Evropska zvaničnica rekla da je odnos narušen nejednakim pristupom tržištu i kineskim državnim subvencijama
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je nakon trojnog sastanka sa predsednikom Kine Si Đinpingom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati, da EU „ne može da apsorbuje ogromnu prekomernu proizvodnju kineske industrijske robe koja preplavljuje njeno tržište“, preneo je Rojters.
Fon der Lajen je rekla da je odnos narušen nejednakim pristupom tržištu i kineskim državnim subvencijama.
„Evropa se neće pokolebati u donošenju teških odluka potrebnih da zaštiti svoje tržište“, rekla je Fon der Lajen.
Oštriji stav EU o trgovini sa Kinom u skladu je sa pristupom Vašingtona, piše Rojters.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je Kinu da Vašington neće prihvatiti da nove industrije budu „desetkovane“ kineskim uvozom.
Doček u Parizu
Podsetimo, kineski predsednik Si Đinping doputovao je u Pariz, gde ga je dočekao francuski predsednik Emanuel Makron, koji je tom prilikom rekao da će se sa kineskim kolegom razgovarati o trgovinskim pitanjima i kako obezbediti „fer konkurenciju“, a zatim i o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, prenosi Asošijeted pres (AP).
Si, koji će u Francuskoj boravi dva dana, rekao je uoči trilateralnog sastanka sa Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen, da je Kina posvećena partnerstvu sa Evropskom unijom.
Makron je uoči dolaska Sija u Pariz izjavio da se odnosi Evrope i Kine suočavaju sa izazovima, kao i da razgovori imaju za cilj da se razmotre zajedničke pozicije i brige.
„Da pokušamo da ih prevaziđemo, jer će budućnost našeg kontinenta vrlo jasno zavisiti i od naše sposobnosti da razvijamo uravnotežene odnose sa Kinom“, rekao je Makron, podseća AP.
Kineski predsednik će nakon boravka u Francuskoj posetiti Srbiju i Mađarsku.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
