Jermensko proleće 2.0

Suočeni sa mogućnošću da će bivši predsednik Serž Sargsjan u aprilu biti izabran za premijera, građani Jermenije otpočeli su protestne akcije već 31. marta. Grupa demonstranata krenula je iz Gjumrija (drugi po veličini grad u Jermeniji, u kojem se nalazi i ruska vojna baza), i pod parolom „Napravi korak, odgurni Serža“ 12. aprila umarširala u Jerevan, prestonicu zemlje. Ne obazirući se na protest koji je bio u toku na ulicama, parlament je 17. aprila za premijera izabrao donedavnog predsednika Sargsjana (trećeg od proglašenja nezavisnosti od SSSR 1991. godine). Za njega je glasalo 77 poslanika, a protiv 17.

BURNI ODLAZAK: Izbor Sargsjana za premijera trebalo je da bude finalna etapa ustavne reforme. Promenom ustava 2015. godine, Jermenija je sa polupredsedničkog sistema prešla na parlamentarni. Prema novom ustavu, predsednička vlast je ograničena u korist vlasti premijera, kojeg može da kandiduje partija ili koalicija koja osvoji većinu na izborima. Na referendumu decembra 2015, promenu ustava podržalo je 66,2 odsto građana. Uoči referenduma, Sargsjan je uveravao javnost da će po isteku mandata (9. april 2018) predati vlast. On je tada obećao da neće postati ni predsednik, ni premijer, i uveravao da „niko ne treba da sumnja, da je ta reforma zarad demokratije i slobode“.

U aprilu 2017. održani su parlamentarni izbori, na kojima je pobedu odnela Republikanska partija Jermenije, na čijem je čelu Sargsjan. Za premijera je prvobitno odabran Karen Karapetjan, koji je ubrzo podneo ostavku, a koalicija je na njegovo mesto predložila Sargsjana. Kako je njegov predsednički mandat u tom trenutku bio u toku, novi premijer nije imenovan do ove godine, a ovu funkciju obavljao je vicepremijer. Posle ovogodišnjih izbora, kada je za predsednika izabran Armen Sarkisjan, takođe kandidat Republikanske partije, predlog da Sargsjan postane premijer ponovo je aktiviran. Jedan deo građana odgovorio je protestom, koji je predvodio Nikol Pašinjan, lider partije Građanski dogovor. Protest je posle tri nedelje kulminirao Sargsjanovom ostavkom 23. aprila. „Pašinjan je bio u pravu, ja sam pogrešio“, rekao je Sargsjan kada je objavio ostavku. „Postoji nekoliko načina da rešim ovu situaciju i mogao bih da ostanem na vlasti, ali to nisu sredstva kojima želim da pribegnem“, dodao je, aludirajući na sukobe građana i policije koji su pratili prethodnu smenu vlasti 2008. godine, kada je Sargsjan postao predsednik.

PROTESTI 2008. – PROLEĆE KOJE NIJE DOŠLO: Nezadovoljstvo jednog dela građana Jermenije u vezi s politikom vladajuće partije (RIA) traje već više od deset godina. Posle predsedničkih izbora u Jermeniji 2008, koji su Sargsjana doveli na vlast, usledio je desetodnevni protest u Jerevanu. Protiv proglašenja Sargsjana za trećeg jermenskog predsednika pobunili su se simpatizeri prvog predsednika, Levona Ter-Petrosjana. Tog proleća, u sukobima demonstranata i policije poginuli su osmoro demonstranata i jedan pripadnik vojske. Na Pozorišnom trgu u centru Jerevana kampovalo je više stotina ljudi.

Dve nedelje od početka protesta i pošto apel vlasti da se demonstracije prekinu nisu urodile plodom, policija je 1. marta rano ujutro pendrecima i elektrošokovima pokušala da otera demonstrante. Većina demonstranata je tada još uvek spavala, a među njima je bilo žena i dece. Na trgu je tada korišćen i snajper, a policija se pravdala da je ova mera bila neophodna kako bi se sprečilo ranjavanje pripadnika policije, jer se pretpostavljalo da su neki od demonstranata bili naoružani. Tada je policija koristila i suzavac ruske proizvodnje, pod nazivom „divlja trešnja“ i „jorgovan“. Po završetku akcije, više ljudi vodilo se kao nestalo, a u zemlji je proglašeno vanredno stanje. Kako Jermeni proleće računaju od 1. marta, proleće 2008. među građanima ostalo je upamćeno kao „proleće koje nije došlo“. Uprkos izostanku podrške jednog dela građana Jermenije, Sargsjan je na čelu države uspeo da se zadrži punih deset godina, u dva predsednička mandata. Treći put mu se, međutim, nije posrećilo.

SVEČANI CRNI KAČKET: Ovogodišnji protesti tekli su mirno. Verovatno poučene prethodnim iskustvom, i vlast i opozicija pozivale su na dijalog i mirno rešenje. Novoizabrani premijer Serž Sargsjan i lider opozicije Nikol Pašinjan sastali su se pred novinarima 22. aprila, a sastanak je trajao svega četiri minuta. Sargsjan je na sastanak došao u odelu, a Pašinjan u majici sa militarističkim motivima i sa kačketom na glavi. U Sargsjanovom nastupu nije bilo nagoveštaja, da se sprema da podnese ostavku. On je tom prilikom rekao da mu je drago da se opozicija odazvala brojnim pozivima na dijalog, ali da ne priliči da sa Pašinjanom pregovara pred desetinama novinara. Pašinjan je na to odgovorio da je on Sargsjanu već prethodno objasnio svoju poziciju i da nije Sargsjan onaj koji zove na dijalog, već opozicija, i dodao da svaki dijalog mora biti javni. „Došao sam da razgovaramo o uslovima vaše ostavke i mirne predaje vlasti“, rekao je Pašinjan. Sargsjan je odgovorio da to nije poziv na dijalog, nego postavljanje ultimatuma državi i pozvao Pašinjana da preispita svoje postupke, koji nisu u skladu sa onim što predviđa zakon. „Ako ne postupate u skladu sa zakonom, sva odgovornost za to pada na vas“, rekao je Sargsjan. „Pa vi birajte…“ Sargsjan je dodao da frakcija koja ima podršku od sedam-osam procenata ne može da govori u ime naroda. „Ne želim da nastavljam razgovor sa vama. Ako niste u stanju da se ponašate u skladu sa pravilima države, doviđenja“, rekao je Sargsjan i demonstrativno ustao sa pregovaračke stolice, pa se obratio novinarima: „Poštovani novinari, izvucite zaključak“, kazao je, dok je Pašinjan iz fotelje izvikivao: „Naše akcije su legalne!“

Posle podne istog dana, Nikol Pašinjan je tokom protesta priveden i preko noći zadržan u policijskoj stanici. Aktuelni predsednik Jermenije Armen Sarkisjan sastao se sa liderom opozicije u pritvoru tokom večeri. Ujutro 23. aprila Pašinjan je pušten iz pritvora, kada je izjavio da će jermenske vlasti same objaviti o čemu su se prethodne noći on i predsednik dogovorili. „Ako to ne urade, ja ću vam reći na večerašnjem mitingu.“ Nekoliko sati kasnije, Sargsjan je objavio da podnosi ostavku. Republikanska partija Jermenije, na čijem je čelu Sargsjan, tada je obećala da će podržati Pašinjanovu kandidaturu za premijera.

NOVI PREMIJER I NJEGOVE IDEJE: Prema jermenskom zakonu, u slučaju smene premijera, novi mora biti izabran najkasnije sedam dana nakon odlaska prethodnog. Od Sargsjanove ostavke prošlo je dve nedelje pre nego što je parlament na vanrednom zasedanju odlučio da prihvati Pašinjanovu kandidaturu za premijera. Pašinjan se kao lider opozicije istakao 2015. godine, uoči referenduma koji je doneo ustavne promene, kada je osnovao partiju Građanski dogovor. Od tada, on je intenzivno kritikovao ne samo Sargsjanove „očigledne autokratske težnje“, već i „apsolutnu poslušnost Rusiji“. Na parlamentarnim izborima 2017. godine, koalicija koju je predvodio Građanski dogovor osvojila je devet poslaničkih mesta.

Republikanska partija Jermenije je 7. maja održala sastanak u štabu partije. Kao vladajuća partija, republikanci su imali pravo da kandiduju svog predstavnika. Sa druge strane, nakon Sargsjanove ostavke obećali su da će podržati Pašinjanovu kandidaturu. Osim dogovora da definitivno podrže Pašinjanovu kandidaturu, epilog sastanka bila je i tuča u sali, koju republikanci nisu hteli da komentarišu. Pašinjan je 8. maja izabran za novog premijera, sa 59 glasova za i 42 protiv.

Tokom prethodnih godina, Pašinjan je više puta isticao i da će se boriti protiv korupcije. Pred izbor za premijera, javnu podršku dobio je i od najbogatijeg čoveka Jermenije, Gagika Carukijana, kojeg ruski mediji označavaju kao prozapadnog oligarha. Takođe je zagovarao ekonomsku nezavisnost od Rusije, napuštanje Evroazijskog ekonomskog saveza i dijalog sa Azerbejdžanom (sa kojim je Jermenija u višedecenijskom konfliktu oko samoproglašne nezavisne teritorije Nagorni-Karabah). U obraćanju građanima Jermenije 8. maja, Pašinjan je pozvao na očuvanje saveza sa Rusijom i zadržavanje članstva u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, tzv. Taškenskom paktu. Taškenski pakt je međunarodna organizacija za mir i stabilnost, čije su članice još Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Belorusija. U radu Taškenskog pakta u svojstvu posmatrača od 2013. godine učestvuju Srbija i Avganistan, a Srbija je u septembru 2017. godine učestvovala u vojnim vežbama članica pakta, održanim u Kazahstanu.

ДО СВИДАНИЯ?: Iako je Pašinjan od 2015. godine više puta izneo stav da Jermenija treba da istupi iz Evroazijskog ekonomskog saveza, u prvu inostranu posetu u svojstvu premijera otputovao je u Rusiju, na samit Evroazijskog ekonomskog saveza, gde se 14. maja sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Putin je tom prilikom rekao da Rusija Jermeniju vidi kao najbližeg saveznika u regionu i podsetio da je Rusija vodeći partner Jermenije u spoljnoj trgovini (nešto više od jedne četvrtine ukupnog godišnjeg robnog prometa Jermenije čini izvoz u Rusiju, a ruske investicije čine 35 odsto stranih ekonomskih investicija u Jermeniji). Pašinjan je istakao važnost saradnje kako na vojnostrateškom tako i na ekonomskom planu, i dodao da će Jermenija ostati članica i Evroazijskog ekonomskog saveza i Taškenskog pakta.

Ruski vojni analitičar Aleksandar Zapoljskis, u svom tekstu objavljenom na portalu Informacione agencije Regnum, objašnjava: „Samo 23,5 odsto jermenskih građana živi u svojoj zemlji. U Rusiji živi između dva i tri miliona Jermena, a u samoj Jermeniji 2,9 miliona. Udeo Jermenije u spoljnoj trgovini Rusije je samo 0,3 odsto, i to sa porastom koji se desio u poslednje dve godine. Na ekonomsku stabilnost Rusije Jermenija nema baš nikakvog uticaja.“ Zapoljskis podseća da Rusija ima vojnu bazu u Gjumriju, kao i da je Rusija ta koja čuva granice Jermenije sa Iranom i Turskom. Kako je emigracija jedan od najvećih izazova sa kojima se Jermenija poslednjih decenija suočava, malo je verovatno da bi Jermenija uspela da samostalno održava dobre odnose sa susednim muslimanskim državama, od kojih sa Azerbejdžanom ima višedecenijski pogranični spor, a sa Turskom stogodišnju istoriju tenzija i netrpeljivosti.