„Gas je naš“

„Ovo je istorijski dan za Boliviju“, izjavio je Evo Morales u San Albertu, najvećem nalazištu zemnog gasa u zemlji. „Bolivija je preuzela potpunu kontrolu nad prirodnim resursima. Pljačka stranih kompanija je time zvršena.“ Dekret koji je za 1. maj potpisao Evo Morales nosi naziv Herois do Chaco i sadrži nekoliko pasusa, koji manje-više nose istu poruku: „Gas je naš.“ Bolivijska vlada će prema ovom dekretu preuzeti kontrolu svih nalazišta gasa u zemlji, a strane kompanije su obavezne da državnom preduzeću YPFB prodaju najmanje 51 odsto svojih deonica. Osim toga Morales je za upornije investitore, koji i dalje nameravaju da ostanu u Boliviji, pripremio specijalni paket dažbina: umesto dosadašnjih 50, iznosiće 82 odsto od ukupne vrednosti prozvodnje. „Ovo je tek početak“, izjavio je predsednik i obožavalac Fidela Kastra, „sutra su na redu rudnici, šume i zemljišta.“ Da sve to nije šala ili već dobro poznata levičarska retorika a la Hugo Čavez potvrdilo je i nekoliko hiljada vojnika koji su u utorak okupirali 53 nalazišta gasa u Boliviji.

BRAZILSKI FIJASKO: „Nacionalizovano. Vlasništvo Bolivijaca“, ispisano je na ulazu u Petrobrasovu rafineriju u Boliviji, koju su okupirali naoružani Moralesovi vojnici. Brazilski Petrobras je jedan od najvećih stranih investitora u Boliviji, a brazilska javnost je zbog Moralesovog dekreta šokirana. Kompanija Petrobras, koja poslednjih godina uživa izuzetan položaj na svetskim berzama, ponos je svih Brazilaca kao i brazilski fudbalski tim. „Bolivija nacionalizuje rafinerije, a Petrobras može da izgubi milijardu dolara“, piše na naslovnoj strani najvećih dnevnih novina u Brazilu „O Globo“. S obzirom na to da je aktuelni predsednik Brazila Lula da Silva (takođe levičar) samo pre pet meseci pred kamerama grlio Eva Moralesa, čestitajući mu pobedu na predsedničkim izborima, a državna rafinerija Petrobras uložila milijardu dolara u Boliviju, dekret predstavlja svojevrstan fijasko za latinoameričku levicu, ili bar za odnose među nekadašnjim „kompanjerosima“. Većina brazilskih ekonomskih analitičara smatra da je Moralesov dekret političko samoubistvo, dok neki upozoravaju da bi dekret mogao izazvati ozbiljnije konflikte između dve susedne zemlje. Hose Gabrijeli, direktor Petrobrasa, naizgled nije uznemiren zbog Moralesove odluke. Prema Gabrijeliju, u slučaju da brazilski tehničari napuste zemlju, rafinerije će ostati bez jedinih stručnjaka i neće moći da proizvode, a u slučaju da Petrobras obustavi kupovinu gasa iz Bolivije, Morales neće imati kome da ga proda. Sve ipak nije tako ružičasto za Brazilce, s obzirom na to da se 75 odsto od 20 miliona stanovnika Sao Paula snabdeva isključivo bolivijskim gasom tj. polovina ukupno potrošenog gasa u Brazilu dolazi iz Bolivije. „Situacija je delikatna. Brazil mora da reaguje“, izjavio je bliski saradnik brazilskog predsednika Lule da Silve. Osim Petrobrasa, dekretom su pogođeni i špansko argentinska kompanija Repsol YPF, Britiš gas i francuski Total koji imaju 180 dana da donesu ne tako laku odluku – ili pristaju na nacionalizaciju i 82 odsto dažbina ili će morati da napuste zemlju.

STVARNO BOGATSTVO: Spekulacije na temu koliko smo zapravo bogati, koliko se blaga krije pod zemljom i koliko nas drugi potkradaju nisu neuobičajene među građanima država sa izuzetno niskim životnim standardom. Takav slučaj je i u Boliviji gde 70 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, odnosno preživljava u proseku sa dva američka dolara dnevno. Evo Morales, koji očigledno zna za tu boljku siromašnih na prošlogodišnjim vanrednim predsedničkim izborima pobedio je upravo zahvaljujući kontrapunktiranju – bogatih prirodnih resursa Bolivije i siromašnih stanovnika, prazne državne kase i stranih investitora. Zbog toga ne čudi oduševljenje većine Bolivijaca novim dekretom, nacionalizacijom i „izbacivanjem“ stranih kompanija iz zemlje. Osim toga, izgleda da se Bolivijci, svako malo oduševljavaju predsednicima i idejama, a najviše svojim prirodnim bogatstvom. Međutim, postavlja se pitanje da li je i koliko Bolivija stvarno bogata.

Rezerve zemnog gasa su 878 milijardi kubnih metara, po čemu je Bolivija druga među državama Južne Amerike. Na prvom je Venecuela sa tri puta vecim rezervama. U odnosu na svetsko tržište, na Rusiju koja ima 25 odsto ukupnih rezervi gasa ili Iran sa 15 odsto, Bolivija je takoreći igrač iz „druge lige“. Zbog toga su cene gasa na svetskim berzama nakon Moralesovog dekreta ostale stabilne. Ono čega se većina analitičara plaši jeste domino efekat koji bi mogla izazvati odluka Eva Moralesa među zemljama proizvođačima gasa.

FIDEL&CO: Šta i ko se zapravo krije iza Moralesovog dekreta nije teško pogoditi, s obzirom na to da su se tri ultralevičarska lidera samo dva dana pre nacionalizacije sastala u Havani. Fidel Kastro, Hugo Čavez i Evo Morales ozvaničili su međusobno prijateljstvo Narodnim trgovinskim ugovorom koji omogućuje uvođenje bescarinske zone među njihovim zemljama. Ugovorom je takođe predviđeno da Venecuela po posebno povoljnim cenama izvozi naftu, dizel i asfalt u Boliviju i Kubu. Čavez je osim toga rešio da pokloni novih 100 miliona dolara, ovaj put kao podršku bolivijskoj privredi, i dodatnih 30 miliona za socijalne programe. Šest stotina kubanskih doktora već se nalazi u Boliviji, 23.000 njih je u Venecueli, Morales zauzvrat šalje susedima poljoprivredne proizvode. Latinoamerička trojka se očigledno zabavlja provocirajući Vašington ali i ostale levičarske vlade na kontinentu – za vođenje „pomirljive“ levičarske politike, između neoliberalizma i socijalizma, brazilski predsednik Lula da Silva je dobio jasnu poruku. Ili si za ili protiv.