foto: ap
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan kroz iglene uši je provukao referendum koji mu daje sultanska ovlašćenja i ukida parlamentarnu demokratiju. Presudnu ulogu pri tome je imala kontrola medija
Nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta 16. aprila predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je proglasio pobedu na referendumu o izmenama Ustava kojima se ukida funkcija premijera, a predsedniku republike daju velika izvršna ovlašćenja. Dok opozicioni dnevni list Cumhuriyet („Republika“) na naslovnoj strani piše o protestima u noći nakon referenduma, da je Erdogan „rano proglasio pobedu“ i da je Visoko izborno veće pravila promenilo „u poslednjem trenutku“, vlasti blizak Yeni söz („Nova reč“) na naslovnoj strani ocenjuje da se „Zapad udavio u tugi“ zbog „pobede 16. aprila, kojom je krunisana pobeda naroda 15. jula“ (misli se na neuspeli pokušaj puča prošle godine). Takođe blizak aktuelnoj vlasti Güneş („Sunce“) na naslovnici piše „Široki ti puti, nova Turska“. U referendumskoj kampanji ključni saveznici Erdoganu bili su upravo mediji, njemu bliski ili pod potpunom kontrolom vlasti.
POTČINJAVANJE MEDIJA: Proces potčinjavanja medija je počeo neposredno pošto je Erdoganova partija osvojila vlast 2002. godine, a okončan je nakon pokušaja državnog udara 2016. godine, kada je zatvoreno 45 dnevnih novina, 15 časopisa (od kojih jedan naučni i dva ekološka), 16 televizijskih stanica, 23 radio-stanice i 29 izdavačkih i distributerskih kuća. Jaka medijska podrška pratila je tako Erdoganovu referendumsku kampanju, pa i kada je imao probleme sa pridobijanjem glasova u dijaspori, na primer u slučaju zabrane mitinga i obraćanja dvojice turskih ministara Turcima koji žive u Nemačkoj. Erdogan je tim povodom optužio Nemačku za „nacističke prakse“. Nakon toga je na naslovnoj strani lista Güneş, 17. marta, osvanula slika Angele Merkel u nacističkoj uniformi, sa sve hitlerovskim brkovima, pištoljem u ruci i velikim naslovom „Ženski Hitler“. Na desnoj strani naslovnice pisalo je njirkin teyze, ružna tetka.
Strasti je posebno uzburkalo hapšenje novinara turskog porekla Deniza Judžela koji piše za nemački „Velt“, i koji ima dvojno državljanstvo, u februaru u Turskoj, pod optužbom za širenje terorističke propagande i podsticanja na nasilje. Judžel je izveštavao o procureloj elektronskoj pošti turskog ministra za energetiku i prirodne resurse Berata Albajraka. Albajrak, inače Erdoganov zet, bio je navodno umešan u trgovinu naftom sa Islamskom državom preko kompanije Powertrans. Prepisku o kojoj je reč je objavio Vikiliks 5. decembra 2016. godine. Hapšenje Judžela je dodatno povećalo tenzije u odnosima između Turske i Nemačke. Slučaj šalje nedvosmislenu poruku, pre svega medijima u Turskoj: ni dvojno državljanstvo ne garantuje novinarima da mogu slobodno da kritikuju vlast, pre svega Erdogana i njegovu porodicu.
HAPŠENJE NOVINARA: To što se dogodilo Judželu u Turskoj nije neuobičajno. Slučajevi hapšenja i zastrašivanja novinara su brojni. Međutim, događa se i da budu oslobođeni na sudu, pa se može reći da je glavni cilj sudskih postupaka protiv novinara njihova diskreditacija i zastrašivanje. U tome učestvuju i prorežimski mediji. Tako je na portalu dnevnog lista Sabah („Jutro“) 14. marta, u odeljku za dnevne vesti osvanuo tekst pod naslovom „Evo dela Deniza Judžela, detenceta Angele Merkel“. U tekstu se Judžel dovodi u vezu i sa Radničkom partijom Kurdistana (u Turskoj se tretira kao teroristička organizacija) i kontroverznim propovednikom Fethulahom Gulenom, koji se povezuje sa pokušajem državnog udara u leto prošle godine.
Treba se podsetiti nekih ranijih događaj u vezi sa Sabahom. U februaru 2014. regionalni medijski portal Al Monitor u tekstu pod naslovom „Opozicija tvrdi da je Erdogan možda vlasnik medija“ preneo je tvrdnje šefa opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Kemala Kiličdaroglua da je pravi vlasnik televizije ATV i lista Sabah Redžep Tajip Erdogan, tada na funkciji premijera. Kiličdaroglu je pitanje pravog vlasnika ova dva medija bio pokrenuo u parlamentu.
Slučaj medijske kompanije Sabah ATV i samog lista „Sabah“ datira iz 2007. godine, kada je država preuzela vlasništvo nad kompanijom i listom. Kasnije je Sabah prešao u vlasništvo konglomerata Čalik Holding. Portal Hürriyet Daily News, 24. aprila 2008. godine, piše da su u privatizaciju ovog lista umešane i državne Vakuf Banka i Halk Banka, a jedini ponuđač, kako piše portal magazina The Economist, 8. maja iste godine, bio je Čalik Holding. U to vreme je izvršni direktor Čalik Holdinga bio niko drugi do Erdoganov zet Berat Albajrak.
Sličan je i slučaj lista Zaman („Vreme“), nad kojim je u martu 2016. kontrolu preuzela država. Nakon toga list počinje da podržava Erdogana, dok je prema njemu u ranijem periodu bio kritičan. Protiv preuzimanja Zamana su održani i protesti, a policija je intervenisala upotrebom gumenih metaka i suzavca.
DRŽAVNI NEPRIJATELJ AHMET ŠIK: Za pitanje sloboda medija u Turskoj paradigmatičan je slučaj novinara Ahmeta Šika. Protiv njega je u periodu od 2007. do 2016. godine vođeno više sudskih postupaka. Zbog stavova iznetih u nedeljniku Nokta („Tačka“) početkom 2007. godine, Šik je optužen za uvredu vojske po članu 301 krivičnog zakona Turske, zajedno sa tadašnjom kolumnistkinjom dnevnog lista Zaman Lale Sariibrahimoglu, koju je intervjuisao. Problem u tekstu je predstavljao komentar Sariibrahimogluove na ponašanje policije i vojske posle ubistva turskog novinara jermenskog porekla Hranta Dinka u januaru 2007. Prema njenom mišljenju, policajci i vojnici koji su se slikali sa optuženim za ubistvo kao sa herojem, nisu adekvatno kažnjeni i zato treba „pročistiti vojsku, policiju i žandarmeriju“. Godinu dana kasnije, Šik i Sariibrahimoglu su oslobođeni.
U martu 2011. godine, Šik je bio priveden zbog knjige „Imamova vojska“ u kojoj se bavio pokretom Fethulaha Gulena (pokret poznat i pod imenom Hizmet), kao i samim Gulenom, njegovim uticajem u Turskoj i vezama sa državnim strukturama. Zašto je takva knjiga bila toliko opasna da je morala biti konfiskovana i zabranjena pre nego što je izašla iz štampe, a Šik priveden? Razlog je bio tadašnji savez između Gulena i Erdogana, koji je tada bio premijer. Prema pisanju „Al Monitora“ taj savez je bio sklopljen još 2002. godine, a raskinut je 2013. uz brojne kontroverze i obilje međusobnih optužbi. O vezi između Gulena, njegove organizacije i Erdoganove Partije napretka i razvoja (AKP) Šik je napisao još jednu knjigu koja je objavljena 2015. godine. Mada je u to vreme Gulen već uveliko bio u Erdoganovoj nemilosti, a Hizmet klasifikovan kao teroristička organizacija (danas se u turskim medijima Gulenov pokret često naziva i „Fethulistička teroristička organizacija“), Šik je ipak optužen, kao i za vređanje premijera Binalija Jildirima. Uhapšen je krajem decembra prošle godine zbog nekoliko članaka, kao i zbog stavova iznetih na društvenoj mreži Tviter. Tereti se za širenje „terorističke propagande PKK i FETO“ .
STILSKE VEŽBE: U medijskim napadima na novinare i političke protivnike trenutne vlasti formirao se određeni stil pisanja koji se može nazvati „difamatorskopropagandni“, jer su obe ove komponente u osnovi načina na koji se govori o neposlušnim novinarima i jogunastoj opoziciji. Jedan od čestih motiva ovog stila u turskim medijima su optužbe za terorizam. Tako je Selahatin Demirtaš, jedan od kopredsednika opozicione, prokurdske i levo orijentisane Demokratske partije narodâ (HDP), na internet portalu lista Yeni söz u novembru 2016. optužen za saradnju sa „nemačkim agentom“, u vesti pod naslovom „Uhvaćen nemački agent poslat Demirtašu“. Pre toga su Demirtaš i Figen Juksekdag Šenoglu, kopredsednica Demokratske partije narodâ (partija funkcioniše po kopredsedničkom sistemu, predsedavaju jedan muškarac i jedna žena), uhapšeni pod optužbom za širenje terorističke propagande.
Prema pisanju nezavisnog internet portala Turkish Minute na engleskom jeziku od 17. januara ove godine, u optužnici su za Demirtaša tražene 142 godine zatvorske kazne, a za Juksekdag 83 godine zatvora. Demirtaš se više puta javno distancirao od Radničke partije Kurdistana.
Kada je reč o opozicionoj partiji drugačijeg profila, sadržaj se razlikuje, ali je stil isti. Na naslovnoj strani lista Yeni söz od 4. aprila ove godine piše: „Što se više bliži 16. april, mentalna ravnoteža Republikanske narodne partije, neprijatelja islama i naroda, sve je više narušena“. Republikanska narodna partija je opoziciona partija čija je jedna od ideoloških osnova sekularizam, što je pogodno da se predstavi kao protivnik većinske religije. Etiketa „neprijatelj naroda“ u ovom slučaju ima specifičan kontekst, pošto je Republikansku narodnu partiju osnovao Ataturk, utemeljitelj moderne turske države.
Drugi zanimljiv motiv u turskim medijima koji pišu u „difamatorskopropagandnom“ stilu je pokušaj državnog udara 2016. godine u noći između 15. i 16. jula. Ovaj događaj je ostao aktuelan i u kampanji za referendum prilagođen Erdoganovim potrebama. Tako su se na već pomenutom portalu Sabaha našle kolumne sa naslovima poput „FETO čeka 16. aprila za državni udar“ ili „Nada pučističkih SAD je referendum“. U obe kolumne se čitalac u kontekstu referenduma upućuje na spoljnje i unutrašnje neprijatelje, koji su u savezu protiv naroda i države. U njima se nalaze rečenice poput „Glasovi ‘ne’ će podići moral FETO i Radničkoj partiji Kurdistana i stvoriti novu podlogu za državni udar“ ili „Amerika i Nemačka nisu odustale od toga da izvrše udar na Tursku, i neće odustat“, a pominju se i „krstaši“. U trećoj kolumni pod naslovom „Rekosmo da je u srži stvari CIA, zar ne?“ organizacija Fethulaha Gulena dovodi se u vezu sa obaveštajnom agencijom SAD. Posebno zanimljiv detalj je tvrdnja da pucnjava u novogodišnjoj noći 1. januara 2017. godine u istanbulskom noćnom klubu „Reina“ predstavlja združeni poduhvat CIA, FETO, Radničke partije Kurdistana i Islamske države – znači, reč je o međunarodnoj zaveri protiv države. Sve tri kolumne su delo istog autora.
ČOKOLADNI PUČ: U takvoj atmosferi koju stvaraju mediji moguć je i ovakav apsurdan događaj poput prvoaprilske reklame za čokoladice kompanije Ulker (Ülker). U reklami se pojavljuje slogan „Stiže prvi april, bliži se vreme osvete“, što je izazvalo paniku na društvenim mrežama i okupljanje ispred Erdoganove kuće, a pokrenuta je i istraga. Iako se pod „osvetom“ u sloganu podrazumevaju porodične prvoaprilske šale, Erdoganove pristalice su to protumačile kao skriveni poziv na novi državni udar na dan referenduma i digle uzbunu.
Pod opštom medijskom kontrolom akcije protivnika promene ustava bile su simbolične. Tako je u turskom konzulatu u Strazburu 8. aprila referendumski glas dala grupa turskih državljana obučenih u osmanlijske dvorske kostime. Na fotografijama se vide muškarac u kostimu sultana kako ubacuje listić u glasačku kutiju, tri muškarca u kostimima janjičara, dva muškarca u kostimima paša i tri žene u kostimima dvorskih dama, na pristojnoj distanci od muškaraca. Dan nakon tog glasanja u Strazburu u Istanbulu je održana protestna šetnja povodom 100 dana od Šikovog hapšenja. Pored njegovih kolega novinara, protestu su prisustvovali i članovi Republikanske narodne partije i Demokratske partije naroda.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan 16. aprila je ukinuo državu čije je temelje postavio Kemal Paša Ataturk i zamenio je državom krojenom po sopstvenoj meri u kojoj svu vlast drži jedan čovek.
Demonstracije, osporavanje regularnosti referenduma zbog krađe glasova, zgražavanje i kritika zapadnih političara – ništa neće pomoći: Izborna komisija zabeležila je da je 51,4 odsto Turaka izašlih na referendum 16. aprila glasalo za ustavne promene koje predsedniku daju sultanska ovlašćenja. „Krstaši“ su pobeđeni, poručio je slavodobitno Redžep Tajip Erdogan.
To što je referendum jedva izgurao, što se uprkos vanrednom stanju, uprkos tome što su u kampanju za ustavne promene bili upregnuti i policija i pravosuđe i državni aparat, uprkos hapšenju četrdesetak hiljada ljudi nakon propalog puča prošle godine, među kojima su i kurdski političari i oko 150 novinara, i uprkos sveobuhvatnoj kontroli medija gotovo polovina, 48,8 odsto, izjasnila protiv apsolutne vlasti Erdogana, ne znači da će represija da popusti. Naprotiv: za očekivati je da će se vlast još brutalnije nego do sada obračunavati sa svojim kritičarima i protivnicima. Republika je ukinuta, vlast je prebačena u ruke jednog čoveka, sada nema više nazad. Erdogan je odmah najavio produženje vanrednog stanja, kao i da razmatra ponovno uvođenje smrtne kazne.
Erdoganov metod vladanja zasniva se na polarizaciji, na etiketiranju i proizvodnji neprijatelja, na sukobu, a ne na kompromisu i dijalogu. Zemlja je podeljena. Za Erdoganovu viziju naglašeno islamske države jednog vladara glasalo je prevashodno slabije obrazovano, ruralno stanovništvo, dok je većina u svih pet velikih turskih gradova glasala protiv ustavnih promena, uključujući i njegovu rodnu Ankaru. Turskoj predstoji period još veće nestabilnosti, što će imati i globalne razmere.
Nakon za njega neubedljivog rezultata na referendumu predsednik Turske biće primoran da još žešće uđe kampanju za izbore predviđene za kraj 2019. godine, nakon kojih bi predsednički sistem trebalo da bude zaokružen. Nije, međutim, isključeno da će biti održani još ove godine. Predsednik i parlament ubuduće bi trebalo da se biraju istovremeno na pet godina.
Promena Ustava znači i kraj makar i simboličkog približavanja Evropskoj uniji. Ako je dosad tolerisala gaženje svih mogućih ljudskih prava u Turskoj, EU zarad ostatka sopstvenog kredibiliteta teško da može da pređe preko promena koje predstoje Turskoj, a koje je udaljavaju od osnovnih demokratskih principa.
Kao što pišu neki zapadni komentatori, 16. aprila odigrao se „puč odozgo“, „demokratija je izbrisana, Turska je pretvorena u državu jednog čoveka“. Ataturkova država je ukinuta i zamenjena Erdoganovom državom.
Predsednik, to jest Erdogan, u novom sistemu ostaje na čelu partije; premijerska funkcija se ukida; moći će ubuduće da po sopstvenom nahođenju raspušta parlament, postavlja sudije ustavnog suda. Predsednik SAD Donald Tramp je Erdoganu u telefonskom razgovoru čestitao na pobedi.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
