Uslovi za rad su loši, plate su male, Nemci nisu zainteresovani za profesiju negovatelja. Zato nacija koja stari masovno uvozi radnu snagu iz ekonomski manje razvijenih zemalja
Za „Vreme“ iz Berlina
Predrag Marković doselio se u Berlin 2006. godine nakon rođenja sina. Nije znao ni reč nemačkog. „U školi jezika sam prvi put saznao da postoji veliki manjak osoblja u struci negovatelja starih i nemoćnih lica i tu sam video svoju šansu“, priča vedro svoju priču. „Moram da naglasim da je jedan od glavnih razloga zbog kojih sam se odlučio za tu profesiju ipak taj što je smatram izuzetno plemenitom.“
Mnogi se, međutim, za ovaj posao opredeljuju zato što nemaju drugih mogućnosti. Kao, na primer, stranci u Nemačkoj; zato se posao negovatelja i oglašava u školi za nemački, ili drugim mestima na kojima se stranci okupljaju. U univerzitetskoj bolnici Charite, jednoj od najstarijih i najeminentnijih berlinskih bolnica, nedavno je organizovan svečani doček za negovatelje starih i nemoćnih lica. Uz obilje penušavog vina i delikatesa glamurozno se slavio početak ne tako glamurozne karijere novih gastarbajtera, radne snage planski uvezene iz manje razvijenih zemalja.
Nemački savezni parlament je početkom ove godine usvojio zakon o olakšanom postupku za dobijanje radne dozvole za stanovnike zemalja van Evropske unije. Sličan zakon, na osnovu koga visokokvalifikovana radna snaga može da dobije trogodišnju radnu dozvolu – plavu kartu EU – usvojen je na saveznom nivou još u avgustu 2012. On, međutim, nije rešio gorući problem nemačkog tržišta rada: nedostatak niže kvalifikovane radne snage, pre svega medicinskog osoblja i negovatelja starih i nemoćnih lica.
SNIŽAVANJE KRITERIJUMA: U Nemačkoj živi oko tri miliona ljudi kojima je potrebna nega, a procenjuje se da bi taj broj do 2050. godine mogao da se udvostruči. Branši trenutno nedostaje više od 50.000 obučenih radnika, a i taj broj neprestano raste, kako zbog nedovoljnog interesovanja mladih tako i zbog prekvalifikacije radnika koji ne mogu da se izbore sa fizičkim i psihičkim izazovima ovog posla.
Zato su sniženi kriterijumi za zapošljavanje negovatelja. Pošto se savladavanje nemačkog jezika ispostavilo kao najveća prepreka pri uvozu radne snage, do sada neophodni nivo znanja nemačkog B2 je smanjen na osnovni B1. Pošto je komunikacija sa pacijentima, ipak, preduslov za pružanje kvalitetne nege, novopečeni negovatelji obavezni su da nakon šest meseci polažu test jezika i dokažu da su napredovali.
Predrag je takoreći krenuo od nule što se tiče poznavanja jezika, ali i drugih neophodnih kvalifikacija. Najveća noćna mora bilo je savladavanje osnova nemačkog, a onda je usledilo ostalo – kurs za negovatelje na nemačkom i stručni kurs nemačkog jezika, koji je obavezan i za Nemce i za strance.
„Svaki dan nakon škole sam dolazio kući, ostavljao stvari i odlazio u biblioteku iz koje sam poslednji izlazio. Prevodio sam svaki tekst iz udžbenika reč po reč i najpre savladavao suštinu materije o kojoj ništa nisam znao ni na srpskom. Onda bih pokušao da sve to prevedem i naučim na nemačkom. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu što se tiče mog boravka u Nemačkoj, ali mi je ta posvećenost donela veliku prednost, jer sam brzo naučio jezik.“
Veliki broj doseljenika iz Turske, Grčke, Italije, Španije, sa prostora bivše Jugoslavije kao i etnički Nemci, povratnici iz Rusije, otvaraju potpuno novo tržište nege. Prve generacije ovih doseljenika su danas već u godinama kada im je i samima potrebna nega, a mnogi čak nikada nisu ni naučili nemački jezik ili su ga usled starosti ili demencije zaboravili. I pored toga što ceo život sanjaju o povratku u otadžbinu, u Nemačkoj najčešće ostaju zbog boljeg sistema zdravstvene zaštite. Oni traže negovatelje koji dolaze iz zemalja njihovog porekla, prevashodno zbog jezika, ali i zbog poznavanja njihove kulture i tradicije.
Niže kvalifikovani medicinski radnici iz inostranstva danas imaju prednost pri zapošljavanju, ali deficit je toliki da su veliki privatni poslodavci, kao što je berlinska firma za upravljanje bolnicama Vivantes, pokrenuli program za dvogodišnje školovanje negovatelja. Oni mladim migrantima pružaju mogućnost da se bez ikakvog prethodnog iskustva sa pacijentima, nakon dvogodišnjeg usavršavanja, zaposle u nekoj od Vivantes bolnica. Komplikovana procedura nostrifikacije diploma iz neevropskih zemalja takođe je znatno ubrzana, a česti su slučajevi da se radnici zapošljavaju i pre nego što je procedura priznavanja diplome okončana.
DIVLJENJE KANCELARKE: Prvi veliki talas seoba Jugoslovena u Nemačku počeo je šezdesetih i trajao je do osamdesetih godina prošlog veka. Tada su se za život u dijaspori u velikom broju odlučivali i građevinski, mašinski i elektroinženjeri, lekari, arhitekte. Trideset godina kasnije Nemcima je ponovo potrebna inostrana radna snaga, a radnicima sa Balkana ukazuje se nova šansa.
Nemačka čelična lejdi Angela Merkel je tokom predizborne kampanje istakla kako su ljudi koji se odluče da se bave profesijom negovatelja njeni lični heroji i heroine. Bilo da je kancelarka ovom porukom želela da doprinese ublažavanju disbalansa na tržištu rada i motiviše mlade Nemce da se bave ovim poslom, ili je reč o iskrenom poštovanju, tek, činjenica je da posao negovatelja nije nimalo lak.
Nega starih i nemoćnih u Nemačkoj podrazumeva ambulantnu i stacionarnu negu. Predrag je srećom imao vozačku dozvolu potrebnu za radno mesto u okviru ambulantne nege, koja je po pravilu lakša. „Nivo ambulantne nege određuju sami pacijenti, a to može biti niz usluga: kupovina namirnica, kupanje, oblačenje, pomoć pri jelu, čišćenje stana, ili sve to zajedno. Ova vrsta nege je lakša od stacionarne, gde je veliki broj pacijenata vezan za krevet i zahteva potpunu negu. Obavljanje ovog posla na duže staze predstavlja veliko opterećenje za kičmu i zglobove, te je broj negovatelja koji ne odu u prevremenu invalidsku penziju veoma mali.“
Nemački domovi dobro su opremljeni različitim tehničkim pomagalima za, na primer, premeštanje pacijenata iz kreveta u kolica ili za pomoć pri kupanju. Mnogi negovatelji ne koriste sprave koje su im na raspolaganju, jer oduzimaju previše vremena, a broj zaposlenih je neprimereno mali. U najvećoj meri to ostavlja posledice na fizičko zdravlje radnika, ali i na kvalitet nege. Zbog prirode posla u kome su negovatelji u čestom i prisnom fizičkom kontaktu sa pacijentima, po zakonu su obavezni da do detalja dokumentuju svaku pruženu uslugu. Usled tog birokratskog pakla, negovatelji često više vremena provode popunjavajući formulare, nego što posvete samom pacijentu.
Drugi veliki izazov profesije je često suočavanje sa smrću pacijenata. Starački dom je za pacijente poslednja stanica, a negovatelji su ugovorom obavezani da o onome što se tamo dešava ne govore javno, kako bi sačuvali dostojanstvo svojih štićenika. Iako mu je vremenom postalo lakše da se s tim nosi, Predrag se nikad nije navikao na smrt svojih štićenika.
„Dobro se sećam svog prvog susreta sa smrtnim ishodom, kada mi je jedna baka umrla na rukama. Nahranio sam je i onda je izdahnula. Trebalo mi je malo vremena da se pomirim sa činjenicom da mi je neko umro na rukama. Osećao sam i krivicu i odgovornost – bio sam nov i neiskusan, nisam još uvek shvatao u potpunosti da to nema veze sa mnom i da je to gotovo svakodnevica u ovom poslu.“
MALE PLATE, LOŠI USLOVI: Fizički i psihički izazovi samo su jedan od razloga zbog kojih se mladi teško odlučuju za ovu profesiju. Posao negovatelja je za nemačke standarde izuzetno malo plaćen. Minimalna satnica varira u saveznim pokrajinama, ali i među državnim i privatnim poslodavcima. Jedan od najvećih poslodavaca na teritoriji Nemačke u oblasti nege starih i nemoćnih lica je Caritas, humanitarna organizacija Rimokatoličke crkve, ujedno i najpoznatija po izuzetno lošim uslovima za radnike. U Caritasu je satnica za negovatelje početnike tek 7,5 evra, što je minimalac i za perače sudova u restoranima. Studenti koji se školuju za negovatelje tokom prakse dobijaju 900 evra, a kao početnici platu od oko 2500 evra bruto.
Celokupan imidž profesije je izuzetno loš. Interesovanje medija počinje i završava se pričama o nedostatku radne snage. Ne postoje nikakve javne kampanje koje bi to promenile, a podrška javnih ličnosti s kojima bi se mladi eventualno identifikovali takođe izostaje. S obzirom na to da su negovatelji u Nemačkoj u gotovo 80 odsto slučajeva žene, a procenat imigranata u profesiji svakodnevno raste, ne treba očekivati da bi se u skorije vreme oni sami mogli izboriti za bolji društveni status profesije. Dodatno ograničenje dolazi i usled toga što monopol na pružanje nege imaju organizacije Rimokatoličke i Evangelističke crkve – Caritas i Diakonie. Ove humanitarne organizacije primenjuju crkveni pravilnik o radu (vidi okvir „Crkva d.o.o.“).
Iako je Nemačka poznata po efikasnom planiranju kadrovske politike i vrlo preciznim univerzitetskim kvotama, čime se utiče na manji nivo nezaposlenosti, loša procena brzine starenja nemačke nacije uticala je na neverovatan deficit kadrova ove struke. „Mlade nemačke porodice se retko odlučuju za više od jednog deteta, a i granica za rađanje dece je pomerena. Ono što sam takođe primetio kroz više od pet godina rada u ovoj struci je da je u Nemačkoj drugačija kultura brige dece prema roditeljima. Pretpostavljam da bi u Srbiji mnogi od mojih pacijenata živeli sa svojom decom koja bi o njima brinula. Ovde to nije slučaj i ne mislim da je to loše. Kultura je jednostavno drugačija“, kaže Predrag Marković.
Radnici koji provedu neko vreme baveći se poslom negovatelja često napuštaju profesiju ili se prekvalifikuju za bolje plaćene poslove u oblasti menadžmenta kvaliteta nege, higijene, za mentore nove radne snage i sl. Situacija je toliko alarmantna da nemački Zavod za zapošljavanje primorava ljude koji primaju socijalnu pomoć da promene profesiju i završe kurseve za negovatelje.
DRŽAVA BEZ ODGOVORA: Suočena sa ovim problemom država se u glavnom brani ćutanjem. Sem uvoza jeftine radne snage ne postoje nikakve inicijative koje se sistematski bave rešavanjem problema. Čak ni konkurencija sa tržištima Švajcarske i skandinavskih zemalja, gde su plate veće, a uslovi rada daleko bolji, nije podstakla Nemačku da budućim negovateljima ponudi ikakav stimulans.
Veliki problem predstavlja i nedostatak programa za integraciju uvezene radne snage. Sem kursa jezika koji je obavezan, došljaci su prepušteni sami sebi kada je reč o upoznavanju sa nemačkom kulturom, tradicijom i svakodnevicom. Nisu retki ni primeri diskriminacije na radnom mestu po rasnoj ili nacionalnoj osnovi. To ne iznenađuje, uzimajući u obzir da je veliki broj pacijenata kojima je danas potrebna nega doživeo nacističku Nemačku, ili je pak reč o mentalno obolelim i dementnim ljudima. Ipak, ovakva iskustva su više izuzetak nego pravilo.
Ima ironije u tome da je pre samo desetak godina nemačka država beskrupulozno vraćala izbeglice sa Balkana ne priznajući im bilo kakav status ni nakon godina provedenih u zemlji, a danas su vrata radnicima sa naših prostora, koji su neophodni nemačkom tržištu rada, širom otvorena. Prognani se, ipak, rado vraćaju obećanoj zemlji Nemačkoj.
Siva zona
Nedostatak kvalifikovane radne snage u oblasti nege starih i nemoćnih otvorio je pregršt mogućnosti za poslovanje u sivoj zoni. Pored brojnih, mahom poljskih agencija, koje na internetu nude usluge nege po znatno nižim cenama od tržišnih, manjak kadrova uticao je i na smanjenje kvaliteta nege. Iako su starački domovi podvrgnuti kontrolama, one nisu redovne, a državne agencije koje analiziraju izveštaje o radu ovih ustanova teško utvrđuju učestalo falsifikovanje dokumenata o kvalitetu pružanja usluga. Slučajevi nelegalnog lišavanja slobode pacijenata korišćenjem ograde ili vezivanjem za krevet, preterano korišćenje sedativa ili stavljanje pelena pacijentima kojima je potrebna pomoć pri odlasku do toaleta u domovima nisu retkost. Proces razvijanja efikasnog sistema za ocenu medicinskih usluga i uslova života u staračkim domovima je u toku.
Crkva d.o.o.
U Nemačkoj crkve u okviru svojih 50.000 kompanija zapošljavaju oko 1,3 miliona radnika, što ih čini drugim najvećim poslodavcem u zemlji. Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2002. godine, godišnji obrt novca u okviru ovih firmi iznosio je 125 milijardi evra, a vrednost kompanija procenjena je na oko 500 milijardi evra. Dve najveće humanitarne organizacije Rimokatoličke i Evangelističke crkve – Caritas i Diakonie – koje gotovo da imaju monopol u pružanju nege starim i nemoćnim licima u Nemačkoj, godišnje dobijaju 45 milijardi evra državnih subvencija za pružanje socijalnih usluga, koje uzgred naplaćuju i od svojih korisnika.
Iako su prava radnika zagarantovana ustavom, on takođe garantuje i autonomiju crkve, pa tako i pravo da crkva sama donosi svoj pravilnik o radu. To znači da se minimalne nadnice, pravo na sindikalno organizovanje, pravo na štrajk i uopšteno uslovi rada određuju u okviru crkvenih komiteta. Crkva se do sada nije pokazala kao preterano darežljiva prema svojim radnicima, naprotiv. Caritas, jedan od najvećih poslodavaca u oblasti pružanja nege starih i nemoćnih lica, ističe kako im je glavni cilj zaštita ljudskog dostojanstva. To se izgleda ne odnosi i na radnike. Iako ugovori o radu najčešće glase na 35 sati nedeljno, radi se preko 40 sati, a prekovremeni rad uglavnom nije plaćen. Pod zastavom svetske ekonomske krize, Caritas je poslednjih godina otpuštao radnike bez ikakve otpremnine, ali je istovremeno zapošljavao jeftinu radnu snagu iz zemalja jugoistočne Evrope.
Odlazak medicinara iz Srbije
Srbija se polako penje među prvih deset zemalja iz kojih lekari dolaze u Nemačku. U Lekarskoj komori Srbije kažu da su lekarima doskora izdavali mesečno dva do tri sertifikata neophodna za konkurse u inostranstvu, a sada izdaju šest do deset – dnevno. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da je interesovanje medicinskog osoblja za rad u Nemačkoj veliko. Na dva konkursa koja je ova služba objavila ove godine javilo se više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara.
Stvari su se naročito ubrzale posle 15. januara ove godine, kada je potpisan sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju državljana Srbije u SR Nemačkoj. Sporazum predviđa zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara na poslovima osoblja za zdravstvenu negu starijih lica i bolesnika u bolnicama i drugim ustanovama takvog tipa širom Nemačke. Prema sporazumu, nakon nostrifikacije diplome, radni odnos se može zasnovati i na neodređeno vreme na poziciji zdravstvenog radnika, a zaposleni će imati mogućnost da nakon određenog perioda, u skladu sa Zakonom o boravku stranaca u SR Nemačkoj, podnese i zahtev za dobijanje stalne boravišne dozvole. Kako bi privukli i lekare, koji nisu obuhvaćeni ovim sporazumom, Nemci su (mada su to učinile i ostale razvijene evropske zemlje) čak ukinuli nostrifikaciju diploma i odlučili da priznaju naše lekarske diplome bez naknadnih mukotrpnih provera i ispita.
Tolika otvorenost radnog tržišta, pri čemu Srbija nije članica EU, pokazuje da postoji velika rupa u medicinskom kadru u Nemačkoj, koji mahom odlazi u Englesku i Ameriku zbog boljih uslova za rad i većih plata. Na drugoj strani, sve više se stvara ista ta „kadrovska rupa“ u Srbiji, odlaskom naših medicinara u Norvešku, Nemačku i druge zemlje koje nude solidna rešenja, spas od nezaposlenosti i siromaštva. Na nacionalnoj evidenciji nezaposlenih trenutno se nalazi 2304 doktora medicine, 5310 medicinskih sestara, 1574 medicinskih tehničara, i mnogi od njih žele da odu.
Međutim, uslovi za odlazak u Nemačku su strogi, o tome u NSZ-u za „Vreme“ kažu: „Stranac mora da poseduje diplomu o odgovarajućoj stručnoj spremi (diploma o završenoj srednjoj medicinskoj školi se obavezno nostrifikuje u Nemačkoj, s tim da se diplome o završenom medicinskom fakultetu u Srbiji ne nostrifikuju, ali se ne priznaju specijalizacije), da ima položen stručni ispit, odgovarajuće radno iskustvo i znanje nemačkog jezika (nivo znanja minimum B-1), koje mora biti potvrđeno od strane priznate institucije za učenje jezika. Upravo traženi nivo znanja jezika, kao i nedovoljno iskustvo provedeno na određenim poslovima koje poslodavac traži, predstavljaju najveću prepreku prilikom zapošljavanja u toj državi. Napominjemo da su nemački poslodavci, kao i drugi poslodavci u EU, obavezni da prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta, prvo potraže nezaposlena lica u svojoj državi, pa onda u drugim državama EU i zemljama Evropskog ekonomskog prostora, pa tek onda od trećih zemalja, uključujući i Srbiju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, možemo konstatovati da nemački poslodavci pretežno angažuju lica sa iskustvom, dobrim znanjem nemačkog jezika, bez obzira na pol i starosnu dob.“
Što se lekara tiče, u inostranstvo najviše odlaze mladi, nezaposleni lekari, lekari opšte prakse koji ovde ne uspevaju da dobiju specijalizaciju, a tamo je dobiju odmah, ali odlaze i vrhunski stručnjaci. Poznato je da se na klinikama već sada oseća nedostatak anesteziologa, radiologa, patologa, kardio-hirurga, čak u sve većoj meri pedijatara. Iz Lekarske komore Srbije upozoravaju da se na odlazak školovanog, kvalitetnog medicinskog kadra najzad mora obratiti pažnja i da, ako država ne preduzme mere da ih stimuliše i zadrži u zemlji, ovakav trend može dovesti do ozbiljnih problema u funkcionisanju zdravstva. Krajnjih razmera egzodusa medicinara svi se plaše, sa strahom pominjući primer Poljske, iz koje je samo u prva tri meseca otkad je postala članica EU, u Nemačku otišlo 6000 lekara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Robert Kenedi mlađi, budući Trampov sekretar za zdravstvo, širio je nenaučne stavove o vakcinama. Da li je pobeda Trampa u stvari i pobeda antivaksera?
Savezni sud u Njujorku suočava se s ključnim pitanjem: da li su beleške Šona „Pi Didija“ Kombsa, zaplenjene tokom pretresa pritvorske ćelije, zaštićene pravom advokat-klijent? Odluka bi mogla imati dalekosežne posledice po tok suđenja reperu optuženom za seks trafiking
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
