za jezik. Greška te vrste teško se prašta, a uvređeni često gunđaju: „Glupi stranci, ne prave razliku između Engleza i Škota.“ Razlike su brojne: nacionalna hrana i piće, nacionalna muzika, nošnja, ples i instrumenti, nacionalni timovi u fudbalu, ragbiju i drugim sportovima. Iako im je kraljica zajednička, između ove dve „nacije“ – kako se sami definišu – takmičarski duh je uvek prisutan.

U poslednjem odmeravanju snaga između Londona i Edinburga na izborima za škotski parlament 2011. godine, apsolutnu pobedu odnela je Škotska nacionalna partija sa Aleksom Salmondom na čelu. Ovaj „savršeni politički operativac“, kako ga protivnici opisuju, sa strankom koja sada ima apsolutnu parlamentarnu većinu u Škotskoj, trn je u oku zvaničnog Londona, jer je stožer njegove politike poziv na referendum za škotsku nezavisnost. Optimizam i vera u bolju budućnost zrače iz Salmonda kad govori, a njegov prefinjeni osećaj za politički marketing prosto zastrašuje protivnike. Slogan „Yes, we can„, kojim je Barak Obama osvojio predsedničke izbore 2008. godine, bio je uzvik Škotske nacionalne partije u kampanji 1997. godine, primetio je „Gardijan“. Ubedljiva pobeda nacionaliste i separatiste otvorila je niz pitanja o političkoj, ekonomskoj i socijalnoj budućnosti kraljevstva.

„Počujte naše argumente“, poručuje Aleks Salmond, premijer Škotske, uz promotivnu kampanju „Napred Škotska“. Iako ima malo više od pet miliona stanovnika, što je nešto manje od deset procenata ukupnog stanovništva Velike Britanije, Škotska je za Kraljevstvo važan faktor stabilnosti. Salmondovo podgrevanje političke situacije samo utiče na podizanje strateške i ekonomske vrednosti severne britanske države kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Pogled koji finansijski centar kao što je London ima na Severno more, bogato izvorima nafte i gasa, neprocenjiv je. Premijer Dejvid Kameron u nekoliko navrata skrenuo je pažnju da je ujedinjena Britanija jača Britanija.

HRABRO SRCE: Temelji današnje težnje Škotske da se otcepi od Velike Britanije zalaze duboko u istoriju Ostrva i sežu do trinaestog veka i borbe protiv engleskog osvajanja, ovekovečene u filmu Mela Gibsona Hrabro srce, koji je došao kao vetra u leđa škotskim separatistima. Još od 1707. godine, kada je formirano Ujedinjeno Kraljevstvo, separatizam je prisutan u političkom životu Škotske, a u modernoj istoriji politički osnov za to uspostavio je referendum o devoluciji iz 1997. godine, kada su Škoti potvrdno odgovarali na pitanje: da li podržavate osnivanje škotskog parlamenta? Proces praćen zakonom o devoluciji iz 1999. godine doveo je do osnivanja lokalnih parlamenata i u Severnoj Irskoj i Velsu, čime je veliki deo nadležnosti prebačen iz Vestminstera na regionalne (državne) parlamente. Devolucija je jedino zaobišla Englesku, koja je ostala u potpunoj nadležnosti Londona.

Klima koju je tada stvorila laburistička vlada Tonija Blera dovela je do dodatnog političkog profilisanja svake od konstitutivnih država, pa je Škotska uobličila svoju levičarsku nacionalnu politiku. Socijalistička Škotska svojim građanima nudi besplatno obrazovanje i zdravstveno osiguranje, kao i niz drugih socijalnih beneficija. „Selimo se u Škotsku“, poručivali su mladi Englezi sa skorašnjih protesta zbog rigoroznih mera štednje koje vlada Dejvida Kamerona uvodi ne bi li smanjila državni deficit. U poslednjih par godine recesije, mladi Englezi pokazuju prstom na Edinburg dok kritikuju London.

Trenutna situacija je, ipak, prilično jasna – otcepljene Škotske nema prevelikih izgleda na uspeh. U istraživanju sprovedenom u januaru, svega 23 odsto Škota podržalo bi nezavisnost. Britanska javnost je povodom ovog pitanja prilično mirna. Pitanje nezavisnosti ne izaziva socijalno nezadovoljstvo, proteste ili nemire. Iako su mnogi označili nedavnu posetu Dejvida Kamerona Edinburgu kao događaj visokog rizika, britanski premijer se po ocenama analitičara odlično poneo. On je staloženo objasnio da je pravo građana Škotske da odlučuju o svojoj sudbini, ali da on lično ne veruje da će do otcepljenja doći. Dodao je da će škotsko „ne“ nezavisnosti otvoriti prostor za pregovore o dodatnim nadležnostima koje London može da prenese na Edinburg.

ŠTA BI BILO, KAD BI BILO: Sa druge strane, Aleks Salmond nezaustavljivo vodi političku kampanju. On, kako unutar tako i van zemlje, priprema teren za novu evropsku državu. Energetski gigant SSE, jedna od najvrednijih škotskih kompanija, upozorila je da Salomondove unutrašnje i međunarodne aktivnosti u poslednje vreme utiču na nestabilnu poslovnu klimu u Škotskoj.

Ostrvski mediji su se u proteklom periodu intenzivno bavili pitanjem: šta bi bilo da Škotska zaista izglasa nezavisnost? Transformacija sistema koja bi usledila imala bi nesagledive razmere. Politički gledano, demokratija bi bila u škripcu, jer bi Konzervativna partija pobeđivala na svim izborima. Laburisti bi izgubili najveći deo svog biračkog tela baziranog u Škotskoj. U tom slučaju tradicionalni sistem glasanja, prema kome pobednik u regionu nosi sve glasove tog regiona, morao bi da bude promenjen. Vojska i policija takođe bi pretrpele rigorozne strukturne reforme koje otvaraju pitanja nacionalne sigurnosti. Mnoge druge socijalne i kulturne institucije bile bi na tankom ledu podeljene vlasti.

ŠPANSKA VEZA: Plašeći se španskog veta pri eventualnom pristupanju Evropskoj uniji, škotski nacionalisti su sa zadovoljstvom dočekali izjavu španskog ministra spoljnih poslova Hosea Garsije Margalja. On je boraveći u Londonu prošle nedelje odbacio svaku paralelu između Kosova i Škotske u spoljnoj politici Španije. Prokomentarisao je da Španija blokira put Kosova ka Evropskoj uniji, jer bi u suprotnom podsticala secesionizam u Baskiji i Kataloniji. Ali bi Španija priznala nezavisnu Škotsku kada bi to bilo dogovoreno na relaciji Edinburg–Vestminster, objasnio je španski ministar, a preneli škotski mediji.

Datum referenduma koji je Aleks Salmond obećao ostaje glavno političko pitanje. Od tajminga zavisi sve, stav je većine ostrvskih analitičara. Svi se slažu u oceni da što kasnije referendum bude zakazan, to ima više izgleda na uspeh. Opozicija poziva Salmonda da referendum održi 2013. godine umesto, kao što je najavljeno, na jesen 2014. Istovremeno, deo javnosti insistira da referendum bude organizovan na nacionalnom nivou „jer budućnost cele nacije zavisi od rezultata“.

Prošle nedelje se u priču upleo i izdavač Rupert Mardok, stari prijatelj Aleksa Salmonda. Mardok je Škotsku nacionalnu partiju na izborima 2011. godine velikodušno podržao na naslovnim stranama škotskog izdanja visokotiražnog dnevnog tabloida. Pored „tvitova“ kojima je Mardok poslednjih sedmica podržavao ideju o nezavisnoj Škotskoj, u prvom broju njegovog novog nedeljnika Sun on Sunday (zamena za ugašeni News of the World) lansiranog prošle nedelje, na naslovnoj strani škotskog izdanja objavljeno je da je 18. oktobar 2014. godine dan odluke o sudbini Škotske. Opozicija je napala Salmonda zbog odugovlačenja političke i ekonomske neizvesnosti, a i njegovo prijateljstvo sa Mardokom došlo je pod lupu javnosti.

Politički analitičari su od početka prepoznali i drugu stranu Salmondovog isključivog stava po pitanju nezavisnosti Škotske. Imajući u vidu da podrška nezavisnosti nikada do sada nije premašivala 38 odsto, sa isuviše krutim stavom lider škotskih nacionalista mogao bi olako i da izgubi. U prilog onima koji tvrde da je priča o nezavisnoj Škotskoj zapravo „izvlačenje maksimuma nadležnosti od Londona“ govori i to da je pod političkim pritiskom talentovani Salmond u poslednje vreme počeo da govori o „nezavisnosti – ili maksimalnoj devoluciji“.