Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
Pošto je održao govor na Svetskom ekonomskom u kome je oštro kritikovao Evropu, hvalio ekonomske rezultate Sjedinjenih Američkih Država pod njegovim vođstvom i ponovo izneo ideju o kupovini Grenlanda, zahtevajući vlasništvo nad tim „komadom leda“, uz pretnje da će zapamtiti one koji mu se usprotive, američki predsednik Donald Tramp sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Nakon razgovora je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je postignut „okvirni” sporazum:
„Formirali smo okvir budućeg dogovora u vezi sa Grenlandom i, zapravo, celokupnim arktičkim regionom. (…) Ovo rešenje, ako bude realizovano, biće odlično za Sjedinjene Američke Države i sve zemlje članice NATO-a.”
Dodao je da će više informacija biti dostupno kako razgovori budu napredovali.
Osim objave na mreži, zasad nisu zvanično objavljeni nikakvi drugi detalji o „dogovoru za sva vremena”, kako ga je Tramp nazvao. Nije bilo zvaničnih izjava na tu temu, a svako ko iole prati aktivnosti Donalda Trampa, mogao bi da se zapita šta će mu sledeće pasti na pamet i da li će već u toku dana promeniti mišljenje.
Rute je kasnije rekao da se pitanje da li će Grenland ostati u sastavu Danske nije pojavilo u njegovim razgovorima sa Trampom.
„To pitanje se više nije pominjalo u mojim razgovorima sa predsednikom”, rekao je Rute na Fox Newsu.
„On (Tramp) je veoma usmeren na to šta treba da uradimo kako bismo obezbedili taj ogroman arktički region – gde se trenutno dešavaju promene, gde su Kinezi i Rusi sve aktivniji – i kako možemo da ga zaštitimo.“
Diplomatski izvori rekli su za CBS, da ne postoji nikakav dogovor o američkoj kontroli ili vlasništvu nad ovom autonomnom teritorijom pod danskom upravom.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen izjavio je: „Dan se završava u boljem tonu nego što je počeo.”
„Sada, hajde da sednemo i vidimo kako možemo da odgovorimo na američke bezbednosne zabrinutosti na Arktiku, uz poštovanje crvenih linija Kraljevine Danske”, dodao je.
Boraveći u Davosu u Švajcarskoj na Svetskom ekonomskom forumu, Tramp je, bar za sada, ublažio višenedeljnu retoriku koja je uzdrmala NATO savez i zapretila izbijanjem novog globalnog trgovinskog rata. Tokom vikenda je pretio da će uvesti rastuće carine na izvoz u SAD iz osam evropskih zemalja.
Međutim, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u švajcarskom alpskom odmaralištu, Tramp je rekao da bi zapadni saveznici na Arktiku mogli da postignu novi sporazum o tom strateškom ostrvu sa 57.000 stanovnika, koji bi zadovoljio njegovu želju za raketnim odbrambenim sistemom „Zlatna kupola” i pristupom kritičnim mineralima, a istovremeno ograničio ambicije Rusije i Kine na Arktiku, prenosi Rojters.
„To je dogovor sa kojim su svi veoma zadovoljni”, rekao je Tramp novinarima. „To je dugoročni dogovor. To je krajnje dugoročni dogovor. Dovodi sve u veoma dobru poziciju, posebno kada je reč o bezbednosti i mineralima.”
Dodao je da je to „dogovor za sva vremena”.
Tramp je novinarima rekao da bi mogući dogovor mogao da podrazumeva prava na eksploataciju minerala.
Dodao je da će državni sekretar Marko Rubio i njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof „direktno njemu podnositi izveštaje” dok se pregovori nastavljaju.
Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je da bi, ukoliko se postigne sporazum, Sjedinjene Američke Države ostvarile ciljeve na Grenlandu uz minimalne dugoročne troškove.
Sve to se odigralo svega nekoliko sati pošto je Tramp održao govor u kome je izjavio da SAD, koje su partenere štitile od Sovjetskog Saveza, a onda Rusije, nisu dobile ništa zauzvrat od NATO saveza.
Rekao je da je sve što SAD traže vlasništvo nad Grenlandom. „Ne možete ga braniti ako nemate vlasništvo. Ako krene rat, na tom ledu će se voditi”, rekao je on i ponovio da traži samo „parče leda, što je mali zahtev u odnosu na ono što su SAD davale decenijama”.
A istakao je i sopstvenu ulogu u jačanju Amerike koja je, kako je rekao, ekonomski motor sveta, koji je pre samo godinu dana pod vođstvom „radikalne levice” bila „mrtva zemlja”.
Neki lideri, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona napustili su Davos kada je u ovaj švajcarski grad stigao Tramp.
Tramp: Nećemo upotrebiti silu na Grenlandu, bez nas biste govorili nemački
Izvor: Rojters/BBC
Američka vojska je saopštila da je u noći na četvrtak izvršila 90 vazdušnih udara na Iran. Centralna komanda tvrdi da je to bila rekacija na pojedinačne iranske napada na brodove u Ormuskom moreuzu
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da planira da Ukrajini omogući licencnu proizvodnju raketa-presretača za sistem „patriot”. Kijev ovu tehnologiju traži mesecima zbog sve intenzivnijih ruskih raketnih napada
U kontekstu Hladnog rata, Frankov režim dozvolio je da SAD otvori vojne baze na španskoj teritoriji, čime je započeo proces međunarodne rehabilitacije zemlje i njenog postepenog povratka u međunarodne političke tokove. Za vreme svoje vladavine Franko ipak nije zaboravio stara savezništva, pa je Španija poslužila kao utočište mnogim beguncima, među kojima je bio i Ante Pavelić, čiji se grob, uprkos brojnim raspravama o izmeštanju, i danas nalazi na madridskom groblju San Isidro
Prvi put u istoriji Fifinih svetskih prvenstava među osam najboljih neće biti nijedne od tri najtrofejnije zemlje – Brazila (pet titula), Nemačke (4) i Italije (4); međutim, igra, rezultati, uspon Norveške, golovi Mesija, Mbapea i Kejna, pa i novi brodolomi nekadašnjih svetskih sila, zasenjeni su spornim odlukama i previdima sudija, onih na terenu i onih u VAR sobi, a potom i besramnom odlukom Fife da pod pritiskom Donalda Trampa poništi crveni karton fudbaleru SAD
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
