Dosije Vremena: Prevrat u Siriji
Iznenadni pad Bašara Asada
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Prva čestitka koja je stigla na sto premijera Crvenkovskog došla je iz komšiluka, jer od stabilnosti Makedonije zavisi stabilnost čitavog regiona: čestitao mu je ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanović, koji je vesti o uspehu socijaldemokrata čuo u Vašingtonu
Kao što su rezultati istraživača javnog mnjenja najavljivali, na parlamentarnim izborima u Makedoniji ubedljivu pobedu odnela je socijaldemokratska koalicija Branka Crvenkovskog – „Za Makedoniju zajedno“, dok su albanski birači svoje poverenje masovno dali novoj partiji lidera rasformirane Oslobodilačke narodne vojske Aljija Ahmetija. Koalicija bivšeg premijera i reformisanog komuniste Crvenkovskog osvojila je 41 odsto glasova ili 61. mesto u Sobranju gde ima mesta za 120 poslanika.
Ono što je iznenadilo i naciju i posmatrače, međutim, jeste da su izbori, prvi koji se u Makedoniji održavaju nakon izbijanja oružanog sukoba, protekli mirno. Mnogi su strahovali da će učestali incidenti u nedeljama uoči izbora, a naročito kriza talaca, kulminirati na dan izbora 15. septembra. Tako je činjenica, sudeći po naslovima vodećih makedonskih medija, da su izbori protekli mirno i mahom bez incidenata, postala vest jednako važna kao i izborni rezultat. Izbori će se ponoviti samo na dva izborna mesta u blizini Tetova gde su glasanje omeli incidenti, ali prema rečima ambasadora Žerara Študmana koji je predvodio dosad najmasovniju posmatračku misiju OEBS-a na nekim izborima, „incidenti neće uticati na ishod izbora“. OEBS je u misiji na terenu imao 800 posmatrača, a izbore je pod budnim okom pratio i NATO, čijih je oko 700 vojnika razmešteno u Makedoniji nakon Ohridskog sporazuma potpisanog prošlog avgusta. Portparol NATO-a u Skoplju Krejg Retklif izjavio je da je jedna pešadijska jedinica stavljena u stanje pripravnosti za svaki slučaj.
OPROŠTAJ GEORGIJEVSKOG: Da je iznenađenje zbog mirnih izbora veliko, dokazuju i naslovi i komentari vodećih makedonskih dnevnika. „Utrinski vesnik“, naklonjen pobedničkoj koaliciji, preneo je komentar predsednice Izborne komisije: „Ljudi su pokazali da je u našoj zemlji moguće održati poštene i demokratske izbore“. Glavni provladin dnevnik „Nova Makedonija“ takođe je naglasak stavio na činjenicu da su izbori protekli mirno („Iznenađujuće mirno u Gostivaru i Tetovu“, glasio je jedan naslov), konstatujući da su ovo bili „među najbolje organizovanim izborima i da kao takvi mogu poslužiti kao primer mnogim državama“. Takođe, suprotno očekivanjima, malobrojni incidenti zabeleženi tokom izbora izbili su među pripadnicima dveju suprotstvaljenih albanskih partija – Demokratske partije Albanaca, na čijem se čelu nalazi harizmatični i iskusni političar Arber Džaferi, i aktivista novostvorene Ahmetijeve stranke.
Dosadašnji premijer Ljubčo Georgijevski, čiji je VMRO-DPMNE osvojio 24 odsto glasova, odmah je priznao izborni poraz i pobednicima poželeo sreću. A ona će im svakako biti neophodna jer je Makedonija tokom oružanih sukoba između albanskih pobunjenika koje je predvodio Alji Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju, i vladinih snaga, bila na ivici ponora.
ZAVIST I KORUPCIJA: Iako je odlučna diplomatska intervencija EU-SAD, možda najuspešnija na Balkanu, zaustavila „slobodan pad“ Makedonije, i privolela sukobljene strane da potpišu Ohridski sporazum kojim su sukobi obustavljeni, ONA razoružana, a albanskoj manjini u Makedoniji zagarantovana veća prava i vidljivije učešće u vlasti, međuetničko nepoverenje je veoma duboko, a ekonomska situacija izuzetno teška. Nezaposlenih je oko 40 odsto, bruto-društveni proizvod opao je za gotovo pet odsto u protekloj godini, dok država i dalje subvencioniše privredne gigante nasleđene iz perioda realsocijalizma da bi sačuvala socijalni mir. S druge strane, albanska manjina koja, prema procenama, čini trećinu stanovnika Makedonije, gurnuta je na marginu, i bez šansi za dobrim zaposlenjem u javnom sektoru, okrenula se privatnom biznisu, a da bi njene firme uspešno poslovale, često je bila primorana da „podmazuje“ državne strukture. Procvat privatnog biznisa Albanaca, kao na primer u Kičevu, izaziva zavist Makedonaca koji se grčevito drže poslova u državnim preduzećima gde prosečna plata ne premašuje 150 eura.
Ovo je tek jedna od karika etničke podele i nepoverenja u Makedoniji koja je kulminirala oružanom pobunom u februaru prošle godine. Uz sve to, Makedonija se prema nedavnom istraživanju organizacije Transparency International po stepenu korupcije svrstala na nezavidno 102. mesto, daleko ispod većine svojih suseda i drugih balkanskih zemalja.
Ovi su izbori pokazali da su glasači s obe strane etničke podele bili željni promene. Makedonci su se masovnim odazivom (čak 74 odsto od 1,6 miliona upisanih birača) izjasnili za nadu u stabilnost i bolju budućnost, poklonivši poverenje novom-„starom“ premijeru Crvenkovskom. I Albanci su se na izborima izjasnili za promenu nagradivši vođu rasformiranih pobunjenika Ahmetija, čija je stranka osvojila 12 odsto glasova i deklasirala Džaferija čija je DPA osvojila samo četiri odsto glasova. Poput svojih uzora na Kosovu (gerilskih vođa koji su uniformu zamenili odelom), Ahmeti je kampanju vodio pod sloganom „Zajedno do pobede“, a birače uveravao da će „Makedoniju integrisati u Evropu kao multietničko društvo“. Jasno je, međutim, da su njegove reči bile namenjene jednako i predstavnicima međunarodne zajednice jer je želeo da ih uveri u svoju kooperativnost.
GERILAC U ODELU: To je nedavno i dokazao time što je na nagovor zapadnih diplomata u Skoplju odustao od završnog predizbornog mitinga u Skoplju. S obzirom na to da je Ahmeti najomraženiji albanski političar među Makedoncima, očekivalo se da miting nikako neće proći bez incidenata. Albanski glasači su mu poklonili poverenje zadovoljni što su oružanom pobunom koju je predvodio izvojevana veća prava. Iz istih tih razloga, Ahmeti je omražen među Makedoncima koji se ježe i na samu pomisao da bi mogao zauzeti važno mesto u novoj vladi. No, bivši gerilac, koji se na dan glasanja pojavio u svečanom crnom odelu i novinarima priznao da glasa prvi put, ne može biti ignorisan i svakako će mu pripasti neki važniji deo kolača vlasti.
Međunarodna zajednica, u prvom redu EU i SAD, odahnula je nakon izbora, iako su se njeni predstavnici ustezali od iskazivanja naklonosti tokom kampanje. Međunarodna zajednica zadovoljna je najviše time što više neće imati posla s predstavnicima stranke VMRO-DPMNE, s jedne strane, ali i time što je Ahmeti potvrdio da su on i njegovi saborci puške okačili o klin.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Havijer Solana čestitao je građanima Makedonije na uspešnim izborima rekavši da su „pokazali da žele da izgrade mirno i multietničko društvo“, a srdačne čestitke stigle su i iz SAD. Nesumnjivo će ubrzo nakon čestitki sa Zapada novoj vladi stići i snažnija finansijska injekcija, kao što je izvesno da će nova vlada ubrzo početi da rije po papirima u potrazi za dokazima o nelegalnim poslovima njihovih prethodnika. Prva čestitka koja je stigla na sto premijera Crvenkovskog, međutim, došla je iz komšiluka, jer od stabilnosti Makedonije zavisi stabilnost čitavog regiona: čestitao mu je ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanović, koji je vesti o uspehu socijaldemokrata čuo u Vašingtonu. No, još je rano da bilo ko odahne jer ne treba se zavaravati da se Makedonija izborima izvukla iz krize. Nova vlast će tek morati da dokaže da je u stanju da zemlju povede ka stabilnosti i ekonomskom prosperitetu.
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Nakon pada vlade premijera Mišela Barnijea, politička kriza u Francuskoj poprimila je sasvim novu neslućenu dimenziju. I dok Emanuel Makron (na slici) uporno poriče svaku odgovornost za njen nastanak i produbljivanje, pitanje je hoće li budući premijer uspeti da izdejstvuje minimum političkog kompromisa i iznađe neku hipotetičku većinu u Parlamentu i tako zaustavi zabrinjavajuću političku, budžetsku i širu društvenu krizu u koju je Francuska zapala
Vojska Tajvana je podigla nivo uzbune i uspostavila centar za odgovor vanredne situacije, navodeći da je Peking rasporedio mornaričke flote i brodove obalske straže u vode oko ostrva
Nakon pada Bašara el Asada Rusija pokušava da reši problem svojih vojnih baza u Siriji, od kojih je posebno važna pomorska baza u Tartusu
Verenica Donalda Trampa Mlađeg Kimberli Gilfojl biće nova ambasadorka SAD u Grčkoj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve