fotografije: ap
Za prvu stanicu svoje prve međunarodne turneje Donald Tramp je odabrao Saudijsku Arabiju. Sledili su Izrael, palestinske teritorije, Italija, Vatikan, sedište EU i NATO u Belgiji. U Rijadu je Tramp potpisao ugovore vredne više stotina milijardi dolara, od kojih se dobar deo odnosi na isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nakon osmogodišnje vladavine Baraka Obame SAD se očigledno vraćaju na doktrinu Džordža Buša juniora
Ujedinitelj i mirotvorac, ili čovek koji će produbiti krizu u svetu i doprineti novim regionalnim i globalnim podelama? Ova dilema može se uočiti u pisanju medija na gotovo svim meridijanima otkako je impulsivni američki predsednik prethodnog vikenda krenuo na svoj prvi službeni put u inostranstvo.
Tramp je za prvu stanicu svog putovanja izabrao Rijad, prestonicu konzervativne sunitske kraljevine Saudijske Arabije, gde se osim sa saudijskim kraljem Salmanom susreo i sa brojnim liderima iz Persijskog zaliva. Ovo je prvi put u istoriji da je jedan predsednik SAD izabrao jednu većinski muslimansku zemlju za prvu inostranu posetu. Herbert Rejmond Mekmaster, uticajni savetnik za nacionalnu bezbednost 45. predsednika SAD, uoči turneje rekao je da će „Donald Tramp težiti da ujedini ljude svih vera oko zajedničke vizije mira, napretka i prosperiteta“.
KAO BUŠ JUNIOR: Odmah po sletanju u Rijad, Donaldu Trampu priređen je kraljevski doček, o kakvom je njegov prethodnik Barak Obama mogao samo da sanja. Uz direktan prenos na državnoj televiziji, prodorne zvuke fanfara, grmljavinu topova i sa avionima koji su preletali iznad njihovih glava ispuštajući plavi, beli i crveni dim, kralj Salman sačekao je Trampa na aerodromu, što nije bio slučaj sa bivšim američkim predsednikom prilikom njegove posete Rijadu prošle godine. Zbog njegovih stavova o demokratiji i ljudskim pravima, Obama u Saudijskoj Arabiji nije bio tako drag gost, kao ni zbog, kako je primetio „Njujork tajms“, isuviše „mekanog odnosa prema Iranu i neodlučnosti u Siriji“.
Tramp je zato bio dočekan glamurozno. Na večeri priređenoj njemu u čast, američki šef države je uz neskriveno uživanje čak i zaigrao tradicionalni saudijski ples sa mačevima. Kralj Salman ga je odlikovao najvišim civilnim odlikovanjem u toj zemlji, zlatnim ordenom kralja Abdulaziza.
Tramp je u Rijad doputovao sa suprugom Melanijom, ćerkom Ivankom, koja obavlja funkciju neplaćene savetnice u Beloj kući, kao i njenim suprugom Džaredom Kušnerom, jednim od važnijih ljudi u okruženju predsednika SAD.
Već tokom prvog dana boravka u saudijskoj prestonici, Tramp je sa domaćinom potpisao čitav niz sporazuma u vrednosti od oko 350 milijardi dolara, koji će sukcesivno biti realizovani u narednih deset godina. Najveći deo sporazuma odnosio se na vojnu industriju. Ujedno je to bio i primer kako Vašington i Rijad vide svoju buduću saradnju – baš kao i američku podršku ključnim sunitskim zemljama u regionu – a ona bi se u dve reči mogla opisati kao „još oružja“.
Portparol Bele kuće Šon Spajser naveo je da je dogovorena prodaja američkog oružja vrednog 110 milijardi dolara Saudijskoj Arabiji najveća te vrste u američkoj istoriji. Sporazumi obuhvataju tenkove, sisteme raketne odbrane, bojne brodove, radarske i komunikacione sisteme, kao i tehnologiju iz oblasti sajber bezbednosti. Kritičari, međutim, smatraju da vojni dogovori Vašingtona i Rijada potkopavaju regionalnu bezbednost, da se njima još više provocira Iran, kao i da poslednja stvar koja je ovoj nestabilnoj oblasti sada potrebna jeste – još oružja.
U autorskom članku za portal „Hafington post“ demokratski senator Kris Marfi napisao je da u „buretu baruta kakav je Bliski istok ova prodaja jednostavno može upaliti fitilj, koji šalje region, a i nas, još dublje u zečiju rupu neprekidnog vojnog sukoba“. Sa tim se očito slaže i predsednik Irana Hasan Rohani, koji je istog vikenda bio reizabran na svoju funkciju. Opisavši odnose sa SAD kao „vijugavi put“, Rohani je izjavio da „problem terorizma ne može biti rešen tako što se supersilama daje novac“.
Tramp je iskazao zadovoljstvo zbog potpisanih sporazuma, rekavši novinarima da je to bio izuzetno „značajan dan“, zahvaljujući kojem će se „milijarde i milijarde dolara investicija“ sliti u Sjedinjene Države i na taj način otvoriti nove „poslove, poslove i poslove“. „Zbog toga želim da zahvalim svim ljudima u Saudijskoj Arabiji“, rekao je on.
BORBA IZMEĐU DOBRA I ZLA: U govoru na Arapsko-islamsko-američkom samitu, kojem su prisustvovali lideri iz pedeset zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom, Tramp je izbegao oštru antimuslimansku retoriku kakvu je koristio u predsedničkoj kampanji kod kuće, a nije pominjao ni demokratiju ni ljudska prava. Potpuno očekivano, za nestabilnost u regionu optužio je glavnog rivala Saudijske Arabije, Islamsku Republiku Iran. Donekle kopirajući verbalni stil bivšeg predsednika SAD Džordža Buša juniora, Tramp je borbu protiv terorizma nazvao bitkom „između dobra i zla“ i zatražio od muslimanskih lidera odlučnu borbu protiv „islamističkog terorizma“. „To je sukob između varvarskih zločinaca koji žele da unište ljudski život i ljudi svih vera koji žele da ga zaštite“, rekao je Tramp, dodavši da to nije nikakav „sukob civilizacija“.
Američki predsednik imao je u prestonici Saudijske Arabije i više bilateralnih susreta sa liderima iz arapskih zemalja, između ostalih i sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom al Sisijem, kao i sa vladarom Bahreina, šeikom Hamadom bin Isom al Kalifom. Tramp je rekao da će posetiti Egipat, kao i da je Al Sisi uradio neverovatan posao u datim okolnostima. Predsednik Egipta uzvratio je Trampu komplimentima rekavši da je američki predsednik „jedina osoba koja može da učini nemoguće“. Prisutni su se nasmejali, dok je Donald Tramp kratko odgovorio: „Slažem se.“
Boraveći u prestonici koja je kolevka islama, ali i rigidne vehabijske ideologije, Tramp je svakako bio svestan da njegova saradnja sa vodećim sunitskim državama pogoršava izglede za saradnju sa Rusijom, čiji je ključni partner u regionu šiitski Iran. Saudijci, baš kao i zvanični Tel Aviv, podjednako gorljivo rade na svrgavanju sirijskog predsednika Bašara al Asada, kojeg politički i vojno podržava Moskva.
Analitičari podsećaju da se Vašington nije preterano obazirao na činjenicu da Saudijska Arabija već dve godine bombarduje susedni Jemen i bori se protiv Huta, šiitskih pobunjenika u toj zemlji i saveznika bivšeg jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha, koga je podržavao Iran. Izvori iz UN još početkom godine procenili su da je u naletima predvođenim Saudijskom Arabijom u Jemenu poginulo više od 10.000 ljudi, kao i da tamo trenutno vlada „najveća humanitarna kriza u svetu“, jer je za 19 miliona ljudi, što je 80 odsto stanovnika te zemlje, potreban neki vid humanitarne pomoći. Saudijski rat protiv siromašnog suseda doprineo je porastu uticaja Islamske države, zatim podružnice Al Kaide na Arapskom poluostrvu, kao i brojnih salafističkih milicija, koje se bore protiv kraljevske porodice u Rijadu.
Na neki način, Trampova poseta Saudijskoj Arabiji i dodatno učvršćivanje odnosa SAD sa tom apsolutističkom monarhijom, u suprotnosti je sa politikom koju je u regionu sprovodio njegov prethodnik Barak Obama. Ukoliko je postojao neki ozbiljan spoljnopolitički uspeh Obamine administracije, to je bilo postizanje sporazuma sa zvaničnim Teheranom o iranskom nuklearnom programu.
Takođe je zanimljivo što je saudijski kralj Salman američkom predsedniku na sastanku u Rijadu rekao da je „ubeđen“ u Trampovu sposobnost da doprinese napretku mirovnog sporazuma između Izraela i Palestinaca, što je bilo jedno od centralnih pitanja o kojima su diskutovala dvojica lidera. U vreme dok ovaj tekst odlazi u štampu, Tramp završava prvi deo svoje turneje i iz Izraela nastavlja ka Evropi, na sastanak sa papom Franjom, italijanskim premijerom i liderima Evropske unije i NATO-a.
Međunarodna turneja je prilika da američki šef države donekle skrene pažnju domaće i svetske javnosti sa problema sa kojima se, gotovo od početka svog mandata, suočava u političkoj areni kod kuće, pogotovo nakon što je otpustio šefa FBI-ja Džejmsa Komija.
Ono što je donekle prošlo u senci Trampove posete Saudijskoj Arabiji bio je i poslovni skup održan u prestonici te zemlje, u luksuznom hotelu Four Seasons. Američka medijska kuća Blumberg prenela je da je paralelno sa Trampovim sastancima u Rijadu održan i Saudi–US CEO Forum, koji je okupio krem američke namenske i finansijske industrije. Među više od 30 šefova najuticajnijih američkih korporacija iz ovih osetljivih oblasti, na skupu su bili i najviši rukovodioci Dženeral elektrika, Lokid Martina, Rejtona, Boinga, kao i moćne Blekstoun grupe. Finansijski sektor SAD predvodila je JP Morgan Čejs banka. Na Forumu su potpisani izuzetno lukrativni poslovi, vrednosti više desetina milijardi dolara.
Nakon boravka u Saudijskoj Arabiji, prvim direktnim letom u istoriji na relaciji Rijad – Tel Aviv, američki predsednik otpočeo je dvodnevnu posetu Izraelu. Kuriozitet koji je prethodio Trampovom dolasku jeste da je premijer Izraela Benjamin Netanjahu naredio svim ministrima da dođu na međunarodni aerodrom „Ben-Gurion“ i svečano dočekaju predsednika SAD, navodno pošto je otkrio da većina ministara nije planirala ni da se pojavi na aerodromu.
Dočekali su ga predsednik Izraela Ruven Rivlin i premijer Netanjaha. Tramp u kratkom obraćanju potvrdio „neraskidivu vezu između Izraela i SAD“ i apelovao na izraelske vođe da sarađuju sa njim na postizanju „bezbednosti i stabilnosti u regionu“. „Mi volimo Izrael, mi poštujemo Izrael i vašem narodu šaljemo najtopliji pozdrav od vašeg prijatelja i saveznika – svih stanovnika Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Tramp. Izraelski predsednik vlade njegovu posetu nazvao je „istinski istorijskom“, a predsednik jevrejske države pozdravio je „povratak Amerike“ u Izrael i na Bliski istok.
Donald Tramp, međutim, tokom ove posete nije ispunio obećanje da će premestiti ambasadu SAD iz Tel Aviva u Jerusalim, niti je formalno priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, čemu su se mnogi u toj zemlji nadali. Takođe, u trenutku dok nastaje ovaj tekst, Tramp nije, makar ne javno, kritikovao izraelske zvaničnike zbog izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.
U želji da poseti sveta mesta tri najdominantnije religije sveta – hrišćanstva, islama i judaizma – na svojoj političkoj turneji, američki šef države posetio je Zid plača u Jerusalimu i to kao prvi predsednik SAD koji je to učinio tokom mandata. U utorak je Tramp boravio u Vitlejemu, na okupiranim palestinskim teritorijama, i tamo se sastao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.
Zanimljivo je da ni prva dama ni ćerka predsednika SAD nisu nosile veo kojim bi pokrile glavu tokom posete konzervativnoj sunitskoj kraljevini, ugledavši se najverovatnije na britansku premijerku Terezu Mej i nemačku kancelarku Angelu Merkel koje, takođe, nisu nosile veo dok su ovog aprila bile u službenoj poseti Rijadu. O naglom „preokretu“ stavova američkog predsednika Trampa povodom ovog pitanja najbolje govori činjenica da je još početkom 2015. on oštro napao tadašnju prvu damu SAD Mišel Obamu da je „uvredila“ svoje domaćine u Saudijskoj Arabiji jer nije pokrila kosu dok je sa suprugom bila u zvaničnoj poseti Rijadu.
Toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa pretvorili su delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Ogromni šumski požari besne u Francuskoj i Španiji, primoravajući više od 300.000 ljudi da napuste svoje domove, dok vatrogasci vode tešku borbu sa plamenom koji se širi velikom brzinom
U vreme kada je počinio teroristički napad u Berlinu, nemački državljanin Abdul B. je bio pod policijskom istragom kao potencijalno opasan islamski ekstremista. Da li su institucije potpuno zakazale?
Glavne mete za regrutaciju u rusku vojsku i slanje na front u Ukrajini su ljudi u teškim ekonomskim, socijalnim i pravnim okolnostima
U Francuskoj su šumski požari stigli nadomak gradova. U Španiji je zbog vatrene stihije tokom jedne noći evakuisano oko 15 hiljada ljudi
Kijev je bio meta novog ruskog napada balističkim raketama, nakon čega su u nekoliko delova grada izbili požari, uključujući i jednu stambenu zgradu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
