Veliki povratak desnice: Makedoncima je prekipelo

Opoziciona VMRO-DPMNE ostvarila je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji, osvojivši 59 poslaničkih mandata. Sa druge strane, socijaldemokrate, koje su došle na vlast 2017. godine, sa 19 mesta u Sobranju zabeležile su najlošiji rezultat u istoriji.

Albanska partija DUI ostaje treća snaga u parlamentu sa osvojenih 18 poslaničkih mesta, a njihov rival, koalicija Vlen, dobila je 13 mandata.

Pored parlamentarnih, juče je održan i drugi krug predsedničkih izbora, a kandidati su bili aktuelni predsednik države Stevo Pendarovski, kojeg je podržala SDSM, i kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova. I tu je pobedu odnela opozicija, te će Siljanovska Davkova postati prva žena predsednica Severne Makedonije.

Dobar rezultat VMRO-DPNE ne dolazi kao veliko iznenađenje, s obzirom na to da popularnost ove partije partije u poslednjim godinama raste. Prema istraživanju Međunarodnog republikanskog instituta iz 2022, najpopularniji političar u Severnoj Makedoniji, i pored optužbi za korupciju, bio je bivši premijer i nekadašnji lider VMRO Nikola Gruevski, sa sedam odsto glasova. Odmah iza njega, za jedan odsto glasova manje bio je njegov naslednik na čelu partije Kristijan Mickoski. Aktuelni premijer iz redova SDSM Dimitar Kovačevski i pored intenzivnog pojavljivanja u javnosti, zauzeo je četvrto mesto.

Kakve promene najavljuje činjenica da se na vlast, nakon sedam godina u opoziciji, vraća partija koja je tada smenjena pod pritiskom uličnih protesta? Zapadni mediji odreda su ocenili da rezultati izbora pokazuju „skretanje udesno“ zemlje koja je večiti kandidat za EU, ali i izraz nezadovoljstva korupcijom i tapkanjem u mestu kad je u pitanju evropski put.

Pobednici: VMRO-DPMNE

Partija koja je iz izbornog dana izašla kao pobednik je VMRO-DPMNE. Prema procenama Državne izborne komisije, oni će osvojiti 59 mandata u makedonskom parlamentu Sobranju koji broji 120 stolica.

Partija je osnovana 1990. godine, dok je Makedonija i dalje bila jedna od sedam jugoslovenskih republika. Ime je dobila po pokretu za oslobođenje Makedonije od Otomanskog carstva iz prve polovine 20. veka, čiji pun naziv glasi: Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija – Partija za makedonsko nacionalno jedinstvo.

VMRO je u startu stekao reputaciju stranke koja okuplja radikalne makedonske nacionaliste, ali je uprkos osvajanja relativno velikog broja glasova ostao van vlasti. Tokom većeg dela devedesetih većinu u makedonskom parlamentu Sobranju imale su levo orijentisane makedonske stranke uz podršku zastupnika albanske manjine.

Sredinom devedesetih VMRO se sa radikalne desnice pomera ka centru, odnosno, počinje da zastupa umereno desne, demohrišćanske stavove. Osam godina od osnivanja, partija dolazi na vlast, a 1999. njen kandidat Boris Trajkovski postaje predsednik – ovaj put glasovi albanske manjine prevagnuli su na stranu VMRO. Tri godine kasnije, partija je poražena na izborima, te je vlast ponovno preuzela levica, ali je 2006. VMRO ponovo osvojila najveći broj mesta u Sobranju. Tu ostaje narednih deset godina, a funkciju premijera čitavu deceniju obavlja predsednik stranke Nikola Gruevski.

On je na vlasti bio do 2016, kada su ga smenile upravo socijaldemokrate. Gruevski je ubrzo nakon prelaska u opoziciju osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije, zbog čega 2018. beži u Mađarsku gde do danas ima politički azil. U odsustvu je 2022. osuđen na sedam godina zatvora u postupku u kojem je optužen da je prisvojio 1,3 miliona evra od stranke na čijem čelu je bio i da je novac koristio za kupovinu atraktivnog građevinskog zemljišta.

Posle Gruevskog, VMRO-DPMNE je preuzeo Hristijan Mickoski, aktuelni predsednik stranke koja se predstavlja kao konzervativna partija desnog centra.

Gubitnici: SDSM

Nakon sedam godina na vlasti, rezultati jučerašnjih izbora govore da SDSM odlazi u opoziciju. Socijaldemokrate su doživele istorijski fijasko i verovatno će imati svega 19 mandata u Sobranju.

Partija je osnovana 1991. godine na kongresu Saveza komunista Makedonije. Predstavlja se kao proevropska partija levog centra, a članica je Progresivne alijanse i pridružena članica Partije evropskih socijalista. Nakon izbornih uspeha u devedesetim godinama prošlog i početkom ovog veka, period od 2006. do do 2016. provodi u opoziciji.

Od 2008. do 2021. godine stranku predvodi Zoran Zaev, bivši premijer Severne Makedonije i bivši gradonačelnik opštine Strumica. Pod njegovom vlašću Makedonija rešava spor sa Grčkom oko imena i posle 17 godina čekanja kreće u pregovore sa Evropskom unijom. Država 2020. postaje članica NATO, a put Severne Makedonije ka EU do danas blokira Bugarska zbog spora oko jezika i istorije.

Iako je 2023. prosečna zarada dostigla oko 800 evra, poslednjih godina zemlju potresaju korupcionaške afere, politička previranja i spor ekonomski rast. Severna Makedonija se nalazi na 78. mestu od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel, dok je i izveštaji Fridom hausa opisuju kao veoma koruptivnu državu.

Šta će biti sa SDSM-om?

Posle poraza na predsedničkim izborima, Stevo Pendarovski je čestitao pobednicima i poželeo im uspešan posao.

„Moj koncept multietničke Makedonije, koja je u celosti integrisana u EU i NATO, nažalost nije dobio podršku, ali ja i dalje verujem da samo takva Makedonija može da bude uspešna“, naveo je.

Dimitar Kovačevski, lider SDSM-a i doskorašnji premijer, takođe je čestitao rivalima i rezultat ocenio kao razočaravajući. Kako kaže, sistem nije valjao „ni po dubini, ni na površini“.

„Zbog nerešenih problema, mnogi su odlučili da se isele, mnogi se osećaju nesigurno, obespravljeno i bez vere u sopstvenu državu. Korupcija se pruža na svim nivoima, lični interes, preduge evropske integracije, niski rast ekonomije u poslednje tri decenije, nepotizam, etničke podele – to je samo deo problema koji razaraju državu i koji moraju da se promene“, rekao je Kovačevski i najavio izbore za sve stranačke funkcije da bi se partija konsolidovala posle snažnog udarca.

Makedonija danas i Makedonija sutra

Politički zemljotres nije zaobišao ni albanske partije koje su na ovim izborima prvi put izašle okupljene u dve snažne koalicije, a čiji je rezultat gotovo izjednačen.

Koalicija oko Demokratske unije za integraciju (DUI), koji je na vlasti u Severnoj Makedoniji skoro 20 godina u koaliciji sa obe vodeće makedonske stranke, dobila je podršku 14 odsto birača, dok je novoformirana grupa Vlen osvojila 11 odsto glasova.

„Najverovatnija koalicija VMRO i Vlen će imati stabilnu većinu da radi na borbi protiv korupcije i evropskim integracijama, što su dva stuba njihovog dogovora“, navodi politički analitičar Dželal Neziri za BBC na srpskom. Dodaje da ipak ne veruje da će se nešto suštinski promeniti kada je u pitanju život ljudi u Makedoniji, „iako može da bude nekih dobrih stvari“.

I dok lider SDSM Dimitar Kovačevski upozorava da je „ogromna moć završila u rukama partije poznate po zloupotrebi moći“, Trajko Slaveski, bivši ministar finansija iz redova VMRO-a, smatra da će Severna Makedonija u predstojećem periodu biti znatno drugačija.

„Pre svega ćemo biti koncentrisani na oporavak ekonomije i rehabilitaciju institucija“, rekao je Slaveski za BBC na srpskom tokom slavlja.

Na podsećanje na teško breme nasleđa Nikole Gruevskog, Slaveski tvrdi da se stranka promenila. „Partija je period opozicije iskoristila za sređivanje sopstvenih redova, pročišćavanje kadrova sa narušenim ugledom i integritetom. Novo rukovodstvo partije zna da uči na greškama i ima kapacitet“.

Hristijan Mickoski, naslednik Gruevskog na čelu VMRO-DPMNE, istakao je da će oni koji su počinili korupciju „odgovarati do poslednjeg“ i da „mora postojati odgovornost zasnovana na pravdi i zakonima“.

„Pamtim svako obećanje, daću poslednji atom snage da ga ostvarim i da ne razočaram narod“, naveo je sinoć Mickoski, često prekidan skandiranjem njegovog imena.

Istok ili Zapad

Ana Čupevska, profesorka političkih nauka na Pravnom fakultetu u Skoplju, smatra da je najvažnije da Severna Makedonija ostane na putu ka EU, iako je tokom kampanje viđena „etnopopulistička propagandna mašinerija“. Kako kaže, i VMRO i Vlen su promovisali „veoma radikalne stavove“.

„Ali kada se suoče sa sopstvenom odgovornošću, činjenicom da moraju da vode državu i odgovore na izazove koji ljudi imaju, osiguraju bezbednost zemlje, verujem da će te stavove malo umiriti“.

Na pitanje novinara BBC-ja na srpskom da li je moguće da se u zemlju vrati period pre 2016, odgovara da će se to videti po ponašanju pobednika izbora.

„Ako se ne dogovore sa Vlenom, može doći do autoritarnog zaokreta i malog otklona od evropskih integracija, što su u nekoliko navrata pominjali u kampanji. Ipak, nekoliko zvaničnika VMRO-a je najavilo da je potreban nacionalni konsenzus oko ključnih reformskih pitanja, deradikalizacija retorike se mogla osetiti i tokom izborne noći, tako da je moguće da ne ostvare ono što su pričali tokom kampanje“.