Foto: Reuters
Bilo da je reč o zakonu o medijima, o zakonu o prevremenom prekidu trudnoće, ili o izbacivanja novinara iz Sobranja, čini se da je Skoplje sve dalje od Brisela
„Neće biti datuma za Makedoniju za početak pregovora u junu“, predviđa doskorašnji ambasador EU u Skoplju Ervan Fuere. To samo potvrđuje poruke koje poslednjih šest meseci permanentno stižu iz Brisela: da nesprovođenje reformi, ali i duboka politička kriza i nemogućnost uspostavljanja političkog dijaloga vlasti i opozicije, ostavljaju do daljnjeg državu u „čekaonici“ EU, u kojoj se nalazi od 2005. godine.
Surovu realnost čini se da lagano prihvataju i čelnici vladajuće koalicije, premijer Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) i Ali Ahmeti (DUI). Međutim, oni po običaju krivicu za stagnaciju države svaljuju na Grčku i na njen nepopustljivi stav oko upotrebe ustavnog imena Makedonije. Možda je upravo zbog toga ove nedelje zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker (bivši američki ambasador u Skoplju) potencirao da Makedonija i Grčka treba da iskoriste momenat i nađu zajedničko rešenje u sporu oko imena, ugledajući se na srpsko-kosovski primer.
Zbog bojazni od novog debakla, jednog u nizu poraza na međunarodnom planu, makedonskoj javnosti se preko dirigovanih provladinih medija ili „spontanim“ protestima demonstranata opšte prakse, iz dana u dan serviraju nove afere, ili optužbe protiv opozicije zbog njenih navodnih grešaka od pre sedam i više godina, kada je poslednji put bila na vlasti. Organizovani demonstranti (po principu: sendvič i dnevnica za učešće) su tako nedavno razbijali stakla i gađali jajima savetnike u skopskoj opštini Centar, jedinoj u kojoj je na vlasti opozicija, samo zato što je proturena „informacija“ da će novi, opozicioni, gradonačelnik da ruši jednu crkvu u izgradnji.
I dok na domaćem planu sve ključa, saveti i preporuke iz inostranstva uglavnom nailaze na zid ćutanja ili na prepotentno ignorisanje vlasti. U poslednjem izveštaju Fridom hausa o nacijama u tranziciji, zabeleženo je „uznemiravajuće opadanje“ rejtinga Makedonije. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žan Klod Minjon, koji je došao u Skoplje sa ponudom da Strazbur ponovo otvori svoju kancelariju (koja bi zbog ozbiljnih problema navedenih u izveštaju ove organizacije, trebalo da izbliza prati aktuelnu situaciju u Makedoniji i pomogne očuvanju političke stabilnosti), otišao je razočaran i kratkih rukava. Njegov predlog je odbijen nakon što je Minjon pred poslanicima makedonskog parlamenta pozvao vlasti da uz ekspertizu Strazbura ojačaju „krhke demokratske institucije u zemlji“
KOMISIJA O CRNOM PONEDELJKU: Haos iz koga aktuelna vlast neuspešno pokušava da se iskobelja traje još od „crnog ponedeljka“ – 24. decembra prošle godine, kada je obezbeđenje parlamenta izbacilo novinare da ne bi svedočili nasilnom isterivanju opozicionih poslanika. Posle opozicionog bojkota parlamenta i višemesečnog natezanja, konačno je dogovorom Gruevskog i novog čelnika SDSM i opozicije, mladog Zorana Zaeva (koji je preuzeo funkciju od dve decenije „nezamenljivog“ Branka Crvenkovskog), formirana adhok Anketna komisija o ovom neviđenom skandalu.
Udruženje novinara zahteva da izbacivanje novinara koje je dokumentovano i video materijalom, bude prioritet komisije, da bi se izbegla mogućnost politizacije i povezivanja ovog skandala sa ostalim fizičkim incidentima u samoj sali, ali i izvan Sobranja. Ali, na jedvite jade sastavljena komisija, još nije rešila najvažnije pitanje: kako će se donositi odluke, jer vlast insistira na konsenzusu. Neki mediji su objavili da će umesto ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske ili vicepremijera Zorana Stavreskog, koji je na video snimcima likovao prilikom obračuna sa opozicionim poslanicima, biti žrtvovan samo predsednik parlamenta Trajko Veljanovski, koji je bio najčešća meta prozivki i optužbi opozicije. On će, za utehu, biti poslat za ambasadora u Beograd.
ZAKONI O MEDIJIMA I PREKIDU TRUDNOĆE: Za to vreme ministar za informatičko društvo i administraciju Ivo Ivanovski i pored žestokih reakcija novinara i eksperata pokušava da u najkraćem mogućem roku progura novi, restriktivni zakon o medijima. Reporteri bez granica i Amnesti internešnal iskazuju brigu zbog slobode izražavanja i medijskih sloboda u Makedoniji. Iako je na čak 117 od 171 tačke Nacrta teksta o zakonu o medijima i audio-vizuelnim medijskim uslugama, koji je Vlada pripremala u tajnosti i bez konsultacija sa novinarima, stiglo čak 380 primedbi, iako su reagovali i Savet Evrope i OBSE, a brojni domaći i inostrani eksperti su se obrušili na dužinu i kompleksnost zakona, na sferu koju zakon obuhvata i na strukturu regulatora medijskog prostora, vlast i dalje ne haje.
Arogantno ponašanje vlasti prema medijima i novinarima nije izuzetak. Pravu buru reakcija ženskih udruženja, nevladinih organizacija i ginekologa izazvalo je donošenje po kratkom postupku novog zakona o prekidu trudnoće. Iako su građani demonstrirali pred parlamentom, a udruženje „Hera“ je poslalo otvoreno pismo predsedniku države da ne potpisuje ukaz o kontroverznom zakonskom rešenju, Đorđe Ivanov je i ovoga puta poslušao Vladu. Ženska udruženja su uzalud ukazivala da Zakon zadire u prava i slobode žena, da ne poštuje medicinske standarde Svetske zdravstvene organizacije i najavljivala osporavanje pred Ustavnim sudom…
FALANGISTI, PARTIZANI I POPOVI U MANTIJAMA: Tako, Makedonija na 36 stepeni Celzijusa produžava da živi u senci grandioznog spomenika Aleksandru Velikom u centru Skoplja iako je i političarima i delu običnih smrtnika, odavno jasno da se do Brisela i EU ne može stići iz balkanskog debelog hlada, niti sa aerodroma ili autoputem koji nose ime velikog osvajača. Ali, karikaturalni pokušaji zidanja novog nacionalnog identiteta ne jenjavaju. Putnicima namernicima koji posete projekat „Skopje 2014“ omogućeno je da, kao i prošle godine, fotografišu nekoliko mladih ljudi u uniformama falangista (pripadnika vojske antičkih Makedonaca, Aleksandra Velikog), komita iz perioda osmanlijske vladavine, partizana in NOB-a, a od ove godine, pred spomenicima Sv. Kirila i Metodija, i Sv. Klimenta i Nauma, i „popove“ u mantijama.
Pre samo nekoliko meseci je hrvatski novinar i pisac Jurica Pavličić uzburkao provladine medije u Skoplju kada je o novom izgledu makedonske prestonice, koju je nazvao „gradom – trijumfom luzera“, napisao: „Taj grad mogao bi se opisati kao smjesa Las Vegasa i Pjongjanga, ali uz prstohvat Halikarnasa, Aškabada te stiropornog Rima iz filmova s Čarltonom Hestonom. Taj grad bio je luđi od najluđih zamisli turkmenskog diktatora Sapamurata Nijazova. Taj grad koji je stajao preda mnom, bio je tako nadrealan, da sam u nevjerici trljao oči“.
Asocijacija arhitekata Makedonije je zatražila oduzimanje licence arhitekti koji je „neetički i neprofesionalno prihvatio da napravi idejno rešenje za Gradski trgovački centar (jedno od obeležja makedonske prestonice još iz doba Jugoslavije – n. z.) u kvazibarok stilu“. Iako je i ranije doneseno slično rešenje vlasti o „oblačenju“ u baroknu fasadu i objekta Vlade (sedamdesetih godina prošlog veka nagrađivanog, ultramodernog arhitektonskog zdanja na Vardaru), odluka o Trgovačkom centru je izazvala prve žešće reakcije javnosti. Preko 4000 građana je potpisalo „antibarok“ peticiju protiv nagrđivanja rešenja sada pokojnog autora, a stotine građana je učestvovalo u akciji sa simboličnim živim zidom za odbranu lika Skoplja – „Zagrlimo GTC“
Diplomatski skandal je umalo izazvao i švedski ambasador Lars Vahlund, koji je na zabavi povodom Nacionalnog dana Švedske u njegovoj rezidenciji, gostima predstavio „živu skulpturu“ Prometeja, repliku spomenika koji je u sklopu „Skopja 2014“, postavljen u parku nasuprot Sobranja. Taj spomenik je autor, zbog reakcija puritanskog dela skopske javnosti zbog golog muškog tela(?!) naknadno obukao u donji veš, što je izazvalo brojne podsmešljive komentara u medijima i na socijalnim mrežama. Odlazeći ambasador Vahlund je valjda želeo da bude duhovit, postavljajući glumca sa njegovom maskom na licu u pelenama i sa flašom „Skopskog“ piva u ruci, ali nije mogao da predvidi reakcije.
Reagovalo je udruženje branilaca (učesnika oružanog sukoba iz 2001) „Bedem“, koje skulpturu Prometeja posmatra kao spomenik njihovim saborcima, i zahtevalo izvinjenje od ambasadora „zbog krajnje nemoralnog ponašanja“ i „potcenjivanja i ismevanja spomenika herojima palim za Makedoniju“. Još je žešća bila reakcija jednog provladinog portala, koji smatra da su ambasadorovom verzijom Prometeja, „koji je inače simbol borbe za slobodu, verovatno povređena patriotska osećanja makedonskog naroda“.
Jedenje grožđa u ponoć, razbijanje tanjira na kućnom pragu, zvonjava hramskih zvona ili maskiranje u medvede – novogodišnji običaji širom sveta svedoče o različitim verovanjima u sreću, zaštitu i novi početak
Kakva je zemlja Somalilend? Zašto ga je Izrael, za razliku od SAD, država EU, Kine i Rusije priznao kao suverenu državu? I zašto je zbog toga izložen snažnoj kritici?
Donald Tramp napravio je za godinu dana neverovatan zaokret u politici prema Evropskoj uniji. To više nisu partnerski, već neporijateljski odnosi
Za upotrebu će biti potreban lekarski recept
Gradonačelnik Njujorka, svetske prestonice kapitalizma, hoće da grad otvori javne prodavnice sa povoljnom hranom za siromašne. Razlog: oko 1,4 miliona stanovnika Velike jabuke nije u stanju da sebi redovno obezbedi potrebnu hranu
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
