Bez uzbuđenja, molim

Završilo se pre nego što je počelo. Demohrišćanska unija (CDU), bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), Liberali (FDP) i Zeleni u pretpregovorima nisu uspeli da pronađu zajednički imenitelj, tako da konkretni pregovori o koalicionoj vladi nisu ni započeti. Jaz između prvih i četvrtih, drugih i trećih i tako dalje po pitanju izbegličkih kvota, čistih, to jest prljavih tehnologija, poreza ili izdvajanja za evropske budžete pokazao se kao prevelik. Kalkulacija i partijski interesi obavijeni u oblandu principijelnosti, prevagnuli su u odnosu na odgovornost i opšti interes. Neki komentatori uzrok propalih razgovora vide, pre svega, u velikom nepoverenju jednih u druge. Ideološki šareni kao njihove partijske boje – zbog čega je nesuđena koalicija nazvana „Jamajka“ – lideri četiri partije su se, čini se, više pribojavali da ih konkurenti ne izigraju, nego što su uložili napor da se približe jedni drugima. Na kraju je najvećim krivcem za neuspeh proglašen (pored desničarske Alternative za Nemačku) najveći pobednik parlamentarnih izbora održanih 24. septembra, šef Liberala Kristijan Lindner (vidi okvir).

I šta sada? S obzirom da Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) posle istorijskog izbornog neuspeha i dalje odbija da se vrati u zagrljaj kancelarke Angele Merkel, to jest u veliku koaliciju, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer će sa liderima partija povesti razgovore o formiranju manjinske vlade ili pak raspisivanju vanrednih, odnosno ponovljenih izbora. Većina komentatora smatra da su novi izbori najverovatniji izlaz iz političke krize, sa kakvom posleratna Nemačka nema mnogo iskustva, pogotovo što su se i Štajnmajer i kancelarka skeptično izrazili po pitanju manjinske vlade.

BEZIDEJNA KANCELARKA: Dan nakon prekida pretpregovora Angela Merkel, kojoj je posle tri mandata poveren i treći da formira vladu, izjavila je da ne vidi nijedan razlog da još četiri godine ne ostane na čelu Nemačke, a ako dođe do novih izbora, spremna je da još jednom predvodi CDU.

Kritičari su podsetili da to govori kancelarka koja je pre nepuna dva meseca izgubila osam odsto podrške i kojoj su dosadašnji partner SPD i drugi partner za formiranje vlade FDP okrenuli leđa. Angela Merkel je, ipak, indirektno poručila da Nemačkoj treba stabilnost, a da je ona, takoreći, okosnica te stabilnosti.

„Zidojče cajtung“ piše da je kancelarka u svom maniru birala reči kako bi smanjila dramatiku propalih koalicionih pokušaja. Govorila je da je to nešto „nezadovoljavajuće“, te da je posle svih napora i pomaka rezultat „za žaljenje“, kao da poručuje: „Bez uzbuđenja, molim.“

Taktika Merkelove, ukoliko bi došlo do raspisivanja novih izbora, nazire se već sada: ubediti birače da su socijaldemokrate i Liberali svojim neodgovornim, sebičnim ponašanjem gurnuli Nemačku u političku nestabilnost, koja zahvaljujući njenoj dvanaestogodišnjoj vladavini ubira sjajne privredne rezultate i beleži istorijski nisku nezaposlenost.

U tom smislu piše i nemački „Cajt“ u komentaru pod naslovom „Prvo partija, pa tek onda zemlja“, u kome se obrušava na socijaldemokrate i njihovo „neodgovorno“ ponašanje, zato što neće da podmetnu leđa u novoj velikoj koaliciji. Predstavnici SPD-a to odbijaju sa obrazloženjem da je velika koalicija istrošena u protekle četiri godine, da je već došla do kraja i da su, na kraju krajeva, birači kaznili i CDU i SPD i jasno stavili do znanja da žele nešto drugo. Obaška što bi spasavanje Angele Merkel za socijaldemokrate bilo ravno političkom samoubistvu.

Sa druge strane, kolumnista nedeljnika „Špigel“ Jakob Augštajn smatra da bi kancelarka sada konačno trebalo da pokaže veličinu i da se upusti u manjinsku vladu, što bi samo oživelo demokratiju u Nemačkoj, jer bi se odluke iz partijskih centrala preselile u parlament, gde poslanici (za razliku od Srbije) nemaju nikakvu obavezu da slušaju partijske direktive.

Ipak, Augštajn smatra da ona nema ni snage ni volje da to učini i piše joj politički nekrolog: Angela Merkel je došla do kraja; ona nema većinu i nema nikakav plan; ako joj manjka snage za radikalni novi početak, može odmah da se preda. Augštajn analizira da je ovaj put zakazao njen oprobani recept – da posmatra i čeka – jer ju je neuračunljivi šef Liberala Lindner saterao u ćošak. Žena, koja je kao niko drugi simbolizovala stabilnost i uračunljivost, sama se izmanevrisala u bezizlazno nestabilnu situaciju.

NOVI IZBORI: Nemačka ne voli eksperimente, kaže politikolog Torsten Fas sa Berlinskog univerziteta. Ustav podržava stabilnu vladu sa četvorogodišnjim mandatom, izglasavanje nepoverenja je daleko komplikovanije nego u većini drugih zemalja. Posle propasti „Jamajke“ Nemačka se našla na nepoznatom terenu. Liberali su razbili tabu da koalicioni pregovori, ma koliko komplikovani bili, na kraju dovode do formiranja vlade. Torsten smatra da je potez njihovog šefa Lindnera veoma riskantan jer Liberali imaju malu bazu među biračima, vratili su se u parlament zahvaljujući „pozajmljenim“ glasovima, uglavnom od demohrišćana.

Kako god: dok se na političke krize nenavikli Nemci nalaze u nekoj vrsti šoka, a u krizama uzdrmanoj Evropskoj uniji se misle da im samo još treba nestabilna Nemačka, za sada se zapravo ništa dramatično nije dogodilo. Liberali su pokazali spremnost da se kockaju, nova, mlada politička zvezda Kristijan Lindner očigledno misli da bi mogao da se katapultira do visina Emenuela Makrona u Francuskoj ili Sebastijana Kurca u Austriji i prečicom dođe možda čak i do kancelarske fotelje; Angela Merkel je pokazala trenutnu slabost; socijaldemokrate imaju pravu da ne srljaju u propast, učešće u vlasti nije obavezujuće; bavarskoj Hrišćansko-socijalnoj uniji predstoje sledeće godine pokrajinski izbori, koji su im važniji od saveznih; Zeleni su partija čije odluke zavise od podrške baze, podeljeni su na fanatično principijelne ideologe i pragmatike spremne na kompromise koji stvari žele da menjaju sa pozicije vlasti.

Ako vanrednih izbora bude, verovatno će biti raspisani na proleće. Dotle se ništa dramatično neće desiti, a izborna kampanja bi verovatno kud i kamo bila interesantnija od prethodne, koja je bila neprimereno dosadna. Birači će imati vremena da još jednom razmisle koga u ovoj pat poziciji žele da ojačaju. Bojazan da bi ova situacija mogla dodatno da ojača desničarsku Alternativu za Nemačku nije utemeljena na činjenicama, moglo bi da se desi i suprotno. Angelu Merkel svakako ne bi trebalo prerano otpisati.