Crnac u Linkolnovom krevetu

Obezbeđenje Bele kuće mora da se načas zbunilo kada se sa pločnika nedaleko od ulaza prolomio aplauz, oni ne pamte kada je poslednji put njihov štićenik svojom pojavom izazvao salve oduševljenja. To je grupica ljudi – turista, slučajnih prolaznika i obožavalaca – pozdravila bračni par Obama, buduće stanare zdanja u Aveniji Pensilvanija 1600, čija im je vrata širom otvorio bračni par Buš.

Dok je Mišel, u pratnji prve dame Lore, razgledala sobe u kojima su se nekad igrala i spavala deca Kenedijevih, a u kojima će od januara učiti i spavati Malija i Saša Obama, Barak je u društvu aktuelnog predsednika odmeravao Ovalnu sobu čije središnje mesto zauzima Kenedijev radni sto. No, simbolici tu nije kraj. Bela kuća podignuta je znojem američkih crnaca, pretežno robova, kojima su njena vrata bila zatvorena takoreći čitav jedan vek, izuzev ako u njoj nisu radili kao posluga. Tomas Džeferson, jedan od utemeljivača nacije, u Belu kuću se uselio sa još desetak robova 1801, godinu dana nakon što je sazidana, a poslednji predsednik robovlasnik bio je Zakari Tejlor, koji je umro 1850. godine. Međutim, trebalo je da prođe pet decenija pa da jedan Amerikanac afričkog porekla, na opšte zgražanje mnogih, prvi put kao gost predsednika sedne sa njim za trpezu u Beloj kući. Amerikanci afričkog porekla su kao gosti u Beloj kući zadržani na spavanju pre samo 35 godina na poziv Ričarda Niksona. Niksonov prijatelj koji je probio led kasnije je šaljivo objasnio zbog čega je odbio da spava u Linkolnovoj sobi: „Nisam hteo da mi noću dolazi u snove i zapomaže – To što sam ih oslobodio ropstva ne znači da treba i da spavaju u mom krevetu!“

KRIZA U AMANET: Priča se da su Klintonovi saradnici prilikom napuštanja Bele kuće svojim naslednicima koji će raditi za Buša priredili neobičnu psinu: sa svih tastatura računara poskidali su tipku sa slovom „w“ – skraćenici za Bušovo srednje ime koja mu je postala nadimak da bi se razlikovao od svog oca i imenjaka. Sam Klinton je, međutim, svom nasledniku kuću ostavio u skoro savršenom redu. Tokom Klintonovog mandata otvoreno je preko 20 miliona radnih mesta, tokom Bušovog samo pet, dok je isto toliko Amerikanaca u proteklih osam godina skliznulo ispod granice bede. Iako je od svog prethodnika nasledio višak u budžetu težak preko 230 milijardi dolara, što je trećina iznosa koji je namenjen za spasavanje američkog finansijskog sistema, Buš će Obami predati kasu u kojoj će, prema nekim procenama, zjapiti rupa od blizu hiljadu milijardi dolara i nacionalni dug od preko deset hiljada milijardi dolara. Poverilac lavovskog dela ovog duga je Kina. Pored duboke recesije, nezaposlenosti i pada proizvodnje, Obama nasleđuje i dva rata, od kojih je jedan bio nužan, a drugi avantura. U prvom Obama namerava da pobedi, drugi, kome se protivio od samog početka i koji je od prvorazrednog postao drugorazredno pitanje na ovim izborima, planira da okonča.

Predsednik Buš je Baraku Obami u amanet ostavio svojevrsnu ludačku košulju koja će mu još dugo vezivati ruke, pa je novoizabrani predsednik upozorio novinare da će pošteniji sud o njemu kao predsedniku moći da se donese ne nakon 100, već nakon 1000 dana. Dan pošto je Obama pobedio na izborima akcije na berzi Dow Jones izgubile su 500 poena vrednosti, što je mnogima došlo kao opomena da izbori nisu okončali finansijsku krizu i da će njene ružne posledice dodatno sputavati novog predsednika u sprovođenju svih reformi koje je zacrtao. Kao što je primetio Endrju Jang, bivši gradonačelnik Atlante i saborac dr Martina Lutera Kinga u pohodu na osvajanje građanskih prava: „U svetu vlada toliki nered, pa su rešili nama da ostave da se s time bakćemo.“

„Samo se straha treba bojati“, poručio je predsednik F. D. Ruzvelt u svom inauguracionom govoru. Bez obzira na silnu neizvesnost koja se nakon kraha berze uselila u domove širom Amerike, ovi su izbori pokazali da se strah izlizao kao glavna politička moneta koja je na prethodnim izborima obezbedila pobedu predsedniku Bušu. Uzalud su se u završnici kampanje republikanski kandidati Džon Mekejn i Sara Pejlin utrkivali u tome da ućare na ovoj robi koja se tako dobro prodavala 2004, šireći podozrenje prema mladom i neiskusnom senatoru čije je srednje ime Husein. Strah na kome je jahala Bušova administracija na kraju je od sebe oterao žene, mlade, obrazovane, Amerikance afričkog, hispanskog, i azijskog porekla, oterala je radnike, ali i bogate kojima Obama namerava da poveća porez. Na taj strah je igrala i Hilari Klinton kada je u svom predizbornom spotu upitala birače u koga imaju više poverenja kada u cik zore, dok njihova dečica spavaju bezbrižnim snom, u Beloj kući zazvoni „crveni telefon“ – i izgubila. A i Hilari Klinton, zbog čijih je 18 miliona osvojenih glasova mogućnost da se žena nađe na najmoćnijem položaju na svetu postala izgledna, i Džon Mekejn izgubili su, jer su pogrešno procenili da će potreba za iskustvom odneti prevagu nad potrebom za promenom. Jedine države u kojima je Mekejn kao republikanac odneo ubedljiviju pobedu od Buša jesu Zapadna Virdžinija, Tenesi, Lujzijana i Arkanzas, na američkom jugu koji zadugo neće više biti toliko presudan za predsedničke izbore kao što je to bio u prošlosti. Čak je u Severnoj Karolini, u kojoj, prema verovanju Sare Pejlin, stanuje „prava Amerika“ (za razliku od one „lažne“ koja se povodi za Obamom), senator iz Ilinoisa pobedio je sa 18 odsto razlike. To, doduše, nije jedina iluzija u kojoj je nesuđena potpredsednica Amerike živela doskora. Novinari su nedavno otkrili da je guvernerka Aljaske verovala da je Afrika država, a ne kontinent.

No, za Obaminu pobedu najzaslužnije su upravo one kategorije stanovništva – žene, manjine i mladi – čiji su predstavnici bili potpuno izopšteni iz procesa pisanja Ustava kojim su udareni temelji Amerike koju danas vidimo. Ali, kao ni na jednim izborima nakon Drugog svetskog rata, mladi koji čine oko 18 odsto biračkog tela nisu bili u većem raskoraku sa starijim generacijama. Čak preko 60 odsto onih koji su na ovim izborima glasali prvi put mlađe je od 30 godina i oni su se ogromnom većinom opredelili za Obamu. Obama je osvojio blizu 55 odsto glasova mladih belaca i preko 75 odsto glasova mladih hispanskog porekla.

Obama još nije obelodanio imena saradnika sa kojima namerava da Ameriku izvuče iz tesnaca u kome se našla. Za šefa kabineta odabrao je Emanuela Rama, starog saborca, temperamentnog kongresmena iz Ilinoisa. No, s jednakom pažnjom s kojom čeka na imena članova nove administracije, javnost prati kako će Obama ispuniti obećanje koje je svojim ćerkama dao u izbornoj noći pred milionskim auditorijumom. Kako nijedna slika srećne američke porodice ne bi bila potpuna ukoliko je ne krasi neko kuče, Obama je obećao da će se sa njima u Belu kuću useliti i jedno štene. Odluka još nije pala, ali je Obama nagovestio da će, po svoj prilici, to biti „neki mešanac, poput mene“.