„Tokom vežbe niz mera će biti preduzet za pripremu i upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije preko Telegrama
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je održavanje nuklearnih vežbi „u bliskoj budućnosti“, u kojima će učestvovati trupe raspoređene blizu Ukrajine, kao odgovor „na pretnje“ zapadnih vođa Moskvi, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
„Tokom vežbe niz mera će biti preduzet za pripremu i upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja“, saopštilo je Ministarstvo preko Telegrama.
Cilj vežbe je priprema vojske posle „provokativnih izjava i pretnji nekih zapadnih zvaničnika Rusiji“, dodalo je Ministarstvo.
Cilj je i povećanje spremnosti ljudstva i opreme jedinica za borbenu upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja za odgovor i obezbeđenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, piše ruska agencija RIA novosti.Vežbe će uključiti avijaciju, pomorske snage i snage iz Južnog vojnog okruga, koji je baziran odmah uz granicu s Ukrajinom i pokriva ukrajinske oblasti za koje je Moskva objavila da su anektirane.
Toplo-hladno o upotrebi nuklearnog oružja
Agencija Frans pres piše da od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine ruski predsednik daje izjave „toplo-hladno“ o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja. Rusija je tokom leta 2023. rasporedila nuklearno taktičko oružje u Belorusiji, svom najbližem savezniku i susedu Evropske unije.
Ruska nuklearna doktrina predviđa pribegavanje nuklearnom oružju striktno u defanzivne svrhe, u slučaju napada na Rusiju oružjem za masovno uništenje, ili u slučaju agresije sa konvencionalnim naoružanjem, koje preti samom postojanju države.
Ria novosti prenosi da je sredinom marta Putin u intervjuu novinaru Dmitriju Kiseljevu rekao da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje samo ako se dovede u pitanje opstanak ruske države, ili ako se nanosi šteta suverenitetu i nezavisnosti zemlje.
Najgore pogoršanje odnosa
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najgore pogoršanje odnosa između Rusije i zapada od Kubanske krize 1962.
Rusija smatra taj rat bitkom sa Zapadom koji je, kako tvrdi Putin, ignorisao pokušaje Moskve za stvaranjem prijateljskih odnosa nakon raspada SSSR-a 1991. Umesto toga, tvrdi Putin, Zapadu je bio „cilj da zgrabi“ kontrolu nad Ukrajinom i istovremeno širiti NATO na istok.
Zapad i Ukrajina tvrde da neće stati sve dok se ruske snage ne poraze i rat vide kao imperijalističko posezanje za tuđim teritorijem kako bi Ukrajina ponovo bila u ruskoj sferi uticaja, prenosi Index.hr
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
