Raul Kastro počinje da sprovodi neke od najavljenih promena, pre svega u pogledu poboljšanja standarda građana, ali analitičari se još uvek ne usuđuju da procene da li se radi o suštinskom zahvatu ili kozmetici za dnevnu upotrebu
Dve nedelje posle inauguracije i obećanog ukidanja nekih „apsurdnih zabrana“, Raul Kastro je počeo da sprovodi promene na Kubi koje su za demokratski svet mali korak, ali za same Kubance i te kako veliki. Ovih dana Kubanci koji imaju para moći će da kupe kompjuter, video, DVD plejer i neke manje aparate za kuću. Zvanično, ovo otvaranje duguje se „poboljšanju energetske situacije u zemlji“, ali svima je jasno da je reč o političkom potezu koji iz perspektive demokratskog sveta izgleda kao kap u moru. Međutim, za one koji do sada nisu imali nikakve mogućnosti za lično korišćene dostignuća moderne tehnologije napredak je veliki. Raul Kastro je tokom perioda u kome je bio v.d. šefa države, odnosno od povlačenja brata Fidela progurao dozvolu za uvoz kompjutera, video-rikordera i DV plejera, aparata koji se do tada nisu mogli kupiti čak ni uz plaćanje carine.
Druga velika novost koja potpada pod Kastrovo obećanje o „zadovoljenju osnovnih potreba stanovništva“ odnosi se na otvaranje hotela i za domaće goste. Dosad su hoteli bili rezervisani isključivo za strance, a objašnjenje je bilo „potreba zemlje za devizama“. Niko se nije bunio što je ta zabrana bila u direktnoj suprotnosti sa članom 43. važećeg ustava koji garantuje svim Kubancima pravo na hotelski smeštaj. Drugo je, naravno, pitanje koliko će i kako Kubanci sa prosečnom mesečnom zaradom od 17 evra moći da koriste pogodnosti za kupovinu jer, recimo, jedan tv-prijemnik košta između 200 i 500 evra, ali to je drugo pitanje. Ovde je reč o teoretskim pravima na nešto što je do sada bilo i teoretski nemoguće…
Pretpostavlja se da će se u početku novim mogućnostima koristiti manje grupe ipak privilegovanih građana (iako na Kubi postoji „sistem jednakosti“), pre svega sportisti i umetnici koji češće putuju, zatim radnici stranih firmi, kao i Kubanci koji primaju novčanu pomoć od rođaka iz inostranstva. Očekuje se da sledeći potezi budu dozvola za korišćenje privatnih mobilnih telefona, liberalizacija putovanja u inostranstvo i dozvola za prodaju nekretnina u privatnom vlasništvu. Iz izvora bliskih kubanskom vrhu saznaje se da će sledeći korak, predviđen za 2008, biti slobodna prodaja klima-uređaja i bojlera, dok će veći kućni aparati, poput električnih šporeta, pećnica, tostera i drugi doći na red sredinom 2010.
Sa posebnim interesovanjem očekuju se najavljene promene u poljoprivredi, odnosno stimuliranje seljaka za veću proizvodnju u sektoru agrara. Zanimljivo je da najavljene promene, od kojih su neke već na snazi a neke u pripremi, nisu nigde objavljene. Građani će za svoje nove „slobode“ saznati usmenim putem, jedan od drugog, lokalni mediji nisu objavili ni slovo, ali je agenciji Rojters, svakako nimalo slučajno, doturen dokument o promenama u standardu građana sa očitom idejom da indirektno, preko inostranstva, poruka stigne do Kubanaca.
Posmatrači su oprezni i niko se ne usuđuje sa sigurnošću da kaže da li je reč o procesu koji bi se mogao nazvati početkom „evolucije revolucije“, ili je ipak reč samo o „šminkanju“ za potrebe dnevne politike. Tek ostaje da se vidi da li će se Raul Kastro usuditi da dublje zađe u sferu ekonomskih promena, odnosno da proba primenu – kako neki očekuju – kineskog ili vijetnamskog privrednog sistema u uslovima izolacije. Velika nepoznanica je i sam Fidel Kastro koji, istina, više formalno ne vlada, ali teško da se bilo koja ozbiljna promena može sprovesti bez njegove saglasnosti. A on, da je hteo da nešto menja, učinio bi to mnogo ranije…
Ipak, svi se slažu da se od nečega mora početi. Kad nemate ništa, i nešto je veliki napredak. Velika većina Kubanaca danas je upravo u takvoj situaciji, a šta misle o promenama i svemu ostalom moći će lično da kažu u pismima uredništvu, jer je partijski dnevnik „Granma“, u kome Fidel Kastro piše svoje kolumne, ovih dana prvi put u istoriji komunističke države otvorio svoje stupce za pisma čitalaca. U kojoj će meri ta pisma biti cenzurisana ili kritički nastrojena prema režimu, opet je drugo pitanje, ali i ovde važi isto: od nečega se mora početi…
U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice
Štrajk zaposlenih u preduzeću Železnička infrastruktura Crne Gore završen je nakon što su dobili garancije da će im biti povećane plate
Amerikanci Met i Marija Rein tvrde da je ChatGPT od pomoćnika za domaće zadatke njihovom sinu Adamu postao - „trener za samoubistvo“
„Hrabri srpski narod zaslužuje podršku kako bi obezbedio poštene izbore i pravi put ka integraciji u evropsku porodicu“, izričit je Evropske zelene partije Kiran Kaf
Najava Donalda Trampa da želi da promeni ime Pentagona u „Ministarstvo rata“ izazvala je polemike u Vašingtonu i podsećanje na američku vojnu tradiciju
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
