Sjedinjene Države i Izrael imaju četiri cilja koje žele da postignu udarima na Iran
Udare na Iran je Izrael opisao kao „preventivne“, a američki predsednik Donald Tramp je govorio o „odbrani američkog naroda“ zbog „neprestanih pretnji“ iranskog režima. „Osiguraćemo da Iran ne stekne nuklearno oružje“, rekao je.
Kada se tome dodaju pozivi narodu Irana da zbaci režim, poznavaoci prilika računaju sa dužim sukobom. Ali, kako će se završiti?
Nejasno je kako Donald Tramp misli da izvede smenu režima ukoliko se drži principa da neće slati kopnene snage, piše DW.
No, posle potvrde da je ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei kao i niz drugih visokih zvaničnika, nema sumnje da je jedan od ciljeva bombardovanja znatno slabljenje vrha režima.
„Kad završimo, preuzmite vlast. Na vama je da je uzmete. To će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, poručio je Tramp ljudima u Iranu.
Stručnjaci sa kojima je DW pričao pre potvrde da je Hamnei mrtav imaju sumnje da će smena režima poći za rukom.
„S obzirom da se ljudi dobro sećaju represije, teško je da će se desiti spontana pobuna ako režim ne bude i strukturno oslabljen“, kaže Šahim Modareš, analitičar za bezbednost koji živi u Italiji.
Markus Šnajder, stručnjak Fondacije „Fridrih Ebert“, misli da bez kopnenih trupa nema smene režima. „Treba mnogo fantazije da se zamisli scenario koji propagira Tramp, da Amerikanci udaraju samo iz vazduha, a da onda, usred rata, iransko stanovništvo digne ustanak.“
„Ali, ako je pravi cilj smena režima“, dodao je, „onda bih pretpostavio da će rat trajati duže – moguće više meseci. I postaviće se pitanje koliko je režim otporan.“
Modareš podseća da je Tramp ponudio „imunitet“ pripadnicima Revolucionarne garde koji se predaju. To je klasičan način da se podstakne defetizam, kaže analitičar.
Neka vrsta „predaje“ pripadnika moćne paravojske je zamisliva, dodaje Modareš, samo ukoliko se sistem vlasti već bude raspadao.
A šta ako ne uspe? Sara Kermanijan, koja istražuje međunarodne odnose na Univerzitetu u Saseksu, kaže da će posledice snositi samo nedužni građani Irana.
„Ranjena, ali nedirnuta država bi mogla odgovoriti još jačom represijom“, kaže ona za DW, „posebno ako režim proceni koji su delovi društva pozdravljali ovaj spoljni pritisak na Iran.“
Posle dvanaestodnevnog sukoba u junu prošle godine, Tramp je već bio objavio da su SAD vazdušnim napadima „zbrisale“ iranska nuklearna postrojenja i postigle cilj.
Markus Šnajder zato opet iste razloge za napad naziva „izgovorom“.
„Iranski nuklearni program je usporen prošle godine. Neki kažu usporen za par meseci, neki kažu na par godina. Ali ne verujem da može biti eliminisan – jer znanje, kako da se grade centrifuge za obogaćivanje uranijuma, ne može se uništiti bombama“, rekao je on za DW.
U sličnom tonu o „izgovoru“ za napade govori Diba Mirzei iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA): „Trenutno nije bilo praktične opasnosti od Irana“, kaže ova poznavateljka kada je u pitanju nuklearni program.
Upravo su se u Ženevi bili vodili pregovori o tome, ali nisu doneli opipljive rezultate.
Sa druge strane, Šahim Modareš kaže da će nuklearno naoružani Iran uvek biti smatran „neprihvatljivim“ u Izraelu i SAD i da to ne zavisi od toga ko je na vlasti.
„Sprečavanje nuklearnog naoružavanje je zato strateški cilj, a ne politička preferencija“, navodi Modareš za DW.
Neki stručnjaci misle da SAD i Izrael trenutno više strahuju od balističkih kapaciteta Teherana. I prošle i ove godine je Iran pokazao da njegove rakete mogu da pogode američke vojne baze kao i ciljeve u Izraelu.
„Operativno se mogu gađati fabrike za proizvodnju, skladišta i napasti lanac čvrstog goriva za projektile“, kaže Modareš. „Ipak, tehnološko znanje se ne može bombardovati.“
Njegov zaključak je da se teško Iran može sasvim odvojiti od balističkih raketa, ali da se može usporiti i trajno narušiti obim naoružanja.
Šnajder se sa time slaže: „To je domaća industrija, dakle nema uvezenih raketa. Iran je u stanju da sam proizvodi. Naravno, moguće je uništiti trenutni arsenal, ali pitanje je koliko će to potrajati i ko će sve stradati.“
Šnajder misli da će SAD lakše razoriti iransku mornaricu. „To je vojno moguće. Ali valja znati da Iranci imaju mnogo malih brodova, pa se ne može sve uništiti za nedelju dana.“
Stručnjaci ukazuju da je opravdanje za udar na pomorske snage Irana stalna napetost u Hormuškom moreuzu, najvažnijem putu svetske nafte.
„SAD bi mogle ozbiljno da naštete iranskim pomorskim snagama i tako znatno smanje njihovu mogućnost da ometaju morski saobraćaj“, dodaje Kermanijan.
Sagovornici DW očekuju barem još nekoliko sedmica rata, možda i nekoliko meseci. Tek će onda biti vreme da se podvuče crta.
Albanija uz podršku Francuske i SAD ubrzava pripreme za osnivanje države bektaša, tvrdi francuski portal Inteližens onlajn. Bektaši čine pet odsto populacije Albanije, a dosta se razlikuju od muslimana na Balkanu - mnogi piju, klanjaju dva puta dnevno, a žene se ne pokrivaju. I to nije sve
Viši sud u Podgorici osudio je u odustvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih dela, a za njim je raspisana crvena međunarodna poternica Interpola
Ultramaratonka Sofi Vuds prešla je za 29 dana oko 2.000 kilometara dugu stazu Via Alpina, od Trsta do Monaka, uz više od 100.000 metara uspona, i pritom oborila dotadašnji muški rekord. Njena neverovatna avantura ponovo je otvorila pitanje zbog čega se razlika između muškaraca i žena smanjuje što su trke duže i zahtevnije
Nacionalni dug Amerike je premašio rekordnih 40 biliona dolara. Troškovi odbrane, socijalni programi poput socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja i kamate na rastući deficit čine ogroman deo federalne potrošnje
Kijev je tokom noći bio meta snažnog ruskog raketnog napada u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, dok je 34 povređeno. Ukrajinske vlasti upozoravaju na ozbiljan nedostatak projektila za protivvazdušnu odbranu
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
