O problemima mladih kao važnom društvenom pitanju u Srbiji se razgovara samo jedan dan u godini – 12. avgusta, na Međunarodni dan mladih. Tada organizacije mladih najčešće predstavljaju svoje projekte koje realizuju uz podršku Evropske unije ili pak Vlade Srbije, preko Ministarstva za omladinu i sport. O mladima se potom pomalo diskutuje u medijima, a zatim se sve zaboravi
…
Mladi – Samoorganizovanje i potencijali
Ljudi starosti do 30 godina u Evropi, prva su generacija odrasla u kontekstu širenja i razvijanja Evropske unije. Njihovi vršnjaci u Srbiji rasli su u potpuno drugačijim okolnostima ekonomskog pada, ratova i opšte krize. Kako danas žive mladi u Evropi, a kako u Srbiji, koji su im zajednički potencijali i koliko su slični?
…
Ostali tekstovi u dodatku: 11 godina Bolonjske reforme, Studije u inostranstvu, Politika i mladi, Mladi naucnici, Stilovi mladih,…
Prema popisu iz 2002. godine, mladi ljudi, uzrasta od 15 do 30 godina, čine petinu ukupne populacije Srbije – ima ih oko milion i po. Pritom, jedno istraživanje Ministarstva omladine i sporta pokazalo je da gotovo polovina mladih nije zadovoljna svojim životom (posebno u grupi od 26 do 30 godina). Svaki peti mlad čovek je ravnodušan, zabrinut, besan, uplašen ili se oseća beznadežno.
U nedostatku veće društvene podrške, jedna od pojava koja karakteriše život mladih je samoorganizovanje. Mladi se tradicionalno najčešće okupljaju oko sportskih organizacija, ali izuzetno značajan oblik društvenog organizovanja mladih predstavljaju nevladine organizacije koje su iznikle na marginama obrazovnog sistema. Predstavljajući pokušaj da se pronađu kanali kako bi se stručno usavršavali mimo škola i univerziteta, mladi su izgradili čitav paralelni sistem.
U tome se posebno ističu dve institucije – Istraživačka stanica „Petnica“ i Mladi istraživači Srbije. Iz ovih izvora dolazi dobar deo svih inicijativa mladih, a posebno je značajna mreža polaznika i aktivista koja obuhvata celu Srbiju. Ove ustanove su često i rasadnik čitave mreže drugih organizacija koje mladi osnivaju u Srbiji. Jedan deo mladih je već aktivan u političkim strankama, sindikatima i profesionalnim organizacijama, dok se poslednjih godina povećava i broj članova crkvenih i verskih organizacija. Time su mladi obuhvatili ceo spektar društvenog života u Srbiji.
S druge strane, ustanove poput „Petnice“ i Mladih istraživača su najvažniji rasadnik naučnog podmlatka u Srbiji. Povezani sa Evropom, mladi naučnici kasnije kroz svoje istraživačke institucije i univerzitete odlaze u inostranstvo, a najčvršće su povezani sa Srbijom preko mreže prijatelja i saradnika koja je razvijena još u srednjoškolskim danima – u „Petnici“ ili u Istraživačima. Budući da čak 50 odsto mladih želi da napusti Srbiju, teško je izmeriti značaj ovakvih mreža.
Jedna od najaktivnijih organizacija mladih su Mladi istraživači Srbije. To je jedinstvena, neprofitna, nevladina, nestranačka organizacija, u koju se, kako kažu u Mladim istraživačima, „dobrovoljno uključuju mladi ljudi radi ostvarivanja zajedničkih interesovanja, ideja i ciljeva“. Organizacija je izrasla iz istraživačkog pokreta koji je nastao 1969. godine u Valjevu, a sedam godina kasnije osnovana je mreža istraživačkih organizacija koja je okupila veliki broj sekcija, klubova i društava različitog naučnog interesovanja. Moto organizacije je „MISLI VELIKO, učini bar malo – pokreni lavinu“, a vizija da „budu pokretačka snaga za sve kojima je cilj da naša planeta bude mirnije, zdravije i pravednije mesto“. Pitanje zaštite životne sredine je vrlo važno za ovu organizaciju, što se navodi i kao jedna od njenih misija „da putem obrazovanja, vođeni naučnim saznanjima, doprinesemo zaštiti i unapređivanju životne sredine“.
Jedna od najpoznatijih ekoloških organizacija mladih ljudi u Srbiji je Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine. Ova ekološka organizacija je osnovana 1960. godine sa ciljem okupljanja mladih i učešća u akcijama pošumljavanja. Za 45 godina rada organizacije proizvedeno je i posađeno više od 10 miliona sadnica, a u aktivnostima je učestvovalo više od dva miliona volontera sa teritorije bivše Jugoslavije. Za doprinos zaštiti životne sredine, Pokret gorana je 1989. godine dobio povelju Ujedinjenih nacija (Global 500 Honour Roll). Na području Vojvodine trenutno je aktivno 20 goranskih organizacija.
Jedna od manjih organizacija mladih koje se bave ekologijom u Srbiji jeste i odred skauta „Oko sokolovo – Krušik“. To je samostalna, dobrovoljna, nepolitička organizacija neformalnog obrazovanja za decu i omladinu „u kojoj su mladi subjekt, a ostali fundament“. Kako kažu u odredu skauta, oni na ovim prostorima postoje od 1911. godine i pripadaju Savezu izviđača Srbije, danas sigurno najmasovnije organizacije mladih u Srbiji, kao i Svetske skautske porodice WOSM-a, koja broji preko 28 miliona članova u 216 zemalja sveta. Ekološki zadaci su vrlo važni u radu ove organizacije. „Učimo decu i mlade životu u prirodi jer znamo koliko su važni boravak u prirodi i život u skladu sa prirodom“, kažu u odredu skauta.
Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne održava stavove i mišljenje Evropske unije. Projekat „Vrline života u porodici evropskih naroda“ finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
Evo jednog evropskog mesta za mlade u Srbiji. Nadomak Valjeva, u selu Petnica, nalazi se ustanova za vanškolsko obrazovanje koja je odavno postala jedan od najpoznatijih srpskih brendova – Istraživačka stanica „Petnica“. Zamišljena kao centar u kome srednjoškolci kroz ciklus seminare i projekata dolaze u dodir sa pravom naukom, „Petnica“ je odnegovala čitave generacije budućih stručnjaka i naučnih radnika. Danas, svake godine, u okviru više od 25 programa, „Petnica“ mladim ljudima nudi autentičan stil obrazovanja i, kao posledicu, jedan specifičan, može se reći, na nauci utemeljen način razmišljanja.
Kako to sve izgleda? Srednjoškolac na osnovu prijave koja stiže iz njegove škole biva prepoznat i izabran da poseti Stanicu tokom zimskih seminara nekog od programa, bilo da je to fizika, astronomija, arheologija, biologija, hemija, fotografija, elektronika, biomedicina, matematika, psihologija itd. Gradivo sa kojim se ovde polaznik susreće nije suštinski različito, niti išta obimnije od onog koje uči u srednjoj školi, ali je izloženo na sasvim drugi način i mnogo bolje usvojeno.
Posle prvog dolaska, koji će verovatno upamtiti do kraja života, polaznik, ako se dovoljno snašao na ovom seminaru, dolazi na prolećni, pa na letnji i na kraju na zimski seminar. Svi ovi dolasci su deo procesa nastanka i razvoja istraživačkog projekta koji srednjoškolac realizuje u toku godine uz pomoć rukovodilaca programa i mlađih saradnika Stanice. Kao finale procesa, njegov rad se objavljuje u „Petničkim sveskama“, a najbolji radovi se na kraju godine pozivaju na Petničku konferenciju.
Jedna od glavnih tajni „Petnice“ su, naravno, ljudi. Tu postoji izvestan petnički perpetuum mobile – naime, mlađi saradnici koji predaju i pomažu oko projekata novim generacijama jesu studenti koji su regrutovani od nekadašnjih polaznika. Kasnije od njih postaju stručni saradnici i tako se mreža širi. Kroz „Petnicu“ tako godišnje prođe i oko 500 gostujućih saradnika i predavača. Osim obrazovanja srpskih srednjoškolaca, u Petnici se organizuju seminari za strane studente, vrlo popularni seminari za nastavnike, ali i za naše studente, kao i za jednu grupu osnovaca.
Nakon čitavog niza problema sa finansiranjem i nerazumevanjem Ministarstva prosvete, prošlog meseca je postalo jasnije da je“Petnica“ najzad dobila punu podršku države. U „Petnici“ je, naime, predstavljen projekat izgradnje novih kapaciteta koji kroz kredit Evropske investicione banke finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.
Mladi retko volontiraju, ali je zato većina akcija u kojima povremeno dobrovoljno učestvuju povezana sa ekologijom: čišćenje školskog dvorišta, okoline, sakupljanje starog papira i briga o životinjama. To se može pročitati u istraživanju „Svakodnevica mladih u Srbiji: snimak budžeta vremena“ koje je sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Istraživanje je izvršeno na reprezentativnom uzorku učenika srednjih škola u Srbiji, s obzirom na tri kriterijuma: region, veličinu mesta i tip škole koju pohađaju učenici (gimnazije i srednje stručne škole). Preliminarni rezultati istraživanja na uzorku od 2426 srednjoškolaca (kompletan uzorak je oko 5000 srednjoškolaca) govore da volonterski rad – besplatan, dobrovoljan rad koji traje neko određeno vreme, usmeren na dobrobit drugih ljudi i organizovan rad – nije uobičajena praksa u našoj sredini.
Pojedinačno, najveći broj srednjoškolaca učestvovao je u humanitarnim akcijama sakupljanja novca i odeće i obuće za ugroženu decu, dok je nešto manji broj mladih bio uključen u akcije koje se odnose na brigu o životinjama i aktivnosti dobrovoljnog davanja krvi (što je i očekivano s obzirom na uzrast ispitanika). Razlozi zbog kojih se mladi slabo uključuju u volonterske akcije najčešće su: neorganizovanje akcija u njihovoj sredini, nedostatak slobodnog vremena i nedovoljna informisanost.
Moskovski aerodromi su u oktobru gotovo svakodnevno obustavljali rad zbog ukrajinskih dronova, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ozbiljno da ugrozi civilni vazdušni saobraćaj u Rusiji
Stotine hiljada ljudi protestuju širom Evrope zbog visokih troškova života, stambene krize, penzija i stanja u obrazovanju. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji sukobi s policijom
Izbor se svodi na aktuelnog predsednika, levičara Luiza Inasija Lulu da Silvu, i desničarskog senatora Flavija Bolsonara
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
