Komisija Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava sastavljena od nezavsnih eksperata zaključila je da nema sumnje da su tokom terorističkog napada na izraelske gradove i muzički festival i izraelske vojne akcije protiv naoružanih grupa koja je usledila u Pojasu Gaze, i Izrael i naoružane palestinske grupe počinile ratne zločine
Komisija je predstavila svoj izveštaj u Ženevi, piše Dojče vele (DW) i podseća da je Kancelarija UN za ljudska prava takođe više puta govorila o ratnim zločinima na obe strane.
Predsednica Komisije Saveta UN za ljudska prava Navi Pilaj pozvala je na prekid napada palestinskih oružanih grupa na Izrael i oslobađanje svih talaca.
Komisija u ratne zločine ubraja napade na civile, mučenje, nehumano i okrutno postupanje i uzimanje talaca koje je počinilo vojno krilo islamističkog Hamasa i šest drugih oružanih grupa.
„Uzimanje talaca je ratni zločin“, naglasila je Pilaj i pozvala Izrael da prekine vojnu akciju u Pojasu Gaze.
Komisija smatra da ratni zločini Izraela uključuju izgladnjivanje stanovništva kao sredstvo ratovanja, namerne napade na civile i civilne objekte, seksualno nasilje, mučenje i nehumano ili okrutno postupanje.
Akcije Izraela u Pojasu Gaze kao odgovor na napad Hamasa takođe predstavljaju zločin protiv čovečnosti zbog ogromnog broja ubijenih civila.
„Imperativ je da svi oni koji su počinili zločine budu pozvani na odgovornost“, ukazala je Pilaj.
Ometanje rada komisije
Izrael je ometao rad Komisije i nije dozvolio pristup okupiranim teritorijama, navodi se u saopštenju.
Izrael takođe odbija da sarađuje s Komisijom i optužuje je da je antiizraelski nastrojena.
Prema tumačenju UN, okupirane teritorije obuhvataju i Pojas Gaze. Izraelska vlada, međutim, smatra da palestinska teritorija na Mediteranu više nije okupirana od povlačenja izraelske vojske i doseljenika 2005. godine.
Komisija UN saopštila je da je procenila hiljade verifikovanih izveštaja, forenzičkih analiza, satelitskih snimaka i medicinskih izveštaja i razgovarala sa žrtvama i svedocima u Turskoj i Egiptu.
Odbacivanje optužbi
Izrael je odbacio izveštaj. Komisija je jednostrano sagledala situaciju, navodi se u saopštenju izraelske ambasade u Ženevi. Ignorišu činjenicu da Hamas koristi ljude kao žive štitove i tako civile stavlja na vatrenu liniju. Izrael te optužbe naziva „dostojnim prezira“, „nemoralnim“ i negira ih.
Prema tamošnjim vlastima, više od 1.200 ljudi je ubijeno u terorističkom napadu u Izraelu 7. oktobra. Osim toga, palestinski teroristi su kidnapovali 250 ljudi kao taoce u Pojasu Gaze. Mnogi su i dalje u rukama Hamasa, koji Sjedinjene Američke Države (SAD), Evropska unija i druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju.
Prema palestinskim informacijama, više od 37.000 Palestinaca ubijeno je u izraelskoj vojnoj ofanzivi u Pojasu Gaze koja je usledila nakon napada Hamasa. Te informacije se međutim ne mogu nezavisno proveriti.
Upitan uspeh Bajdenovog plana o prekidu vatre
Ostaje nejasno da li će plan za prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa koji je pre 11 dana predstavio američki predsednik Džozef Bajden imati uspeha.
Savet bezbednosti UN podržava inicijativu rezolucijom, koja je čini obavezujućom po međunarodnom pravu, ali još nije jasno da li će se Izrael i Hamas zaista složiti.
Hamas i manja militantna grupa palestinski Islamski džihad naveli su u zajedničkom saopštenju da će se „ponašati pozitivno“. Ta izjava je prvobitno upućena posrednicima iz Katara i Egipta.
Tačan sadržaj teksta još nije javno poznat. Jednostavno je rečeno da je prioritet za Hamas i Islamski džihad potpuno okončanje rata u Gazi i da se izraelska vojska potpuno povuče.
SAD sada žele da ispitaju odgovor. Međutim, do sada nije bilo jasnog i javnog odobrenja izraelske vlade.
Borbe na libansko-izraelskoj granici
Na severnoj granici Izraela s Libanom nastavljaju se vojni sukobi. Radikalni islamski Hezbolah koji tamo deluje ispalio je nekoliko raketa na izraelsku teritoriju.
Teroristička organizacija koju podržava Iran očigledno je reagovala na smrt jednog od svojih komandanata. Prema bezbednosnim izvorima, on je ubijen u utorak uveče zajedno s još tri člana Hezbolaha u izraelskom napadu na jugu Libana.
Libanski bezbednosni izvori rekli su da je Hezbolah upotrebio više od stotinu projektila, izvodeći jedan od najvećih napada od oktobra. Prema vojsci, izraelski borbeni avioni su potom ponovo napali mete u južnom Libanu.
Još nema saopštenja izraelske vojske. Od početka rata između Izraela i Hamasa (koji podržava Iran) u oktobru redovno se sukobljavaju u pograničnom području s Libanom.
Prema novinskoj agenciji Rojters, Izrael je do sada ubio oko 300 boraca Hezbolaha i oko 80 civila. Prema izraelskim izveštajima, u napadima iz Libana u Izraelu je ubijeno 18 vojnika i deset civila.
Među petoro Evropljana kojima je administracija Donalda Trampa zabranila ulaz u SAD je i bivši komesar EU za unutrašnje tržište i Nemica koja je odlikovana ordenom za zasluge. Iz Evrope stižu žestoke osude
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
