
Špijuniranje
Hrvatski mediji: Hrvat odavao tajne Srpkinji za Srpsku listu na Kosovu
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Da li je to bilo to? U prvim komentarima na iranske vazdušne udare na Izrael mišljenja su podeljena – a sve zavisi od moći SAD da ubede Izrael da se uzdrži od oštre reakcije
Mirno je u Izraelu, nakon noći u kojoj su stotine iranskih dronova i raketa letele ka ovoj zemlji, a većina je presretnuta.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljuje odmazdu, dok iranska misija pri UN saopštava da ovime smatra stvar završenom.
Da li to znači da neće biti dalje eskalacije?
Marina Miron, istraživačica na Odeljenju studija rata Kraljevskog koledža u Londonu, navela je da je „iznenađujuće što je Iran, znajući za moguće posledice, ipak izveo napad sa svoje teritorije“.
Do sada je Iran za to koristio svoje marionete u regionu.
„Oni mogu da delaju mnogo brže. I oduzele bi Izraelu i Sjedinjenim Državama mogućnost da lansiraju protivnapad na iransko tle“, dodala je Miron za Dojče vele.
Napad koji je trebalo da bude presretnut?
Poznati američki politikolog Jan Bremer je pak na Tviteru ocenio da je „iranski napad bio postavljen tako da može lako biti presretnut“. Po njemu, cilj je bilo podizanje letvice zastrašivanja.
Izrael je ranije saopštio da je velika većina projektila i dronova oborena, mnogi iznad teritorije Jordana i Sirije.
Bremer navode iranske misije pri UN tumači kao jasan signal da Iran ne želi direktni konflikt sa Izraelom i SAD.
„Sledeći koraci će zavisiti od sposobnosti Bajdenove administracije (i saveznika) da odgovore Izrael od direktnog vojnog odgovora na iranskom tlu“, naveo je on.
„Svet je opasnije mesto nego pre nekoliko sedmica. Ali najgore još nije došlo“, zaključuje Bremer.
Potrebne su hladne glave
Britanski Gardijan u prvom komentaru ocenjuje da su sada potrebne „hladne glave“.
„Netanjahu i njegova ekstremna koalicija nisu poznati po tom kvalitetu. Time je još važnije da Amerikanci i Britanci iskoriste svoju moć ubeđivanja i sva raspoloživa diplomatska sredstva da pokušaju da ublaže izraelsku reakciju i zaustave dalje napade Irana“, navodi londonski list.
„Netanjahuov prvi instinkt – ako Izrael bude snažno pogođen – mogao bi biti da targetira iranska nuklearna postrojenja kao što je pretio u prošlosti i, možda, mete vrha režima u Teheranu.“
„To bi značilo rizik da se ponovo zavrti spirala eskalacije, koja bi neumitno vodila totalnom ratu“, upozorava Gardijan.
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Demonstranti su gađali vozilo predsednika Havijera Mileija tokom kampanje u Buenos Ajresu, nakon čega je njegova kolona ubrzano napustila događaj.
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve