Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
Pošto je održao govor na Svetskom ekonomskom u kome je oštro kritikovao Evropu, hvalio ekonomske rezultate Sjedinjenih Američkih Država pod njegovim vođstvom i ponovo izneo ideju o kupovini Grenlanda, zahtevajući vlasništvo nad tim „komadom leda“, uz pretnje da će zapamtiti one koji mu se usprotive, američki predsednik Donald Tramp sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Nakon razgovora je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je postignut „okvirni” sporazum:
„Formirali smo okvir budućeg dogovora u vezi sa Grenlandom i, zapravo, celokupnim arktičkim regionom. (…) Ovo rešenje, ako bude realizovano, biće odlično za Sjedinjene Američke Države i sve zemlje članice NATO-a.”
Dodao je da će više informacija biti dostupno kako razgovori budu napredovali.
Osim objave na mreži, zasad nisu zvanično objavljeni nikakvi drugi detalji o „dogovoru za sva vremena”, kako ga je Tramp nazvao. Nije bilo zvaničnih izjava na tu temu, a svako ko iole prati aktivnosti Donalda Trampa, mogao bi da se zapita šta će mu sledeće pasti na pamet i da li će već u toku dana promeniti mišljenje.
Grenland ostaje u sastavu Danske
Rute je kasnije rekao da se pitanje da li će Grenland ostati u sastavu Danske nije pojavilo u njegovim razgovorima sa Trampom.
„To pitanje se više nije pominjalo u mojim razgovorima sa predsednikom”, rekao je Rute na Fox Newsu.
„On (Tramp) je veoma usmeren na to šta treba da uradimo kako bismo obezbedili taj ogroman arktički region – gde se trenutno dešavaju promene, gde su Kinezi i Rusi sve aktivniji – i kako možemo da ga zaštitimo.“
Diplomatski izvori rekli su za CBS, da ne postoji nikakav dogovor o američkoj kontroli ili vlasništvu nad ovom autonomnom teritorijom pod danskom upravom.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen izjavio je: „Dan se završava u boljem tonu nego što je počeo.”
„Sada, hajde da sednemo i vidimo kako možemo da odgovorimo na američke bezbednosne zabrinutosti na Arktiku, uz poštovanje crvenih linija Kraljevine Danske”, dodao je.
„Dogovor za sva vremena”
Foto: Christian Klindt Soelbeck/Ritzau Scanpix via APNa vidiku dogovor za Grenland
Boraveći u Davosu u Švajcarskoj na Svetskom ekonomskom forumu, Tramp je, bar za sada, ublažio višenedeljnu retoriku koja je uzdrmala NATO savez i zapretila izbijanjem novog globalnog trgovinskog rata. Tokom vikenda je pretio da će uvesti rastuće carine na izvoz u SAD iz osam evropskih zemalja.
Međutim, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u švajcarskom alpskom odmaralištu, Tramp je rekao da bi zapadni saveznici na Arktiku mogli da postignu novi sporazum o tom strateškom ostrvu sa 57.000 stanovnika, koji bi zadovoljio njegovu želju za raketnim odbrambenim sistemom „Zlatna kupola” i pristupom kritičnim mineralima, a istovremeno ograničio ambicije Rusije i Kine na Arktiku, prenosi Rojters.
„To je dogovor sa kojim su svi veoma zadovoljni”, rekao je Tramp novinarima. „To je dugoročni dogovor. To je krajnje dugoročni dogovor. Dovodi sve u veoma dobru poziciju, posebno kada je reč o bezbednosti i mineralima.”
Dodao je da je to „dogovor za sva vremena”.
Tramp je novinarima rekao da bi mogući dogovor mogao da podrazumeva prava na eksploataciju minerala.
Dodao je da će državni sekretar Marko Rubio i njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof „direktno njemu podnositi izveštaje” dok se pregovori nastavljaju.
Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je da bi, ukoliko se postigne sporazum, Sjedinjene Američke Države ostvarile ciljeve na Grenlandu uz minimalne dugoročne troškove.
Govor sveopštih kritika i samohvalisanja
Sve to se odigralo svega nekoliko sati pošto je Tramp održao govor u kome je izjavio da SAD, koje su partenere štitile od Sovjetskog Saveza, a onda Rusije, nisu dobile ništa zauzvrat od NATO saveza.
Rekao je da je sve što SAD traže vlasništvo nad Grenlandom. „Ne možete ga braniti ako nemate vlasništvo. Ako krene rat, na tom ledu će se voditi”, rekao je on i ponovio da traži samo „parče leda, što je mali zahtev u odnosu na ono što su SAD davale decenijama”.
A istakao je i sopstvenu ulogu u jačanju Amerike koja je, kako je rekao, ekonomski motor sveta, koji je pre samo godinu dana pod vođstvom „radikalne levice” bila „mrtva zemlja”.
Neki lideri, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona napustili su Davos kada je u ovaj švajcarski grad stigao Tramp.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Počinje sa radom superagencija u Mađarskoj koja treba da otkrije da li je i kako nezakonito stečena imovina oligarha i drugih partijskih prijatelja Viktora Orbana
Alternativa za Nemačku je zgazila konkurenciju na izborima u Saksoniji-Anhalt, ali je za tri mandata kratka da formira Vladu. Kakve su poruke izbora i šta dalje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
