Evropski sud za ljudska prava presudio je da ruski zakon o „stranim agentima“ krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Zakon je „proizvoljan“ i može da se primenjuje na „prekomerno širok i nepredvidiv način“, stoji u obrazloženju, a prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sudu se obratilo 107 organizacija za ljudska prava, predstavnika ruskog civilnog društva i medija, uključujući i Ruski servis Radija Slobodna Evropa (RFE/RL), kao i organizaciju Memorial.
U utorak, 22. oktobra, sud je presudio da je zakon nametnuo „stroge restrikcije“ na aktivnosti tužilaca i utvrdio da njihovo označavanje „stranim agenatima“ predstavlja „uznemiravanje.“
Dodatno je ukazao i da zakon „stigmatizuje, obmanjuje i primenjuje se na previše opsežan i nepredvidiv način“ i smatra da je cilj zakona da „kazni i zastraši, a ne da odgovori na navodnu potrebu za transparentnošću ili legitimnim imperativom nacionalne bezbednosti“.
Tim zakonom fizičkim licima koja su podnela tužbu, povređene slobode izražavanja, udruživanja i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, zaključio je sud.
Šta predstavlja „strani agent“
Ruski zakon, uveden 2012. i proširen 2022. godine, zahteva od organizacija koje primaju strana sredstva da se registruju kao „strani agenti“, čije su posledice inspekcije, drakonske kazne i ograničenja aktivnosti, piše RSE.
Sud je naveo da javno mnjenje u Rusiji povezuje termin „strani agent“ sa „izdajnicima“ i „špijunima“, stigmatizujući one koji su tako označeni.
Pozvivajući se na „očigledno nesrazmerne sankcije, uključujući proizvoljne novčane kazne ili čak raspuštanje“ organizacija smatrajući da „takva ograničenja imaju zastrašujući efekat na javni diskurs i građanski angažman“.
Time se „stvara atmosfera sumnje i nepoverenja prema nezavisnim glasovima i potkopavaju sami temelji demokratskog društva“, navodi Sud.
Kazne i na više od 16 miliona evra
Ruski servis RFE/RL kažnjen je sa više od 16 miliona evra zbog nepoštovanja zahteva za označavanje „stanim agnetom“.
Ruske vlasti su pojačale sprovođenje zakona, zamrznuvši bankovne račune i blokirajući web stranice Ruskog servisa RFE/RL nakon što je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Evropski sud je naložio Rusiji da plati Rusom servisu RFE/RL 60.000 evra kao nadoknadu troškova i 950.000 evra na ime odštete.
Predsednik RFE Stiven Kapus pozdravio je odluku suda.
„Novinarstvo nije zločin, i zadovoljavajuće je videti da Evropski sud za ljudska prava to priznaje kao pitanje međunarodnog prava“, naveo je on u saopštenju. „Kao što je Evropski sud utvrdio u svojoj današnjoj presudi, moskovske zakone o ‘stranom agentu’ je drsko osmislila vlada da kriminalizuje slobodu govora i spreči nezavisne novinare da rade svoj posao“.
Rusi „zaslužuju pristup istinitim informacijama o svojoj zemlji“, dodao je Kapus.
Da li je Rusija obavezna da poštuje odluke Evropskog suda?
Sud je takođe kritikovao raspuštanje istaknutih organizacija kao što su Memorial i Pokret za ljudska prava pod izgovorom kršenja propisa o „stranim agentima.“ Ovi zakoni su ograničili ne samo njihove javne aktivnosti, već i učešće u izbornom procesu i pristup državnoj podršci. piše RSE.
I pored isključenja iz Saveta Evrope 2022. godine nakon početka invazije Moskve na Ukrajinu, Rusija je još uvek obavezna da poštuje odluke Evropskog suda u slučajevima koji su se dogodili pre njenog isključenja.
Međutim, Moskva je donela zakone koji sprečavaju sprovođenje odluka Evropskog suda izdatih nakon njenog isključenja, dodatno komplikujući uticaj ove presude.
RFE/RL saopštava da će nastaviti svoj rad uprkos ruskoj represiji. Biro u Moskvi je zatvoren 2022. godine, a mnogi novinari su označeni kao „strani agenti.“
U 2023. godini, moskovski sud je proglasio bankrot Ruskog servisa RFE/RL, ali organizacija i dalje pruža vesti milionima ruskih građana iz inostranstva, održavajući svoju uređivačku nezavisnost uz finansijsku podršku američkog Kongresa.
Pitanje u Srbiji
Sredinom ove godine raspravljalo se i pitanje da li je moguće da ovakav zakon stigne i do Srbije jer se u jednom trenutku pojavio i na Skupštini Republike Srpske, ali je to povučeno.
Ovim zakonom su kao „agenti stranog uticaja“ definisane neprofitne organizacije koje pomažu strani subjekti, a koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima, uticajem na javno mnjenje, kao i one koje „narušavaju integritet i Ustav Republike Srpske“.
Politički analitičar Dragomir Anđelković je ranije za „Vreme“ rekao da oko ovakvih predloga zakona postoji mnogo mistifikacija i marketinških zloupotreba jer sam naziv „strani agenti“ nije dovoljno jasan.
Dakle, naglašava Anđelković, nije problem u takvim rešenjima koja nameću transparentnost primanja novca iz inostranstva i vrlo jasno definisanje za šta se on prima već je problem zloupotreba vlasti.
Izvor: RSE
