Glasovima poslanika vlasti i opozicije u crnogorskom parlamentu prošle nedelje započet je proces izmene Ustava Crne Gore, čime je prvi kandidat za članstvo u Evropskoj uniji završio jedan od ključnih „domaćih zadataka“ za zatvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja sa Briselom. Izmene najvišeg pravnog akta važne su za okončanje jednog od najvažnijih poglavlja u procesu evropskih integracija – Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
Izmene se odnose na sastav Tužilačkog i Sudskog saveta, kao i na jačanje nezavisnosti Centralne banke.
„Prvo glasanje, koje predstavlja svojevrsno otključavanje Ustava već je sprovedeno, kao i drugo, kojim je utvrđen Predlog ustavnih amandmana. U toku je javna rasprava o predloženim amandmanima, koja traje 30 dana, a svi zainteresovani – ne samo stručna udruženja – imaju pravo da dostave primedbe, predloge i sugestije“, kaže za DW Nikola Rovčanin, poslanik vladajuće Demokratske Crne Gore.
On navodi da se završno glasanje očekuje u prvoj nedelji septembra.
Kompromis zarad višeg cilja
Dogovoru o izmenama Ustava prethodio je sporazum vlasti i opozicije, postignut uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici Johana Satlera.
Iako se činilo da je dogovor gotovo nemoguć, vladajuće stranke prihvatile su zahtev opozicije da se do 31. jula izmene zakoni o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB), da se do 4. septembra okonča proces izmene Ustava, kao i da se bez odlaganja izaberu dve sudije Ustavnog suda.
Poslanik opozicionog Evropskog saveza Boris Mugoša veruje da će sve dogovorene obaveze biti realizovane i dodaje da je utvrđeno da se ključna imenovanja u državnim organima obavljaju uz najširu saglasnost vlasti i opozicije.
„Učinićemo sve da Crna Gora zatvori sva poglavlja do kraja godine, odnosno najkasnije u prvom tromesečju naredne, kako bismo posle sledećih izbora završili drugu, složeniju fazu – političku ratifikaciju našeg članstva u svih 27 država članica EU. Kao opozicija pokazali smo političku zrelost i odgovornost“, poručio je Mugoša za DW.
Evropska komisija – nema poverenje u nezavisnost pravosuđa
Poverenje građana u nezavisnost pravosuđa u Crnoj Gori i dalje je veoma nisko, a glavni razlog za to je uticaj ili pritisak Vlade i političara. To je ocenila Evropska komisija u godišnjem Izveštaju o vladavini prava, koji, osim država članica Evropske unije, obuhvata i zemlje u procesu proširenja.
U izveštaju se navodi da, iako Sudski i Tužilački savet imaju uspostavljen mehanizam za prijavljivanje slučajeva neprimerenog uticaja, kritike i napadi na tužilačke organe i njihove odluke nisu prestali, što izaziva zabrinutost.
„Javne kritike političkih aktera na račun tekućih krivičnih istraga i odluka pravosudnih i tužilačkih organa postale su učestalije u izveštajnom periodu. Takva praksa izaziva zabrinutost zbog neprimerenog uticaja na tužilaštvo“, ukazala je Evropska komisija.
Na meti kritika i napada u poslednjih deset meseci prvenstveno se našao vrhovni državni tužilac Milorad Marković, koga su pojedini predstavnici vlasti optuživali da Tužilaštvo ne čini dovoljno kako bi procesuiralo ključne predstavnike bivše vlasti predvođene Demokratskom partijom socijalista (DPS), pre svega bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića.
S druge strane, DPS, koji je sada u opoziciji, stalno kritikuje glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića, tvrdeći da je selektivan u procesuiranju slučajeva visoke korupcije i da se postupci vode uglavnom protiv njihovih funkcionera, dok brojne prijave protiv predstavnika aktuelne vlasti ostaju bez odgovora.
Sad samo Zagreb može da koči
Prema oceni Evropske unije, proces ustavnih izmena trebalo bi dodatno da ojača nezavisnost pravosuđa, ali ima i onih koji tvrde da Tužilaštvo na taj način postaje svojevrsna „četvrta grana vlasti“, koja će sama sebe kontrolisati.
Kako god, očekuje se da ustavne izmene budu završene u septembru, nakon čega bi Crna Gora trebalo da se usredsredi na zatvaranje preostalih 15 pregovaračkih poglavlja.
U međuvremenu je pre nekoliko dana kompletiran i Ustavni sud, što je takođe bio jedan od uslova Brisela. Time je uklonjeno jedno od važnih otvorenih pitanja, a Crnu Goru na evropskom putu sada bi jedino mogli da uspore zahtevi susedne Hrvatske za rešavanje bilateralnih pitanja. Ipak, i o tim pitanjima se vode razgovori kako bi bila prevaziđena.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
