Hirošima 80 godina kasnije: Deca pričaju umesto mrtvih

Pre tačno 80 godina dve atomske bombe bačene su na Japan tokom Drugog svetskog rata. Poginule su stotine hiljada ljudi.

Japance koji su doživeli i preživeli bacanje atomske bombe u Drugom svetskom ratu nazivaju „Hibakuše“, prenosi Dojče vele.

Sjedinjene Američke Države su 6. i 9. avgusta 1945. baciledve atomske bombe na gradove Hirošimu i Nagasaki. Namera je bila da se japanska vlada, tri meseca nakon savezničke pobede u Evropi, prisili na kapitulaciju. U obe eksplozije poginulo je oko 230.000 ljudi.

Danas je u Japanu sve manje onih koji iz ličnog iskustva mogu da svedoče o toma kako izgledaju detonacija atomske bombe i njene dugoročne posledice. Prema izveštaju tamošnje vlade, objavljenom u martu, ostalo ih je samo još 99.130 – 7.695 manje nego prošle godine. Prosečna starost preživelih je 86,13 godina.

Zbog zabrinutosti da bi obim i posledice razaranja izazvanog bacanjem atomske bombe mogli da padnu u zaborav, mnoge organizacije i pojedinci u Japanu angažovali su se s namerom da se iskustva preživelih zabeleže i prenesu novim generacijama.

Volontiranje za mir

Jedan od njih je Šun Sasaki. On ima 12 godina i želi da doprinese nastojanjima da se ovo mračno poglavlje nikada ne zaboravi. Sasaki veoma dobro govori engleski. Od avgusta 2021. godine on stranim posetiocima Parka mira u Hirošimi priča o ratu i atomskim bombama

„Kada sam bio u prvom razredu, prošao sam pored Kupole atomske bombe i zapitao se zašto je još uvek tamo, iako je uništena“, kaže Sasaki u razgovoru za DW.

Takozvana Kupola atomske bombe nekada je bila industrijska hala, koja je u eksploziji 1945. izgorela do temelja. Danas kao ruševina u modernom gradskom pejzažu opominje na potrebu ukidanja svih vrsta nuklearnog oružja širom sveta. „Istraživao sam na internetu, otišao u Muzej mira i tamo saznao nešto o atomskoj bombi koja je ovde bačena.“

Praunuk priča porodičnu istoriju

Sasakijeva prababa je doživela bacanje atomske bombe na Hirošimu 6. avgusta 1945. Zvala se Juriko.

„Moja prababa je imala 12 godina kada je bačena bomba. Bila je kod kuće, oko 1,5 kilometara udaljena od centra eksplozije“, priča danas njen praunuk. „Nije zadobila opekotine, jer je bila u kući. Ali je bila izložena jakom zračenju. Kada je evakuisana, na nju je pala crna kiša.“

Tzv. „crna kiša“ počela je da pada 20 minuta nakon eksplozije. Od vodene pare, koja se formirala oko radioaktivnih čestica u vazduhu, nastala je masna, uljana kiša. Lepila se za kožu i odeću ljudi. Padala je satima.

Sasaki nikada nije mogao da zagrli svoju prabaku, kojoj je u 38. godini dijagnostikovan rak dojke. U 60. godini i rak debelog creva. Umrla je u 69. godini života.

Šta znači bacanje atomske bombe?

Sasaki priča stranim posetiocima kako je uranijumska bomba, nazvana Little Boy, eksplodirala gotovo direktno iznad današnje Kupole atomske bombe (Spomenika mira), oslobađajući energiju od oko 15.000 tona TNT.

U krugu od 1,3 kilometra gotovo svi ljudi su odmah poginuli. Prema procenama, ukupno je stradalo oko 140.000 ljudi tokom prve eksplozije atomske bombe u ratu – od teških opekotina ili izloženosti radijaciji – tokom rata i u godinama koje su usledile.

„Mnogi posetioci mi kažu da su došli u Hirošimu jer su mislili da znaju šta se ovde dogodilo i da je samo grad bio teško oštećen“, kaže Sasaki. „Nakon posete, ipak kažu da nisu znali šta se stvarno dogodilo.“

„Svi mi kažu da tako nešto nikada ne sme da se ponovi. Mislim da ratovi nastaju jer ljudi ne znaju šta rat zaista znači“, kaže mladi turistički vodič.

„Jedan Amerikanac mi je posle posete rekao da moramo da zabranimo sve vrste nuklearnog oružja. To me je učinilo srećnim. Jer ako ode i nekom drugom ispriča šta se dogodilo u Hirošimi, pa ta osoba ispriča nekom trećem, tako stvaramo trajni mir.“

„Ne možemo da promenimo istoriju. Ali možemo da iskoristimo svoja iskustva sa eksplozijom atomske bombe da promenimo našu budućnost“, dodaje dvanaestogodišnjak.

Kampanja širom sveta

Tri dana posle Hirošime, 9. avgusta 1945. godine, plutonijumska bomba Fat Man bačena je na Nagasaki. Od nje je poginulo do 80.000 ljudi – usled same detonacije, kao i zbog kasnijih posledica poput leukemije i drugih bolesti izazvanih zračenjem.

„Približavamo se vremenu kada Hibakuše više neće biti među nama“, kaže Takuđi Inoue, direktor Muzeja atomske bombe u Nagasakiju.

„Kao grad koji je pogođen atomskom bombom, duboko smo zabrinuti zbog rastućeg rizika od upotrebe nuklearnog oružja. Povod za tu zabrinutost su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uznemirujući događaji na drugim mestima.“

Muzej je pokrenuo novu međunarodnu kampanju kako bi preneo „realnost“ napada atomskom bombom. Prema uverenju inicijatora, razumevanje toga šta podrazumeva eksplozija atomske bombe i šta ona znači za generacije ljudi i za grad mora se preneti ljudima širom sveta.

Kampanja protiv zaborava

Inoue želi da vidi više ljudi koji govore o onome što se dogodilo 1945. godine. On želi da prikupi više istorijskih predmeta i dokumenata povezanih sa napadima, kako bi preko njih preneo važnost očuvanja mira.

„Hirošima će ući u istoriju kao prvi grad u kojem je u ratu eksplodirala atomska bomba“, kaže Inoue. „Da li će Nagasaki ostati drugi i poslednji grad zavisi od budućnosti. Ona je u našim rukama.“

U sredu (6. avgusta) u 8.15 sati, kada je pre 80 godina eksplodirala atomska bomba, zaustaviće se javni život u Hirošimi. U Parku mira biće odata počast civilnim žrtvama. Deo komemoracije je i „Dečje obećanje mira“.

Ove godine će mladi turistički vodič Šun Sasaki održati govor. „Nadam se da će mnogi ljudi doći u Hirošimu. Zajedno ćemo razmišljati o tome kako da obezbedimo mir“, kaže taj dvanaestogodišnji učenik.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.