Balkan
Protesti u Grčkoj: „Nemam kiseonika!”
Demonstracije u Grčkoj zbog stradalih u železničkoj nesreći u Tempima 2023. s porukom vladi da odgovorni nisu kažnjeni, pokazale su neverovatnu sličnost sa aktuelnim događanjima u Srbiji
Novoizabrana predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova pri polaganju zakletve izgovorila je samo Makedonija umesto punog naziva države na čije čelo je stupila, te je pokrenula lavinu naizgled ugašenog vulkana
Novoizabrana predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova položila je danas u parlamentu svečanu zakletvu, čime je preuzela dužnost, a u govoru je istakla važnost jedinstva i ženskog principa, poručivši i da će biti predsednica i levice i desnice, ali je i pokrenula stare, naizgled rešene komšijske probleme.
Prilikom polaganja zakletve, ponavljajući reči za predsednikom Sobranja Jovanom Mitreskim, koji je koristio ustavni naziv države Republika Severna Makedonija, Siljanovska-Davkova je koristila samo naziv Makedonija.
Time se tek izabrana prva žena Severne Makedonije našla na naslovnicama grčkih medija, otvorivši „stare rane”, a ambasadorka Grčke u toj zemlji Sofija Filipidu u znak protesta napustila je skupštinsku salu.
Biće problema
Odmah nakon diplomatskog incidenta grčko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kome konstatuje da se „krši Prespanski sporazum”, naglašavajući da je „dalji napredak u njegegovom bilateralnom odnosu sa Severnom Makedonijom, kao i njen evropski kurs zavise od pune primene Prespanskog sporazuma i pre svega od upotrebe ustavnog imena zemlje“.
Premijer Grčke Kirioakos Micotakis još juče je napomenuo da se pribojava šta će se čuti posle izbora, kao i da bi moglo biti novih problema u odnosima dveju zemalja.
„Sa zabrinutošću gledam neke od izjava funkcionera VMRO i sačekaću zvaničan stav v.d.premijera da vidim kako će se odnositi na ime svoje zemlje. Ja se lično nisam slagao sa Prespanskim sporazumom. Ali prihvatio sam sporazum u kontekstu kontinuiteta države i priznao da, uprkos svom neslaganju, moram da ga poštujem. Isti zahtevi sada postoje i za rukovodstvo Severne Makedonije. Želim da se nadam da se ono što se čulo pre izbora neće čuti posle izbora. Ako se to desi, imaćemo problema“, rekao je premijer.
Istorija „Države Skoplje“
Nakon Prvog balkanskog rata kada je ovo poluostrvo oslobođeno od poslednjih uporišta Osmanlija, usledio je Drugi Balkanski rat usled nezadovoljstva Bugarske podelom geografskog područja Makedonije. Tada je ova celina podeljena između Srbije, Grčke i Bugarske.
Predeo nekada poznat kao Stara Srbija ili Vardarska Makedonije posle Drugog svetskog rata i osnivanja SFRJ postala je zasebna celina unutar Jugoslavije, što tada nikome nije smetalo.
Stvar je eskalirala nakon raspada Jugoslavije i osamostaljenja takozvane Republike Makedonije, kada je Grčka odbila da prizna novu državu pod njenim ustavnim imenom i izdejstvovala da ona u UN i sve međunarodne organizacije bude primljena pod privremenim i prilično ponižavajućim imenom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ , te je u startu blokirala pristup „Republici Skoplje“ prema Evropskoj uniji i NATO-u.
Dogovorom, koji je sklopljen 17. juna 2018. godine u Prespi, rešen je spor o imenu koji je započeo po osamostaljenju Makedonije i njenog prijema u Ujedinjene nacije 1993. godine. Tada je stavljena i tačka da dodatne procedure na graničnim prelazima Grčke, kao što je bilo prekrivanje znaka „MKD“ na tablicama, popunjavanje posebnih formulara usled neprihvatanja pasoša zbog naziva države koji na koricama piše i slično.
Ipak, mnogi građani Grčke, pogotovo njenog severnog područja koje se zove Makedonija, a čiji je glavni grad Solun, i dalje čitavu državu nazivaju „Skoplje“.
Potpisivanje Prespanskog sporazuma promenilo je i naziv auto-puta koji prolazi kroz Severnu Makedoniju iz Aleksandar Makedonski u Prijateljstvo, ali ne i naziv aerodroma u glavnom gradu, čiji centar i dalje krasi spomenik grčkog vladara.
I leva i desna strana
Predsednička kandidatkinja dosad opozicione VMRO-DPMNE, Gordana Silijanovska-Davkova rekla je da će opravdati poverenje više od 500.000 birača a ne zbog odgovornosti ili duga prema stranci ili politici.
Ona je obećala da će biti predsednica i leve i desne strane u parlamentu i svih građana, te da neće praviti razliku po bilo kojem osnovu.
„Vreme je za jedinstvo. Jedini može značiti i žensku filozofiju, žensku autentičnost. Kao žene, znamo kako da brinemo ne samo o sebi, već pre svega o svima ostalima“, rekla je ona.
Feminiziranje politike
Prema njenim rečima, žene su na pozicijama na kojima se ceni stručnost i stručnost, ali nažalost nisu u politici, pa do sada nije bilo predsednice vlade, predsednice države, predsednice parlamenta.
„Patrijarhat je i dalje živ na Zapadnom Balkanu. Jake žene mogu rešiti probleme na drugačiji način. Ja čvrsto verujem u to“, rekla je ona, dodajući da iza svih uspešnih žena stoje „divni muškarci, poput njenog supruga.
Naglasila je da su u njenom timu bili Albanci, Turci, Romi, Srbi, Vlasi, te da će takav biti i njen kabinet, ali je kao prvi i osnovni kriterijum izbora saradnika naglasila stručnost, a zatim pripadnost.
„Ne samo da moramo feminizirati politiku, već i pomoći muškarcima da shvate da ne smemo odustati. Treba da pratimo ritam prirode, ona je savršeni stvaralac. Ne znam tačan odnos muškaraca i žena u skupštinskom sazivu, ali želim da od tih 42 odsto napravimo korak napred. Bilo je ovde divnih trenutaka, bilo je i okršaja. Ali mi žene ovde i u poslaničkom klubu i kada smo izašle napolje, uspele smo da predstavimo Makedoniju kao pametnu, jaku, dostojanstvenu ženu“, rekla je Siljanovska-Davkova, pominjući i da su država, politika, demokratija i Makedonija u ženskom rodu.
Demonstracije u Grčkoj zbog stradalih u železničkoj nesreći u Tempima 2023. s porukom vladi da odgovorni nisu kažnjeni, pokazale su neverovatnu sličnost sa aktuelnim događanjima u Srbiji
Na mestu koje je izabrano zbog svog povoljnog položaja u srcu Evrope, nacisti su stvorili najveći logor smrti tokom Drugog svetskog rata. Aušvic-Birkenau postao je epicentar Holokausta, gde su milioni deportovani železnicom završavali svoje živote u gasnim komorama
Odstupajući od decenijske spoljne politike SAD-a koja podrazumeva dve države za Izrael i Palestinu, predsednik Donald Tramp nagovestio je da je moguće rešenje za humanitarnu krizu u Gazi privremeno ili trajno preseljenje Palestinaca u susedne zemlje
Ne da nije došlo do „uništenja“ Hamasa koje je najavljivala izraelska Vlada, već ta teroristička organizacija navodno beleži priliv novih boraca. Zašto je to tako?
Belorusi će na birališta, ali to nije ni bitno – pobediće Aleksandar Lukašenko, po sedmi put. Opozicije nema. Najveći Lukašenkov problem je vidno narušeno zdravlje
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve