Globalno zataškavanje

Sudeći po zaključcima konferencije u Parizu pod pokrivetljstvom Ujedinjenih nacija, koja je okupila na stotine svetskih klimatologa, za globalno otopljavanje odgovorna je ljudska rasa koja nemilice pušta ugljen-dioksid u atmosferu. Sudeći po izveštaju američkih klimatologa, za prikrivanje ove činjenice pred američkom javnošću odgovorna je sadašnja američka administracija. A sudeći po tome da su ove tvrdnje pred odborom Predstavničkog doma iznele dve nevladine organizacije koje su odavno trn u oku Beloj kući, politička klima u Vašingtonu naglo se promenila. Vesnik tih promena bio je i sam predsednik koji je prilikom podnošenja izveštaja o stanju nacije prvi put javno rekao da postoji „opasnost od klimatskih promena“, kako se u žargonu Bele kuće eufemistički naziva fenomen globalnog otopljavanja.

DVA ODGOVORA: Istini za volju, Buš nikada nije negirao da ova pojava, vidljiva već i vrapcima na grani od Menhetna do Aljaske, postoji. On i njegova administracija do sada su zdušno negirali jedino činjenicu da to ima bilo kakve veze sa ljudskim faktorom, tačnije sa sagorevanjem fosilnih goriva. Nedugo pošto se uselio u Belu kuću, Buš se za mišljenje obratio Američkoj akademiji nauka sa molbom da naučnici odgovore na dva pitanja: da li postoji globalno otopljavanje, i da li je za to na bilo koji način odgovoran ljudski faktor. Na oba svoja pitanja Buš je dobio potvrdan odgovor, ali ga autoritet ove institucije nije ubedio. Umesto toga, Buš i njegova administracija zauzeli su stav da problem globalnog otopljavanja postoji, ali da nema dovoljno ubedljivih naučnih dokaza koji bi potvrdili da to ima bilo kakve veze sa ljudskim faktorom. Pod tim izgvorom Buš je još kao novajlija u Beloj kući odbacio Sporazum iz Kjota koji je vladama najrazvijenijih zemalja u svetu, ujedno i najvećih emitera ugljen-dioskida, naložio da tu emisiju smanje. To smanjenje ima i svoju ekonomsku cenu koju Buš, poreklom iz naftom bogatog Teksasa, nije spreman da plati. Tema globlanog otopljavanja praktično je iščezla iz zvanične politike. Dok je Buš uporno negirao da globalno otopljavanje ima bilo kakve veze sa prekomernom i nekontrolisanom emisijom ugljen-dioksida u atmosferu, republikanci su zahvaljujući prevlasti u oba predstavnička doma pobrinuli za to da ova tema ne dođe na dnevni red, ili da bude diskreditovana. Uostalom, republikanski senator Džejms Ajnhof, doskorašnji predsednik Odbora za životnu sredinu, tvrdio je za globalno otopljavanje da je to „najveća prevara koja je ikada servirana građanima Amerike“.

Ovakav stav administracije ubrzo su na svojoj koži osetili i sami istraživači koji su radili na temama vezanim za klimatske promene. Kako se Buš sve više okretao ka Marsu i Mesecu, to je manje mario za klimatska i druga zbivanja na Zemlji. Istraživanjima koja se bave „zemaljskim“ pitanjima budžet je skresan za bar trećinu od sume koju je izdvajala Klintonova administracija. Do prošle godine, misija NASA bila je između ostalog i da „doprinese boljem shvatanju planete Zemlje, našeg zajedničkog doma“, sve dok se neko nije setio da to izbriše iz misije ove istraživačke institucije.

Između naučne zajednice i Bušove administracije vodio se tihi rat, a bojna polja su bila razna – od Darvinove teorije evolucije, preko istraživanja na matičnim ćelijama, pa do nuklearnog arsenala Iraka pre rata, ali je sukob bio najžešći upravo na polju globalnog zagrevanja.

No, sa promenom političke klime u Vašingtonu, naučnici su sebi dali oduška. Samo dan pre završetka velike konferencije o globalnom zagrevanju u Parizu, istraživači dve nevladine organizacije, Saveza zabrinutih naučnika i Projekta za odgovornu vlast, svedočili su pred Kongresom da je Bušova administracija posezala i za mnogo manje suptilnim metodama u cilju zataškavanja činjenica o opasnostima od globalnog zagrevanja. Obiman izveštaj pod nazivom „Atmosfera pritiska“ iznosi dokaze da je vlada osim pritiska posezala i za cenzurom, i da su kandidati za posao morali da se izjasne o političkim opredeljenjima. (U američkoj kulturi, neumesnije od ovog pitanja jedino je možda pitanje o ličnim prihodima.)

Jedan od prvih naučnika koji je javno skrenuo pažnju na ovakve pritiske je dr Džejms Hansen, direktor Instituta za svemirska istraživanja Godar pri NASA. Nakon jednog predavanja na kome je globalno zagrevanje doveo u direktnu vezu sa emisijom ugljen-dioksida u atmosferu, Hansen je bio prekoren, i od tada su sva saopštenja morala da prođu kroz ruke vladinog nameštenika. Da skandal bude veći, na tu funkciju je predsednik lično postavio mladog Teksašanina Džordža Dojča, koji je prepravljao saopštenja vezana za globalno zagrevanje, uklanjajući i najmanju naznaku opasnosti, čak i celu frazu. On je takođe određivao koji će mediji moći da razgovaraju sa istraživačima. Ispostavilo se da su jedine kvalifikacije 25-godišnjeg Dojča teksasko poreklo i prijateljstvo njegove porodice sa stanovnicima Bele kuće. Udruženje naučnika je otkrilo da se Dojč lažno predstavljao i da nije diplomirao na fakultetu, pa je posle toga smenjen, ali su pritisci ostali, kao i pokušaji cenzurisanja. Istovremeno, Bušova administracija se za suprotna mišljenja oslanjala na šačicu naučnika okupljenih oko konzervativnog Instituta Američki poduhvat, koji su glasno tvrdili da je veza između sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta i naftni derivati) i globalnog otopljavanja čista besmislica. „Ako nacija veruje u vudu magiju“, kaže Marou Luis, jedan od malobrojnih naučnika koji kad je reč o globalnom zagrevanju više veruje predsedniku Bušu, „to ne znači da predsednik treba da postane vudu vrač.“ No, ovakav žar skeptika rasplamsava se lakše uz obilate finansijske podsticaje. Njihova mišljenja nešto su manje kredibilna ako se ima u vidu da se oni nalaze na platnom spisku američkog naftnog giganta, kompanije Ekson mobil, koja je prema tvrdnjama analitičara do sada uložila milione dolara u kampanju koja minimalizuje posledice globalnog otopljavanja. Mnogi su čak skloni da taktiku Eksona i drugih naftnih kompanija porede sa nekadašnjom taktikom moćne duvanske industrije u zataškavanju štetnih posledica pušenja. Dan pre okončanja konferencije u Parizu kompanija Ekson je objavila da je proteklih godina ostvarila rekordni profit od blizu 40 milijardi dolara, što je čini najprofitabilnijom kompanijom u istoriji Amerike. Posle gromoglasnih zaključaka konferencije u Parizu, kompanija je najavila da će prestati da finansira istraživanja koja dovode u sumnju vezu između sagorevanja fosilnih goriva i globalnog zagrevanja jer je napokon dobila nepobitne naučne dokaze. Ko zna, možda se posle ovoga i predsedniku javi crv sumnje…