Za ruske oligarhe nije nikakav problem da za iznajmljivanje luksuzne vile plate i 50.000 dolara nedeljno, a ako se uzme u obzi da je to samo manji deo njihovog ukupnog računa i da mnogo više troše na provod, onda postaje jasno zašto su Rusi jako poželjni turisti
Bogati Rusi odavno su postali poznati u najluksuznijim letovalištima Evrope i Amerike. Ovi „novi Rusi“ već predstavljaju stalne goste na Azurnoj obali, u Španiji, i Italiji gde je ono najbolje što Evropa može da ponudi za debele pare. U početko zgranuti i neretko uplašeni njihovim žurkama, a vrlo često i ogromnim računima koje prave, haosom i pritužbama koji ostaju posle njih, Francuzi i Španci su polako počeli da se preračunavaju i da zadovoljno trljaju ruke na sam pomen njihovih imena. Jer ruski turisti ipak troše, i to mnogo.
KAKO TO RADE BOGATI: Za ruske oligarhe nije nikakav problem da za iznajmljivanje luksuzne vile plate i 50.000 dolara nedeljno, a ako se uzme u obzir da je to samo manji deo njihovog ukupnog računa i da mnogo više troše na provod, onda sve postaje jasno. Kako ruski putevi, naročito zimi, nisu baš pogodni za vožnju novim poršeom ili lambordžinijem, a zaleđeno more za vožnju novom jahtom, za razliku, na primer, od francuske rivijere, a u situaciji kada pomenuta vozila spadaju u osnovne simbole bogatstva ruskih milijardera, tako su ta mesta postala njihova glavna destinacija i mesto gde će potrošiti dobar deo „teško“ zarađenog keša.
Prosečan ruski milijarder provodi vrlo malo vremena u svojoj zemlji, jer ga u poslednje vreme poslovi vuku u inostranstvo, i leti je najčešće negde na liniji London, Pariz, Nica ili San Trope, tako da su mu ta mesta postala druga kuća pa se trudi da i tu donese nešto malo domaće atmosfere. Zahvaljujući njima, cela Evropa je shvatila da su Rusi jako poželjni gosti pa su i njihovi manje bogati sunarodnici postali glavni predmet interesovanja turističkih agencija širom Evrope, kao oni od kojih se najviše očekuje. Tako, u poslednjih nekoliko godina možemo govoriti o invaziji ruskih turista na gotovo sva evropska letovališta. Oko pet miliona Rusa će se ove godine leškariti na toplim mediteranskim morima.
RUSKI MENI: Za razliku od ruskih milijardera, u čije osnovne potrebe na moru spadaju luksuzna vila i jahta ne kraća od pedeset metara, i oni manje imućni takođe spadaju u velike trošadžije i u poslednje vreme rado viđene goste svuda. Tako već možemo reći da su poznata ruska letovališta, poput Sočija, izgubila trku sa evropskim odmaralištima. Finansijski krah 1998. i skupi aranžmani u inostranstvu uspeli su da zadrže Ruse u domovini samo nekoliko godina, da bi ih vrlo brzo ponovo vratili na put po sredozemlju.
U početku nepripremljeni Hrvati polako su počeli da se navikavaju na njih, naročito od kada su izračunali da jedan ruski turista za razliku, na primer, od jednog Nemca, Danca ili nekog drugog turiste iz Zapadne Evrope troši mnogo više i po pravilu troši sve što je poneo. Iako je na hrvatskom primorju da sada boravilo mnogo poznatih ličnosti, što je možda i najbolja reklama za Nemce, Šveđane i ostale, Rusi su ipak ostali hit sezone. U nedostatku Srba, koji su tek počeli da se vraćaju na hrvatsko primorje, i u nedostatku svetskog džet-seta za koji su bar u startu izgubili bitku, uprkos velikim očekivanjima spas je, izgleda, usledio s ruskim turistima. Rusima ide u prilog i to što im za Hrvatsku nije potrebna viza, tako da se u poslednjem trenutku mogu odlučiti da uzmu pasoš i krenu na put. Rusi su zahvalni gosti: popunili su najluksuznije hotele od Istre do Dubrovnika, a kada im se nešto ne sviđa, produže dalje u potrazi za što boljim provodom. Sada su počeli da dolaze u velikim grupama, tako da se samo Istra može pohvaliti da nedeljno ugosti skoro dve hiljade novih turista iz Rusije. Njih neće odbiti ni znatno veće cene, od kojih se u početku strepelo zbog oštrih konkurenata Turske, Egipta i Tunisa, zbog kojih su Hrvati jedno vreme mislili da su izgubili primat na Sredozemlju. Jedino što ih, izgleda, može odbiti jesu loš smeštaj i slaba ponuda. Tako, za jednu razmaženu bogatu rusku devojku veliki problem može nastati ako ustanovi da u buticima u Moskvi ili Sankt Peterburgu može naći mnogo više „krpica“ za novu sezonu nego u lokalnim prodavnicama. Čak i u takvom slučaju ona će odmah posle plaže otići na masažu, pa onda slede pedikir-manikir i nova frizura u nekom od elitnih salona, pa odlazak na večeru i u provod. Što se skupoće tiče, posle Moskve ruskim parajlijama se sve čini jeftinim, tako da par hiljada evra potrošenih za veče i astronomske napojnice sigurno nisu nikakav problem. Nedostatak ćirilice na koji su se do sada žalili ostali turisti iz Istočne Evrope za njih takođe neće predstavljati problem, već će se nekako snaći, jer je dobar provod ipak najvažniji. Mada bi, po njihovim rečima, jelovnici trebalo, osim engleskog, francuskog, nemačkog i ostalih jezika kojima se govori u Zapadnoj Evropi, da sadrže i ruski.
Osim Hrvata, i u Turskoj su vrlo zadovoljni posetom ruskih turista, koja se iz godine u godinu povećava, pa je ove sezone premašila broj od milion. Za imućnije Moskovljane i ostale koji sebi mogu da priušte letovanje Turska je jedna od jeftinijih i bližih destinacija, jer je dovoljno „preći baru“ zvanu Crno more i za oko dvesta dolara naći pristojan smeštaj. Turci su prošle godine mogli da odahnu i zadovoljno izjave da su Rusi spasli sezonu, koja je bila ugrožena zbog rata i Iraku, rata protiv terorizma i ostalih poteza njihovog velikog saveznika koji nisu rado prihvaćeni u islamskom svetu. Za razliku od ostalih turista iz bogatijih delova Evrope i sveta, koji su u proteklih nekoliko godina počeli da istražuju šta nude Bali, Maldivi, Karibi i ostala nama daleka mesta, jedan Rus se neće mnogo opterećivati glasinama o mogućim terorističkim napadima, otmicama i ostalim neprijatnostima koje mogu snaći stranca dok pokušava da bar na neki dan zaboravi ubitačni ritam svakodnevice.
Ruski tajkuni glavni su investitori superluksuznih hotela duž turske obale. Na nekim od ovih tačaka rezervisanih za one sa najdubljim džepom na plaži ćete najčešće čuti ruski jezik. I jelovnik je, naravno, pisan i ćirilicom.
RUSI I SRBI: Bugarska, kao jedna od njihovih prvih destinacija, od kada su počeli da letuju po Evropi, još je veoma popularna, mada izgleda da u poslednje vreme više vole da kupuju i grade hotele u Nesebaru, Zlatnim Pjascima, Burgasu itd. nego da u njima odsedaju. Nije tajna da iza najnovijih hotela u vlasništvu Nemaca i Šveđana stoji ruski kapital. Na ulicama bugarskih letovališta čuju se uglavnom slovenski jezici: ruski, srpski, makedonski, pa čak i slovenački, dok gotovo niko ne priča engleski, jer se i ovako dobro sporazumevamo na maternjim jezicima. Ako pitate Bugare ko su najpoželjniji gosti i ko najviše troši, oni će uvek odgovoriti „Rusi, pa vi, Srbi“. Iz Zapadne Evrope tu uglavnom šalju srednjoškolce, dok oni stariji biraju neke druge destinacije. Ali Rusi i Srbi očigledno ne mogu odoleti ogromnim količinama jeftinog alkohola, dobre hrane i provoda do zore.
Rusi ove godine nisu zaboravili ni Crnu Goru, naprotiv. Od stranaca su samo Englezi držali korak s njima. Omiljena destinacija bila je, naravno, Sveti Stefan. U poznatim vilama, u kojima su nekada odsedali najpoznatiji svetski glumci, političari i biznismeni, sada odmaraju anonimni ruski biznismeni. Najčešće traže punu diskreciju, a za lepo more i dobru uslugu, naravno, adekvatno i plaćaju. Poznata mesta, poput Svetog Stefana, o kome su doskora mogli samo da sanjaju, sada su postala njihova odredišta. Izgleda da je naročito popularno odsesti u istom mestu gde je odsedao neki princ ili na primer Silvester Stalone, Sofija Loren, Klaudija Šifer ili neke druge svetske mega-zvezde, uživati u istom komforu kao i oni, jesti isto što i oni, raditi isto što i oni. Sve to dosta košta, ali ruski milioneri uopšte ne brinu o tome. Grupa od četrdesetak ruskih naftaša, koja je nedavno boravila na našem najpoznatijem poluostrvu, plaćala je zajedničku večeru i do 20.000 dolara a, poređenja radi, toliko iznosi celodnevni pazar restorana na Svetom Stefanu. Kada oni zasednu, sve se duplira. Jastozi i dom perinjon, po ceni od 300 dolara po flaši, bili su neizbežni. Kada se tome doda da najjeftiniji smeštaj staje 150 evra, cifre su onda mnogo veće. Čuvena Vila 118, koja je ugostila i gore pomenute poznate ličnosti, košta 1500 evra dnevno, a u njoj su do sada boravili jedan ukrajinski biznismen i jedan Čeh. Kompletna usluga, uključujući i konobara dostupnog 24 časa, podrazumeva se. Kada se sve sabere, Crnogorci zadovoljno izjavljuju da je ovo najbolja sezona u poslednjih petnaest godina. Sve je prepuno, zakupljeno do sredine oktobra, kao nekada i ne baš tako davno.
Bogatstvo ruskih oligarha fascinira svetske medije. Ruski milijarderi su po rasipništvu ravni arapskim šeicima, samo što privlače pažnju mnogo više od njih. Nedavno je i među najbogatijim Rusima napravljena rang-lista ko će najviše da potroši i šta će kupiti za svoje milione.
Prvi na listi je svakako Roman Abramovič, poznati vlasnik Čelsija. Prema vestima koje ovih dana kruže zapadnim listovima, on je odlučio da kupi superluksuzni boing 767-300, pravu leteću tvrđavu koja se po bezbednosnim standardima može porediti sa avionom A-1 u kome se vozi predsednik SAD. Abramovič poseduje još tri jahte od kojih je najkraća dugačka „samo“ 100 metara, a najduža ima 132 metra i vredi oko 72 miliona funti. Navodno, Abramovič želi da kupi nekoliko ekskluzivnih kuća u jednom elitnom ski centru koje koštaju oko 220 miliona evra.
Nekadašnji medijski magnat Vladimir Gusinski, koji se nalazi u bekstvu od ruskih vlasti, nema tako impresivnu vodenu flotu, ali poseduje sedam kuća u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji. Pravi dragulj ovog lanca nekretnina je velelelepno zdanje u Londonu koje vredi 47 miliona evra.
U vrhu liste bi sigurno mogao biti i Viktor Vekselberg, još jedan naftni magnat koji, čini se, ipak zaostaje za ovom dvojicom. On je vlasnik kolekcije Faberžeovih jaja koja vredi oko 120 miliona evra. Galantni senator Vavilov, poznat kao bivši vlasnik naftne kompanije Severnajanjeft, nedavno je skrenuo pažnju na sebe naručivši tri dijamanta vredna oko 100 miliona dolara kao rođendanski poklon svojoj ženi.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
