Da li je to bilo to? U prvim komentarima na iranske vazdušne udare na Izrael mišljenja su podeljena – a sve zavisi od moći SAD da ubede Izrael da se uzdrži od oštre reakcije
Mirno je u Izraelu, nakon noći u kojoj su stotine iranskih dronova i raketa letele ka ovoj zemlji, a većina je presretnuta.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljuje odmazdu, dok iranska misija pri UN saopštava da ovime smatra stvar završenom.
Da li to znači da neće biti dalje eskalacije?
Marina Miron, istraživačica na Odeljenju studija rata Kraljevskog koledža u Londonu, navela je da je „iznenađujuće što je Iran, znajući za moguće posledice, ipak izveo napad sa svoje teritorije“.
Do sada je Iran za to koristio svoje marionete u regionu.
„Oni mogu da delaju mnogo brže. I oduzele bi Izraelu i Sjedinjenim Državama mogućnost da lansiraju protivnapad na iransko tle“, dodala je Miron za Dojče vele.
Napad koji je trebalo da bude presretnut?
Poznati američki politikolog Jan Bremer je pak na Tviteru ocenio da je „iranski napad bio postavljen tako da može lako biti presretnut“. Po njemu, cilj je bilo podizanje letvice zastrašivanja.
Izrael je ranije saopštio da je velika većina projektila i dronova oborena, mnogi iznad teritorije Jordana i Sirije.
Bremer navode iranske misije pri UN tumači kao jasan signal da Iran ne želi direktni konflikt sa Izraelom i SAD.
„Sledeći koraci će zavisiti od sposobnosti Bajdenove administracije (i saveznika) da odgovore Izrael od direktnog vojnog odgovora na iranskom tlu“, naveo je on.
„Svet je opasnije mesto nego pre nekoliko sedmica. Ali najgore još nije došlo“, zaključuje Bremer.
Potrebne su hladne glave
Britanski Gardijan u prvom komentaru ocenjuje da su sada potrebne „hladne glave“.
„Netanjahu i njegova ekstremna koalicija nisu poznati po tom kvalitetu. Time je još važnije da Amerikanci i Britanci iskoriste svoju moć ubeđivanja i sva raspoloživa diplomatska sredstva da pokušaju da ublaže izraelsku reakciju i zaustave dalje napade Irana“, navodi londonski list.
„Netanjahuov prvi instinkt – ako Izrael bude snažno pogođen – mogao bi biti da targetira iranska nuklearna postrojenja kao što je pretio u prošlosti i, možda, mete vrha režima u Teheranu.“
„To bi značilo rizik da se ponovo zavrti spirala eskalacije, koja bi neumitno vodila totalnom ratu“, upozorava Gardijan.
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Pred sudom u Njujorku u četvrtak (26. mart) biće saslušani svrgnuti predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
