Borba za moć

„Ako ne možeš da ga pobediš, pridruži mu se“. Ova narodna izreka dobro bi se uklopila u aktuelni trenutak u kojem se nalazi svetski tenis. Naime, višemesečna politička previranja u „belom sportu“ dobila su dodatno na ubrzanju nakon neočekivane vesti da su se dvojica globalno najprepoznatljivijih tenisera u svetu Rodžer Federer i Rafael Nadal pridružili Savetu igrača organizacije ATP čiji je predsednik prvi reket sveta Novak Đoković.

U ovom „intrigantnom zaokretu u borbi za vlast na vrhu muškog tenisa“, kako navodi britanski „Gardijan“, indikativno je da je švajcarsko-španski tandem donedavno odbijao svaku pomisao da ponovo bude aktivan u poslovima teniske politike. Federer je predsednik Saveta igrača bio od 2008. do 2014. i uz najbolju volju teško se mogu pronaći neki vidljivi rezultati njegovog višegodišnjeg predsednikovanja. Nadal je bio potpredsednik tog tela sve do 2012. kada je podneo ostavku jer nije uspeo da „progura“ jednu od svojih ključnih ideja o dvogodišnjem sistemu bodovanja na Turu.

NESAGLASJE O REFORMAMA

Dva ključna povoda za razmimoilaženje unutar organizacije ATP i vodećih igrača bila su smena predsednika Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) Krisa Kermoda, kao i želja struje „reformista“ u organizaciji ATP – a čiji je neformalni predvodnik najbolji svetski teniser – da se pravednije preraspodeli ogroman novac od turnira i nagrada („Klasna borba“, „Vreme“ br. 1472). I Federer i Nadal su Đokovića mesecima unazad optuživali da je bio ključna figura u odluci da se Englezu ne produži mandat predsednika ATP, a žalili su se i medijima da ih Novak nikada ne konsultuje povodom dešavanja „iza zavese“ u ovoj sportskoj organizaciji.

Čini se, međutim, da je sada već čuvena kafa u Federerovoj kući u Indijan Velsu, kada su drugi i treći reket sveta razgovarali o perspektivama tenisa, bila ključna za njihov novi dil – da se vrate u igru i da vide šta im je činiti sa Đokovićevim sve većim uticajem u svetskom tenisu.

Neposredno pred početak ovogodišnjeg Vimbldona sedmočasovni sastanak Saveta igrača bio je ključan za razvoj aktuelne situacije u ovom formalno savetodavnom, ali veoma uticajnom telu u Asocijaciji teniskih profesionalaca. Na njemu su ostavke demonstrativno podneli teniseri Robin Has, Džejmi Marej i Sergej Stahovski, smatrajući da „način na koji radimo nije na nivou koji bi mogao da pomogne tenisu da napreduje“. Upražnjena mesta popunili su Rodžer Federer i Rafael Nadal, zajedno sa Austrijancem Jirgenom Melcerom.

Zanimljivo je da su svi članovi Saveta, uključujući Đokovića, glasali za njihov izbor u ovo telo, što samo pokazuje da srpski teniser nije imao ambiciju da sprovodi nekakvu samovolju zašta je često bivao optužen u zapadnoj, a posebno britanskoj štampi. Na tom sastanku je i predstavnik trenera Dani Valverdu, koji je radio i sa Endijem Marejem i Grigorom Dimitrovom, saopštio da napušta Savet. Njegova pozicija je i dalje upražnjena.

Rođeni brat Endija Mareja, Džejmi, inače specijalista za dubl, pošto je napustio savet igrača, oštro je kritikovao rad ovog tela žaleći se kako na dugačke sastanke tako i na pojedince „na raznim pozicijama, ili koji nisu na pozicijama, a koji pokušavaju da steknu moć i izguraju svoju agendu“. Nije teško zaključiti na koga je mislio, imajući u vidu da je skoro pa oduševljeno na svom Tviter profilu komentarisao to što su se svetski broj dva i tri ponovo uključili u rad Saveta: „Masovna podrška za Rafaela Nadala i Rodžera Federera što su se priključili ATP Savetu igrača. Uprkos trenutnim uspesima sporta, živimo u haotičnim vremenima. Moje najveće dostignuće u tom Savetu moglo bi da se ispostavi da je bila tâ ostavka koja je stvorila priliku da se nešto ovakvo dogodi. Srećno.“, poručio je Džejmi Marej.

PROMENE ILI STATUS KVO

I sâm Đoković, koji je prošlog oktobra započeo drugi dvogodišnji mandat na mestu predsednika, priznao je kako je razmišljao da napusti savet igrača. Osim konstantnih pritisaka medija na njega, on je posebno apostrofirao i da su upravljačka struktura i način odlučivanja u ATP u sprečavali igrače da naprave „značajne promene“. Jedan od razloga njegovog nezadovoljstva bila je i činjenica da su informacije sa sastanaka isuviše često „curele“ u javnost. Poslovično dobro obaveštena teniska čaršija – reagujući na Marejeve kritike Saveta i njegovu izjavu o ostavci kao „najvećem dostignuću“ koje je omogućilo dolazak Federera i Nadala – opravdano se zapitala nije li možda upravo on bio taj koji je osetljive informacije iz Saveta prenosio britanskoj štampi.

Svakako se nameće pitanje da li ovaj preokret znači da će se Federer i Nadal svom snagom suprotstaviti Novakovom uticaju, kako bi se na teniskim borilištima, a posebno izvan njih, zadržao status kvo koji više odgovara interesima korporativnog, finansijskog, sponzorskog i medijskog establišmenta u tenisu. Rafa je možda i nehotice otkrio da će sa Švajcarcem očito imati sopstvenu agendu u Savetu, mimo Đokovićevih planova: „Novak je već duže vreme u Savetu. Mi smo bili tu pre“, rekao je španski as. „Odlučili smo da zajedno dođemo ovde (u Savet). Neću biti sam u ovome, kao što neće ni Rodžer“, rekao je Nadal dodavši da „ako smo tamo obojica, to može biti dobra snaga, dobra pomoć za sport“.

Kada je u pitanju izbor novog prvog čoveka ATP organizacije, mediji već spekulišu da bi Đoković na toj poziciji najradije video mladog i ambicioznog Danca Marka Lešlija, izvršnog direktora Juniverzal tenis rejtinga (UTR), sistema koji se smatra najpreciznijim načinom teniskog rangiranja, ali i rivalom postojećeg ATP sistema bodovanja. Britanski „Rojters“ prenosi navode kako je Asocijacija teniskih profesionalaca „daleko odmakla u pregovorima sa mnoštvom eksperata iz sporta i izvan njega“ koji bi mogli da čine budući liderski tim organizacije, a koji će imati prevashodan zadatak da „pomognu u zaceljivanju raskola u elitnom muškom tenisu i dovede ga u novu eru rasta i mogućnosti“. A da se samo Federer i Nadal pitaju, verovatno bi ponovo izabrali odlazećeg predsednika ATP a Krisa Kermoda, kojeg su zdušno podržavali.

DI SU NAŠI NOVCI

Iako oformljen kao telo koje ima za cilj da štiti interese igrača na profesionalnim turnirima, Savet ATP je već decenijama pokazivao svojevrsnu impotentnost kada treba da se suprotstavi korporativnoj teniskoj administraciji oličenoj u vlasnicima i predstavnicima turnira. Na to je ukazivao i najmlađi član Saveta igrača Kanađanin Vasek Pospišil, koji je nedavno u intervjuu za tamošnje medije izjavio da „ništa nije transparentno“ kada su u pitanju finansijski tokovi na turnirima. „Niko ne želi da govori o tim brojkama. Čine sve kako bi nas držali u magli. Ništa nije transparentno. Predložio sam čak i bojkot, štrajk. Predsednik ATP a i advokati su pokušali da me zastraše. Ali kada sam video koliko su nervozni, znao sam da moramo nešto da uradimo.“ Pospišil je istakao i da izuzetno poštuje Novaka Đokovića zbog svega što čini kao predsednik Saveta igrača „iako ima mnogo obaveza, prvi je teniser sveta, želi da obori rekorde, da osvaja gren slemove“. Uprkos tome, dodaje kanadski teniser, „(Novak) je stalno na sastancima, koji traju i po sedam sati. Malo je onih na vrhu koji bi bili spremni na tako nešto“.

Zbog političkih previranja na Turu prethodnih nedelja gotovo da je u senci ostala i zahuktala borba na teniskim borilištima i sada već legendarna trka za naslov GOAT a, odnosno najboljeg tenisera svih vremena. Nakon pobede na Vimbldonu trideset dvogodišnji srpski teniser osvojio je svoj 16. gren slem trofej i ukupno 54. „veliku titulu“ (Big title) u belom sportu. Ove titule predstavljaju zbir gren slemova, završnih turnira sezone, kao i takmičenja iz Masters 1000 serije.

OSVAJAČI VELIKIH TITULA

O neverovatnoj izjednačenosti velike trojke govori i to da je Rodžer Federer tokom karijere takođe osvojio 54 velike titule, a Rafa Nadal je odmah iza njih sa 53 osvojena najznačajnija teniska trofeja. Ovo pokazuje da, osim što se već godinama gladijatorski nadmeću jedni protiv drugih za najveće trofeje, velika trojka svetskog tenisa podjednako se međusobno motiviše ka još većim rezultatima. Poređenja radi, Amerikanac Pit Sampras imao je 30 takvih naslova, Agasi 26, Endi Marej „tek“ 18 itd.

Sve u svemu, aktuelni Savet igrača koji u svom sastavu osim trojice najbolje rangiranih igrača ima još dvojicu koji su u top 15 u singlu (Kevin Anderson i Džon Izner), morao bi da ima posebnu težinu u budućim pregovorima sa predstavnicima turnira. Prvi sastanak novog saziva ATP Saveta igrača biće upriličen u Njujorku neposredno pred poslednji gren slem sezone Ju Es Open koji se održava od 26. avgusta do 8. septembra. Srpski as će braniti trofej, a ovogodišnji nagradni fond iznosiće rekordnih 57 miliona dolara.