Nesvakidašnje brutalan napad Hamasa 7. oktobra prošle godine na Izrael je izazvao šok među Izraelcima i doveo u pitanje samospoznaju o nedodirljivosti jevrejske države na kojoj počiva. U javni prostor i u domove ljudi se uvuklo pitanje opstanka nacije u neprijateljskom okruženju, sumnja koja podriva temelje na kojima je Izrael ni iz čega izgrađen posle Drugog svetskog rata. Bilo je jasno da će odgovor biti neumoljiv.
Godinu dana kasnije Izraelska vojska vodi bitku na šest frontova: u Libanu, Zapadnoj obali, Pojasu Gaze, Siriji, Jemenu i Iranu. A sa napadom na vojnike mirovne misije Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL – United Nations Interim Force In Lebanon) pređena je još jedna crvena linije u najnovijoj eskalaciji starih sukoba na Bliskom istoku.
Napadi na plave šlemove su bili ciljani zato što stoje na putu izraelskim vojnim planovima usmerenih protiv Hezbolaha. Prvo su izraelski tenkovi otvorili vatru na stražarski toranj glavnog štaba miorovnih snaga, u petak su povređena dva vojnika iz Šri Lanke, u nedelju su dva izraelska tenka probila kapiju baze UNIFIL-a na demarkacionoj liniji, ispucala dimne bombe i povredile 15 plavih šlemova. Puka je sreća da ni jedan mirovnjak u tim akcijama izraelske vojske nije poginuo.
Netanjahu ignoriše UN
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je bez ikakve zadrške pozvao generalnog sekretara UN-a Antonia Gutereša da hitno povuče mirovne trupe, jer da ih Hezbolah koristi kao živi štit. Dakle, jedna članica UN-a zahteva od predsedavajućeg svetske organizacije da promeni mandat mirovnih trupa jer joj više ne odgovara. Po principu: žao nam je što su mirovnjaci povređeni, ali mi se nećemo zaustaviti, a vi gledajte šta ćete.
Pritom se Netanjahu nimalo ne obazire na to da je UNIFIL-u mandat jednoglasno dodelio Savet bezbednosti da nadzire primirje između Izraela i Hezbolaha i posmatra vojna kretanja na obe strane; ne obazire se na to da je ciljani napad na plave šlemove teška povreda međunarodnog prava; te da, uzgred budi rečeno, generalni sekratera UN-a nema nikakva ovlašćenja da menja mandat međunarodnih mirovnih snaga koje u Libanu broje 10.000 vojnika, piše nemački “Špigel” koji u izjavama Netanjahua vidi “objavu rata svetskom poretku”.
To je zaključak i iz ophođenja Izraela poslednjih meseci prema institucijama koje bi mirovni svetski poredak trebalo da čuvaju.
Na sve to, u nedelju je ministar spoljnih poslova Izraela Izrael Kac potvrdio da je Guterešu zabranjen ulazak u jevrejsku državu, da je on persona non grata.
Neobaziranje na presude Međunarodnog suda pravde
Izrael se, takođe, nimalo ne obazire na preporuku Međunarodnog suda pravde da mora više da povede računa o zaštiti civila u Pojasu Gaze i da dopušta prolazak više humanitarne pomoći; naravno da se ne obazire ni na to da je ovaj Sud u više navrata presudio da je na delu izraelska “okupacija” Zapadne obale i Pojasa Gaze kojom se grubo krši međunarodno pravo, te da bi izraelske snage morale da se povuku odatle.
Od 7. oktobra Izrael svakoga ko pokuša da stane na put njegovom totalnom obračunu sa Hamasom i Hezbolahom proglašava neprijateljem i tu se kraj ne nazire.
Izraelski parlament Kneset je i palestinsku humanitarnu organizaciju UNRWA proglasio terorističkom organizacijom, stavio je u istu ravan sa Hamasom. Ta organizacija je najvažnija aorta za prehranu oko dva miliona Palestinaca u Pojasu Gaze, piše “Špigel”.
Krug ratnog nasilja
Posmatrano iz Izraela stvari izgledaju drugačije: država je napadnuta i ima sva prava da se brani. I Hamas i Hezbolah i Iran u svojoj doktrini imaju zacrtano uništenje jevrejske države.
Vrhunac ovog novog kruga obračuna Izraela sa neprijateljima koji su ga napali, koji je pokrenut posle 7. oktobra 2023, još uvek nije dostignut – tek predstoji odgovor izraelske vojske na masivan raketni napad Irana koji je usledio pošto su Izraelci likvidirali vođu šiitske milicije u Libanu Hasana Nasralaha, pošto su izveli spektakularnu akciju aktivarnja pejdžera-bombi koje su nosile na hiljde pripadnika Hezbolaha…, pa će onda Iran da odgovori na odmazdu Izraela…
U međuvremenu je u nedelju „roj dronova“ koje lansirao Hezbolah probio izraelski raketni štit “Gvozdenu kupolu”, umsrtio četiri vojnika i ranio preko 60 ljudi u vojnoj bazi na severu Izraela. Bio je to pojedinačno najsrtonosniji napad na izraelskoj teritoriji od 7. oktobra prošle godine.
Stiče se utisak da svi ovi aktuelni pojedinačni obračuni vode kao totalnom ratu jedne nuklearne sile sa regionalnim neprijateljima. Dok antisemitizam u svetu raste zbog velikog broja palestinskih civilnih žrtava i kritike politike Netanjahua u Evropskim državama postaju sve glasnije, SAD i Velika Britanija su i dalje spremni da Izraelu pruže potrebnu vojnu pomoć. Ujedinjene nacije i zapadne parlamentarne demokratije, čijem političkom prostoru Izrael pripada, prilično nemoćno posmatraju sve veće ratne tenzije na Bliskom istoku.
