Komisija Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava sastavljena od nezavsnih eksperata zaključila je da nema sumnje da su tokom terorističkog napada na izraelske gradove i muzički festival i izraelske vojne akcije protiv naoružanih grupa koja je usledila u Pojasu Gaze, i Izrael i naoružane palestinske grupe počinile ratne zločine
Komisija je predstavila svoj izveštaj u Ženevi, piše Dojče vele (DW) i podseća da je Kancelarija UN za ljudska prava takođe više puta govorila o ratnim zločinima na obe strane.
Predsednica Komisije Saveta UN za ljudska prava Navi Pilaj pozvala je na prekid napada palestinskih oružanih grupa na Izrael i oslobađanje svih talaca.
Komisija u ratne zločine ubraja napade na civile, mučenje, nehumano i okrutno postupanje i uzimanje talaca koje je počinilo vojno krilo islamističkog Hamasa i šest drugih oružanih grupa.
„Uzimanje talaca je ratni zločin“, naglasila je Pilaj i pozvala Izrael da prekine vojnu akciju u Pojasu Gaze.
Komisija smatra da ratni zločini Izraela uključuju izgladnjivanje stanovništva kao sredstvo ratovanja, namerne napade na civile i civilne objekte, seksualno nasilje, mučenje i nehumano ili okrutno postupanje.
Akcije Izraela u Pojasu Gaze kao odgovor na napad Hamasa takođe predstavljaju zločin protiv čovečnosti zbog ogromnog broja ubijenih civila.
„Imperativ je da svi oni koji su počinili zločine budu pozvani na odgovornost“, ukazala je Pilaj.
Ometanje rada komisije
Izrael je ometao rad Komisije i nije dozvolio pristup okupiranim teritorijama, navodi se u saopštenju.
Izrael takođe odbija da sarađuje s Komisijom i optužuje je da je antiizraelski nastrojena.
Prema tumačenju UN, okupirane teritorije obuhvataju i Pojas Gaze. Izraelska vlada, međutim, smatra da palestinska teritorija na Mediteranu više nije okupirana od povlačenja izraelske vojske i doseljenika 2005. godine.
Komisija UN saopštila je da je procenila hiljade verifikovanih izveštaja, forenzičkih analiza, satelitskih snimaka i medicinskih izveštaja i razgovarala sa žrtvama i svedocima u Turskoj i Egiptu.
Odbacivanje optužbi
Izrael je odbacio izveštaj. Komisija je jednostrano sagledala situaciju, navodi se u saopštenju izraelske ambasade u Ženevi. Ignorišu činjenicu da Hamas koristi ljude kao žive štitove i tako civile stavlja na vatrenu liniju. Izrael te optužbe naziva „dostojnim prezira“, „nemoralnim“ i negira ih.
Prema tamošnjim vlastima, više od 1.200 ljudi je ubijeno u terorističkom napadu u Izraelu 7. oktobra. Osim toga, palestinski teroristi su kidnapovali 250 ljudi kao taoce u Pojasu Gaze. Mnogi su i dalje u rukama Hamasa, koji Sjedinjene Američke Države (SAD), Evropska unija i druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju.
Prema palestinskim informacijama, više od 37.000 Palestinaca ubijeno je u izraelskoj vojnoj ofanzivi u Pojasu Gaze koja je usledila nakon napada Hamasa. Te informacije se međutim ne mogu nezavisno proveriti.
Upitan uspeh Bajdenovog plana o prekidu vatre
Ostaje nejasno da li će plan za prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa koji je pre 11 dana predstavio američki predsednik Džozef Bajden imati uspeha.
Savet bezbednosti UN podržava inicijativu rezolucijom, koja je čini obavezujućom po međunarodnom pravu, ali još nije jasno da li će se Izrael i Hamas zaista složiti.
Hamas i manja militantna grupa palestinski Islamski džihad naveli su u zajedničkom saopštenju da će se „ponašati pozitivno“. Ta izjava je prvobitno upućena posrednicima iz Katara i Egipta.
Tačan sadržaj teksta još nije javno poznat. Jednostavno je rečeno da je prioritet za Hamas i Islamski džihad potpuno okončanje rata u Gazi i da se izraelska vojska potpuno povuče.
SAD sada žele da ispitaju odgovor. Međutim, do sada nije bilo jasnog i javnog odobrenja izraelske vlade.
Borbe na libansko-izraelskoj granici
Na severnoj granici Izraela s Libanom nastavljaju se vojni sukobi. Radikalni islamski Hezbolah koji tamo deluje ispalio je nekoliko raketa na izraelsku teritoriju.
Teroristička organizacija koju podržava Iran očigledno je reagovala na smrt jednog od svojih komandanata. Prema bezbednosnim izvorima, on je ubijen u utorak uveče zajedno s još tri člana Hezbolaha u izraelskom napadu na jugu Libana.
Libanski bezbednosni izvori rekli su da je Hezbolah upotrebio više od stotinu projektila, izvodeći jedan od najvećih napada od oktobra. Prema vojsci, izraelski borbeni avioni su potom ponovo napali mete u južnom Libanu.
Još nema saopštenja izraelske vojske. Od početka rata između Izraela i Hamasa (koji podržava Iran) u oktobru redovno se sukobljavaju u pograničnom području s Libanom.
Prema novinskoj agenciji Rojters, Izrael je do sada ubio oko 300 boraca Hezbolaha i oko 80 civila. Prema izraelskim izveštajima, u napadima iz Libana u Izraelu je ubijeno 18 vojnika i deset civila.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
