Čistačice kiše

Za „Vreme“ iz Adis Abebe

A zašto baš tamo? To je najčešće pitanje koje se postavlja turisti koji je rešio da odmor provede u Adis Abebi, glavnom gradu Savezne Demokratske Republike Etiopije. O afričkim zemljama postoji veliki broj predrasuda. Sve što se u Srbiji zna o ovoj državi jesu velika glad sa kojom se Etiopija suočila sredinom osamdesetih godina, snimci iscrpljene dece sa nabreklim stomačićima i humanitarni Live Aid koncert namenjen deci u Etiopiji. Te slike ostale su urezane u sećanju ljudi i generacijski prenošene dalje. Ipak, sasvim je drugačije.

Već pri sletanju aviona na aerodrom u Adis Abebi (što u prevodu znači „novi cvet“), padaju prve predrasude o pustinjama, pesku, i ponekoj oazi. Na nadmorskoj visini od oko 2300 m, bez obzira na globalni klimatski pojas, početak avgusta je kišna sezona. Ovo omogućava da veći deo zemlje koji se prostire na ovim visoravnima bude zelen i plodan. Naravno, postoje i sušni delovi, ali se nikako ne može reći da klima nije pogodna za poljoprivredu, glavnu delatnost većeg dela stanovništva.

GOSPODIN TESFAJE: Vozač u jednom velikom hotelu istovremeno je i neka vrsta vodiča kroz kulturne, političke i prirodne specifičnosti Etiopije. Njegovo ime je Tesfaje – što u prevodu sa amharskog, zvaničnog jezika Etiopije, znači „nada“ – koja je jedina važna u ovoj zemlji. Prezime ne postoji u smislu u kojem zapadna civilizacija koristi porodično ime. U dokumenta se pored imena upisuje i ime oca, ali se taj podatak retko koristi. Zato treba voditi računa da nekoga ne oslovite po „prezimenu“ jer bi to značilo da ste se obratili njegovom ocu.

Gospodin Tesfaje ima tridesetak godina. Bio je ranije član opozicionih stranaka, ali ga, kako sam kaže, politika više ne zanima. Zadovoljan je mogućnošću da zarađuje oko 700 bira (jedan evro je oko 18 bira). Kao i većina ljudi koje ćete sresti, nasmejan je. On ima i razloga: mnogo bolje prolazi od većine koja tokom dana na ulicama pokušava da zaradi ili isprosi neki bir.

ŽIVOT NA ULICI: U ovoj zemlji dosta toga se završava na ulicama ili u malim radnjama veličine dva kvadratna metra koje se nalaze tik uz ulicu. U oči će vam upasti veliki broj čistača cipela na koje nailazite svakih dvadesetak metara. Pored njih su prepoznatljivi i samozvani čuvari parkinga i kola. To nisu nikakve oficijalne osobe zadužene za neke javne površine ili bezbednost vašeg automobila, već ljudi sa ulice koji će vam za jedan bir pričuvati auto.

Pored ljudi koji pokušavaju da zarade nešto, upadljivo je veliki broj prosjaka. U početku je to deprimirajuće, ali se, nažalost, brzo naviknete. Prosjaci vas samo dozivaju, ali vam ne prilaze i ne vuku vas za rukav, kao što je slučaj u nekim dalekoistočnim zemljama. Nema razloga za strah.

Ulice su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje prelaze ulicu ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu.

Druženje sa Tesfajeom počinje njegovim objašnjenjem da ovo nije baš najbolji period za posetu Etiopiji zbog kišovitog dela godine. Ipak, pljuskovi ne traju čitav dan i ne smetaju previše. Upravo zbog kiše i velike nadmorske visine usred leta temperatura u proseku iznosi prijatnih 20 stepeni Celzijusa. Velika nadmorska visina je pogodna za turiste i iz još jednog razloga: nema malaričnih komaraca.

BARIKADE I ZABRANE: Na prvi pogled će vam izgledati da u Adis Abebi, gradu od oko tri miliona ljudi, postoji veliki broj hotela, doduše spolja gledano ne baš sjanog kvaliteta. Međutim, ispostavlja se da je reč o gostionicama ili čak samo restoranima za koje se često koristi reč hotel. Skoro svi veliki hotelski lanci su zastupljeni ovde. I „Hilton“ i „Šeraton“ i „Interkontinental“… Međutim, to su „ostrva“ u gradu, koja su ista u ma kom delu sveta da se nalazite. Da biste otišli u ove hotele na kafu, kolače ili ručak, potrebno je, pored velikih betonskih barikada i čuvara, da prođete i rampu, da biste na kraju ušli u oazu bezbednosti.

Što se bezbednosti tiče, slično je i sa svim vladinim zgradama. Ograđene su visokim ogradama i velikim brojem betonskih barikada na ulazima. Etiopija je i pored ovih mera bezbednosti u glavnom bezbedna zemlja. Mala je verovatnoća da će se turistima nešto dogoditi iako je svuda velika gužva. Bojazan postoji pre svega zbog povremenih terorističkih bombaških napada ispred vladinih institucija. Najčešće se za ove događaje odgovornim smatra secesionistički pokret koji deluje u somalskom regionu na istoku zemlje uz granicu sa Somalijom. Nije dozvoljeno fotografisati nijednu državnu instituciju, a ponekad to može biti problem i sa običnim trgovima i kulturno-istorijskim znamenitostima, jer nikada ne znate da li se u blizini opet nalazi nešto što nije za slikanje.

IZVAN VREMENA: Etiopija je još daleko od globalno povezanog sveta, svesti da se na internetu sve što je zabranjeno fotografisati odavno može naći. U Etiopiji svega oko 40.000 ljudi koristi internet i morate da se kačite dajl-ap modemom. Mobilni operater, jedan jedini u zemlji, upravo najavljuje uvođenje mobilnog interneta. Što se mobilne telefonije tiče, roming teško da ćete uspeti da ostvarite, pa je najbolje odmah da kupite neku od pripejd kartica. Ni sa njima sve ne funkcioniše baš besprekorno, pa poruke verovatno nećete moći da šaljete, ali ćete moći da ih primate. Nove tehnologije su tek u povoju.

U Etiopiji je tek prošle godine dočekan novi milenijum i ovde je trenutno 2001. godina. Kalendar im se sastoji od 13 meseci, od kojih 12 meseci ima po 30 dana, a trinaesti mesec ima pet dana.

Pored kalendara i datuma ovde vas može iznenaditi i neki natpis na kancelarijama ili prodavnicama na kojima piše: „Pre podne od 2:30 do 5:00; Posle podne od 8:00 do 11:00“. Ništa čudno. Etiopljani dan računaju od šest časova ujutru. Dvokratno radno vreme vas vrlo brzo dovodi do još jedne lokalne navike. U periodu od 12:30 do 13:30 časova ništa ne radi, jer se tada odlazi na pauzu za ručak. Za Etiopljane to je svetinja. Više od pauze. U pitanju je dnevni ritual. Nešto slično sijesti.

Skoro svi govore engleski. On nije zvaničan jezik, ali je sve prevedeno: nazivi ulica, zgrada, natpisi na radnjama, veliki broj dnevnih i nedeljnih novina… Čak i službeni glasnik izlazi na engleskom.

Etiopska nacionalna kuhinja je veoma specifična i teško ju je uporediti sa nekom drugom kuhinjom. Dosta je začinjena i ljuta. Tradicionalno se jede prstima, tako što se kidaju komadići njihovog hleba (koji podseća na palačinke napravljene od crnog brašna) i sa njima se sa tanjira uzima hrana. Veoma dobar obrok možete da dobijete za 50 do 100 bira (oko pet evra), a domaće, veoma dobro pivo „Sv. Đorđe“ za deset do 15 bira (oko 60 dinara).

JEFTINA RADNA SNAGA: Jodit je kućna pomoćnica, koja je sa sela došla u glavni grad da radi za platu od oko 300 bira i smeštaj u zatvorenoj kolibi u dvorištu veličine pet-šest kvadrata. To što nama deluje kao život u bedi bio je njen san.

Jer radna snaga u Etipiji veoma je jeftina. To se najbolje vidi po broju čistačica ispred jedinog sinepleks bioskopa u Adisu, koji ima četiri bioskopske sale i donosi najnovije filmove holivudske produkcije. Ako pada kiša, ovde „čistačice kiše“ trče bukvalno za svakim posetiocem i brišu kaljave tragove. U Srbiji bismo stavili ostatke kartonskih kutija, ali ovde je radna snaga dovoljno jeftina da je možete angažovati za sve moguće poslove. Pored ljudi na biletarnici, ovde radi obezbeđenje koje vas pretresa, cepači karata, obezbeđenje u sali i, na kraju, osoblje koje vas sprovodi do vašeg mesta, iako je ono potpuno čitljivo na karti.

TITO I NEMANJA: Ukoliko vas pitaju odakle dolazite, a vi odgovorite „iz Srbije“, učtivo će potvrditi, ali verovatno je da neće znati o kom delu sveta govorite. Zato je zgodno da uvek na kraju toga kažete da je to nekada bio deo Jugoslavije i onda će im sve biti jasno. Stariji će vas uz široki osmeh pitati i za Tita, a mlađi za Nemanju Vidića ili Milutina Sredojevića, trenera državnog prvaka u fudbalu.

Jugoslovensko-etiopsko prijateljstvo seže još u period pre stvaranja nesvrstanih. Josip Broz Tito i car Hajle Selasije su važili za velike prijatelje. Tito je Etiopiji poklonio prvi brod za njihovu mornaricu, a za uzvrat je dobio vilu u centru grada, koja je kasnije postala ambasada Jugoslavije, a sada je ambasada Srbije.

Hajle Selasije (u prevodu „moć svete Trojice“) i više je nego istorijska ličnost, veliki lider, car cele Afrike (kako su ga zvali). Bio je inspiracija Afro-Amerikancima i ostvarenje sna ponovnog buđenja afričkog kontinenta. Njegovi poštovaoci i poklonici, odnosno oni koji su u njemu videli i božansku osobu, po njegovom imenu pre krunisanja ras Tafari (princ Tafari) nazvani su rastafarijanci. Inspiracija je na neki način i rege muzičarima. Idol je bio i ostao velikom broju stanovnika afričkog kontinenta.

Kao i njen nekadašnji lider, Etiopija je veoma ugledna zemlja afričkog kontinenta. U njoj se nalazi sedište Afričke unije (pandan EU), ogranak Ujedinjenih nacija za Afriku, kao i kancelarije brojnih drugih svetskih, vladinih i nevladinih organizacija zaduženih za ovaj kontinent.

Etiopija je jedina zemlja ovog kontinenta koja nikada nije bila pod kolonijalnom vlašću. Jedino su je, u periodu 1936. do 1941. godine, okupirale fašističke italijanske trupe. Pored toga, kontinuitet državnosti i istorije je veoma dugačak, a ime Etiopija se za promenljive teritorije ovog regiona koristi još od IV veka.

Ovaj deo Afrike poznat je i po tome što su u njemu nalazišta najstarijih ljudskih staništa. Severno od Adis Abebe otkrivena je Lusi, najstariji primerak Australopithecusa, nazvan Australopithecus afarensis, po regionu Afar u kojem je pronađen.

Etiopija je, iako siromašna, jedna od zemalja na afričkom kontinentu koja pokazuje značajan ekonomski rast u proteklih nekoliko godina. Važan je partner SAD, što uz činjenicu da se sve važnije institucije u Africi nalaze upravo u ovoj zemlji, govori o njenim izgledima za budućnost.

Spoj duge tradicije, bogate kulture, geografske pozicije i dobre klime, političkog ugleda, pokazuju koliko je ova zemlja drugačija od slike koju ima prosečan stanovnik Srbije.

Hrišćanstvo

ADIS ABEBA: Crkva Svetog Đorđa

U Etiopiji živi oko 63 odsto hrišćana, 33 odsto muslimana, a ostalo su tradicionalne religije ovog područja. Za razliku od velikog broja afričkih zemalja kojima su hrišćanstvo donele kolonijalne sile, u slučaju Etiopije nije tako.

Hrišćanstvo se ovde prihvata u IV veku, a Etiopska pravoslavna crkva zajedno sa Koptskom i Jermenskom pripada grupi tzv. dohalkidonskih pravoslavnih crkava. Veliki su vernici i uvek veliki broj ljudi možete videti u blizini crkava. Za vreme verskih praznika ljudi se oblače u belu, svečanu odoru i odlaze u crkve.

Veoma je interesantno videti freske sa Isusom i svecima koji su tamne boje kože. To celokupnoj duhovnosti daje novu crtu. Sveti Đorđe je za njih svetac sa posebnim značenjem i čest je simbol i na svetovnim mestima.

U gradu Aksumu, koji se smatra jednim od mesta hrišćanskog hodočašća, po predanju čuva se zavetni kovčeg u kojemu su pohranjene tablice sa deset božijih zapovesti.

Zdravstvena zaštita

POZNATE SLIKE: Siromaštvo u Africi

Primarna zdravstvena zašita je znatno unapređena prethodnih petnaestak godina. Uvedeno je obavezno vakcinisanje odojčadi, pa je njihova smrtnost znatno smanjena. Problem virusa side je takođe veliki, mada je procenat zaraženih znatno manji nego u nekim drugim afričkim zemljama. Država, na razne načine, uz međunarodnu pomoć, pokušava da obrazuje mlade i tako zaustavi širenje ove bolesti.

Etiopija od međunarodne zajednice i različitih organizacija za pomoć i razvoj prima značajna sredstva koja su namenjena najsiromašnijima, bolesnima, ali i razvoju državnih sistema brige o ovim društvenim grupama.

Poslednjih nekoliko godina ovde je zabeležen dvocifren privredni rast, a prošlogodišnja visoka inflacija sada je svedena na jednocifrenu.