Černobiljski leptirići

Novinarske „sedeljke“ u Ukrajini najopuštenije su u kuhinji. Spreme se sendviči, tu je votka i uz gitaru noć postaje beskrajna. Galinu sam poznavao godinama, ali nisam znao da je njena sudbina direktno vezana za 26. april 1986. godine.

Galina Ivanjevna je dugonoga plavuša, bujne kose, izuzetno privlačna i izvrsna novinarka lokalnog kijevskog lista. Priču o Černobilju sam načeo ja, iznoseći neke stereotipe o „černobiljcima“, neukusne šale kakve obično kruže Balkanom. Nisam ni slutio da je upravo Černobilj neka vrsta tabua, Pandorina kutija koju ne treba dirati kad je u pitanju istočnoslovenska duša. Galina se samo osmehnula i sa tonom blagog prezira ispričala mi svoju priču.

Njen otac Ivan Ivanovič je te večeri, u petak 25. aprila 1986. godine, na posao otišao mnogo ranije nego obično. Radio je na održavanju blokova reaktora Černobiljske nuklearne elektrane. Poslednjih nedelja bio je primetno nervozan, pušio je cigaretu jednu za drugom i ponavljao da „se partija meša u sve“. Tvrdio je da „što su komunisti slabiji, to više pokušavaju da od babe stvore mladu“. Ujutru oko 1:23 sata eksplodirao je četvrti energo-blok. Galinu Ivanjevnu, koja je tada imala samo šest godina, i njenu majku iste noći su evakuisali iz Černobilja. Sva deca iz černobiljske zone, uglavnom roditelja zaposlenih na održavanju nuklearne elektrane, bila su prebačena u odmarališta na Crnom moru na Krimu. Galina se prisećala kako su joj utisak nedefinisanog straha ostavili ljudi u specijalnim zaštitnim belim odelima koji su decu stalno šišali do kože i po nekoliko puta dnevno kupali. Černobiljska deca nekoliko meseci nakon toga dane su provodila pod strogim režimom – specijalna hrana, fizičke aktivnosti, analize i merenja. I ćutanje staratelja.

7300 DANA POSLE: Černobiljska eksplozija smatra se najvećom tehnološkom katastrofom u istoriji čovečanstva. Prema izvaštajima eksperata dobijenim od ukrajinske diplomatije, od radijacije černobiljske katastrofe tokom 20 proteklih godina stradalo je više od pet miliona ljudi, uglavnom Rusa, Belorusa i Ukrajinaca. Najviše od svih naroda stradali su Ukrajinci – njih više od dva miliona. Prema podacima ukrajinskog Naučnog centra za radioaktivnu medicinu, u periodu od 1987. do 2004. godine, od posledica černobiljske eksplozije umrlo je više od pola miliona ljudi, od čega oko 7000 dece. Eksplozija Černobiljske nuklearne elektrane izazvana je ljuduskom greškom. U pitanju je bio eksperiment, tačnije izvršenje partijskog plana za povećanje proizvodnje električne energije, bez uvažavanja naučnih procena i bez kapaciteta za poboljšanje produkcije. Tako je četvrti blok reaktora Černobiljske nuklerne elektrane bio preforsiran i to je dovelo do eksplozije. Radioaktivni talas od oko 200 radioaktivnih izotopa kretao se hiljadama kilomatara prema severu i stigao je do Tihog i Atlantskog okeana i Severnog ledenog mora.

Najviše su stradale teritorije Belorusije, Rusije i Ukrajine. Posledice su osetile i Švedska, Norveška, Poljska, Velika Britanija i druge zemlje. Zagađena je površina od 145.000 kvadratnih kilometara. Radioaktivnim nuklidima zagađeno je 5000 naselja, od čega se gotovo polovina njih nalazi na teritoriji Ukrajine. Četvrti reaktor Černobiljske nuklearne elektrane zatvoren je u takozvani sarkofag, a za vreme spasavanja i sanacije eksplozije, od posledica zračenja umrlo je 35.000 ljudi.

Tadašnji SSSR pokušavao je da zataška černobiljsku katastrofu, ali je pod pritiskom Zapada Moskva bila primorana da objavi istinite informacije o eksploziji. Komunistički sistem, koji je od početka osamdesetih bio više birokratska farsa nego supersila, bio je primoran ili da se reformiše ili da proglasi poraz sovjetske ideologije. Černobiljska katastrofa ubrzala je raspad SSSR i osnažila stvaranje nezavisnih nacionalnih država, posebno Ukrajine. Danas u Ukrajini 17.500 porodica stradalih od zračenja dobija socijalnu pomoć, a Černobiljska nuklearna elektrana je potpuno zatvorena. Ukrajina je pre nekoliko godina na molbu Brisela pristala da potpuno zatvori Černobilj, iako preostali reaktori navodno nisu predstavljali opasnost. Zauzvrat, tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma dobio je obećanja od EU-a za naknadu izgubljene elektroenergije. Isplate naknada za zatvaranje Černobilja ubrzo su postale predmet političkih prepirki Zapada i Moskve.

ISPOD TEPIHA: Procene posledica černobiljske katastrofe prilično se razlikuju i izazivaju sumnje oko zataškavanja ili umanjivanja značaja posledica černobiljske tragedije. Naime, organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis polovinom aprila ove godine objavila je šokantne podatke u kojima tvrdi da će od posledica černobiljske katastrofe stradati 25 puta više ljudi nego što to procenjuju eksperti Ujedinjenih nacija. UN su objavile da će od kancerogenih i drugih oboljenja izazvanih radijacijom umreti dodatno 4000 ljudi, dok Grinpis tvrdi da su nedavna istraživanja pokazala da će taj broj dostići 100.000. Grinpis takođe tvrdi da su posledice černobiljskog zračenja po zdravlje ljudi u celoj Evropi mnogo ozbiljnije nego što to UN priznaju. Slični podaci izneti su i pred Evropskim parlamentom, gde je kritikovana Međunarodna agenciju za atomsku energiju zbog davanja loših i umanjenih podataka o posledicama černobiljske katastrofe. Ukrajinci su poprilično sumnjičavi kada je reč o podacima vezanim za posledice černobiljske eksplozije. Još pre 20 godina Moskva je izdavala direktive lekarima i nadležnim služabama da pacijentima govore kako su kancerogene i bolesti krvi nasledne i da isključe bilo kakvu pretpostavku o černobiljskom zračenju. U radio i TV emisijama posvećenim godišnjici černobiljske katastrofe, majke čija su deca obolela od radijacije kritikovale su tadašnje vlasti zbog zataškavanja informacija, jer da su znale istinu bile bi mnogo opreznije prema sopstvenom potomstvu.

SPEKULACIJE: U medijima se često spekuliše o pitanju rizika povezanog sa sanacijom četvrtog reaktora Černobiljske nuklearne elektrane. Jedna grupa naučnika tvrdi da je sarkofag „sazidan“ od 250 tona betona još uvek opasan za okolinu, da se na njemu pojavljuju procepi i da ispod njega ima još radioaktivnog materijala, te da ga treba neprekidno održavati. S druge strane, grupa ruskih naučnika predvođena Konstantinom Čečerovom tvrdi da sarkofag ne predstavlja nikakvu opasnost, jer se sav radioaktivni materijal razvejao još 1986. godine. Nemački naučnici podržali su Čečerova u tome da ne treba trošiti velike sume novca na naučnike i njihove projekte, već na lečenje žrtava zračenja. Treća grupa naučnika pak tvrdi da se mnogo raspravlja o četvrtom reaktoru na koji je usredsređena sva pažnja javnosti, te da upravo od njega ima najmanje opasnosti, dok su mnogo veći problem preostale ukrajinske i evropske nuklearne elektrane. Kao budući potencijalni problem od nuklearnog rizika, analitičari navode „povratak“ Ukrajine i drugih evropskih zemalja nukleranim elektranama. Naime, nakon što je Rusija početkom ove godine podigla cene gasa na postsovjetskom prostoru, a povećava se i cena sirove nafte, sve više se kao alternativa za uštedu pominju nuklearne elektrane. Ukoliko u najskorije vreme zemlje EU-a i jugoistočne Evrope ne nađu način za jeftinije snabdevanje energentima, baba-zima će ih naterati da biraju između energetske zavisnosti od Rusije i od većeg snabdevanja iz nuklearnih elektrana.

ZAGONETKA: Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj černobiljskoj tragediji rekao da se i posle 20 godina „ne zna prava istina o černobiljskoj tragediji i njenim posledicama“. Predsednik Juščenko je izjavio da Ukrajina neće moći sama da se izbori sa fatalnim posledicama černobiljske katastrofe za čiju će sanaciju do 2015. godine najverovatnije trebati 170 milijardi dolara i pozvao međunarodnu zajednicu da finansijski pomogne Ukrajini. U Kijevu su česti protesti Saveza žrtava Černobilja, koji svake godine na datum katastrofe protestuju tražeći povećanje socijalne pomoći. Takođe brine činjenica da je za 20 godina gotovo dva puta povećan broj invalida na prostorima bivšeg SSSR, čime se i nakon dve decenije ne menja broj stradalih u černobiljskoj katastrofi. Prema procenama evropskih stručnjaka, u budućnosti se očekuje na desetine novih slučajeva kancerogenih oboljenja ljudi koji su bili izloženi černobiljskoj radijaciji. Ministar zdravstva Ukrajine Jurij Poljačenko posebno je naglasio da je najveći problem černobiljske katastrofe sve više oboljenja dece čiji su roditelji pre 20 godina bili ozračeni. Prema ministrovim rečima, najčešća su oboljenja disajnih organa, organa za varenje, bolesti krvi i nervnog sistema.

Na kraju svoje ispovesti, Galina je rekla da joj je najteže kada pomisli na decu, koju jednog dana želi da ima, ali se plaši neizvesnih posledica. Odjednom je zaćutala i pokazala dokument „Postradali u černobiljskoj katastrofi“, koji njoj i hiljadama Ukrajinaca omogućava neke socijalne olakšice. „Nikad ga nisam pokazivala kondukteru u gradskom prevozu ili šefu na poslu kad mi je bilo loše“, rekla je. Nije mi bilo jasno zašto onda Galina nosi taj komadić papira koji je nekoliko puta dnevno podseća na najteže trenutke u životu. Nisam razumeo, ali nisam imao hrabrosti to da je pitam.