Ciklon „Boris“ nastavlja da izaziva velike poplave i haos širom centralne i istočne Evrope, pri čemu je broj nastradalih porastao na šesnaestoro ljudi
U ciklonu „Boris“ koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu, prema poslednjim podacima, nastradalo je šesnaestoro ljudi, najviše u Rumuniji – sedmoro, u toj zemlji je uništeno na hiljade kuća.
Traju evakuacije stanovništva u Poljskoj, u Mađarskoj se zatvaraju putevi pored Dunava, a u Austriji je proglašeno vanredno stanje, prenosi RTS.
U Poljskoj su vlasti naredile evakuaciju svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 ljudi, zbog poplava koje su pogodile taj grad. Zatraženo je od građana da se izmeste na viša područja pošto postoji opasnost da se izlije voda iz obližnjeg jezera, pa bi ceo grad mogao biti poplavljen.
„Prvi deo evakuacije je obuhvatio 40 pacijenata, to je moralo da se uradi što pre. U takvom su stanju da nisu mogli više da ostanu u bolnici jer nemamo struje, vode. Izmestili smo 90 pacijenata“, rekao je Artus Kaminski, direktor bolnice u Nisi.
Premijer Tusk je obećao da će gotovo 200 miliona evra biti poslato kao pomoć žrtvama poplava i da će njegova zemlja zatražiti sredstva iz fondova EU. Vlada u Varšavi je proglasila stanje prirodne katastrofe.
„Razgovaraću sa premijerima Slovačke, Češke, Austrije i s predsednikom Rumunije o tome kako da na najbolji način iskoristimo evropske fondove za naknadu štete od poplava. Zajedno možemo da osiguramo mnogo novca namenjenog za prirodne katastrofe“, rekao je premijer Poljske Donald Tusk.
U Češkoj evakuisano više od 12.000 ljudi
I u Češkoj je teška situacija, evakuisano je više od 12.000 ljudi, a četvrtina domaćinstava je ostala bez struje. U toj zemlji je jedna osoba nastradala usled nevremena. Predsednik Pavel je obišao postradala područja, kaže da je prema onome što je video na nekim mestima stanje gore nego za vreme katastrofalnih poplava 1997. i 2002. godine.
„Video sam da je naš sistem za reagovanje u vanrednim situacijama spreman i da reaguje efikasnije nego ranije. Zahvaljujem na radu svima kojim su uključeni u saniranje poplava“ rekao je Petr Pavel, predsednik Češke.
Gradske vlasti u Budimpešti su potpuno spremne za porast vodostaja Dunava i njegovih pritoka, a 12.000 vojnika je u pripravnosti za pružanje pomoći.
„Mesto gde sada stojim biće nedostupno za nekoliko dana, nivo Dunava će za nekoliko dana biti viši za dva metra. Zvaničnici koji se bave upravljanjem vodotoka uvereni su da nivo vode neće prevazići do sada rekordni. Sve dok Mađarska ne prođe kroz najgore neću napuštati zemlju, a ministar unutrašnjih poslova Pinter će rukovoditi odbranom od poplava. Svi će ostati na raspolaganju ovde i na drugim mestima“, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban.
U susednoj Austriji su nivoi reka opali, ali su zvaničnici najavili drugi talas kiša i poplava. Posebno je teško u regionu severno od Beča. U 42 opštine pokrajine Donja Austrija proglašeno je vanredno stanje.
„Imamo dosta iskustva iz poplava od 2002. godine, pa nam je to pomoglo da bolje organizujemo odbranu. Mnoga mesta u Donjoj Austriji su veoma pogođena, tu je i glavni grad Sankt Polten. Mnogo je posla za službe za reagovanje u vanrednim situacijama. U ovim trenucima impresivno je videti solidarnost između pokrajina, sada svi pomažu Donjoj Austriji, koja je najugroženija“, istakao je kancelar Austrije Karl Nehemer.
Rekordne padavine u istočnoj i centralnoj Evropi je izazvalo je više faktora, u prvom planu klimatske promene. Sve to je stvorilo savršenu oluju u kojoj su se pomešali hladan vazduh sa Arktika i topla struja sa Mediterana, objašnjavaju stručnjaci.
Izvor: RTS
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
