Nakon nemačkih i francuski poljoprivrednici su počeli sa blokadama saobraćajnica širom zemlje. Pozvali su na „blokadu Pariza“ traktorima, prikolicama i drugim vozilima. Traže poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju. Protestuju i izbog „preteranih“ normi i propisa koje im nameće Evropska unija.
Oko 15.000 policajaca je angažovno da spreči potpuni haos i blokadu aerodroma.
U blizini francuskog „Diznilenda“ paori su u pondeljak bili blokirali svih šest traka autoputa A4. Nosili su parole „Nema hrane bez seljaka“ i „Naš kraj za vas bi značio glad“. Na putu A6 južno od Pariza bacali su bale sena.
Predsednik uticajnog udruženja paora FNSEA Arno Ruso je izjvio da je porast izvoza jeftinog ukrajinskog šećera za evropske seljake „neizdrživ“. Izneo je listu sa 140 zahteva, pored ostalog traži se i ukidanje nadoknade za životnu sredinu.
Sa druge strane, proizvođači bio-hrane traže veće subvencije države da bi se odbranili od jeftine strane konkurencije.
Napad Rusije na Ukrajinu je izazvao globalnu krizu na tržištu prehrambrenih proizvoda. Francuski, nemački i drugi evropski poljoprivrednici suočeni su sa porastom cena đubriva i električne energije što, tvrde, dobrim delom dovodi do toga da više ne mogu da žive od svog rada.
Predsednik Francuske Emanuel Makron sa predstavnicim Vlade užurbano veća o mogućnostima da se prevaziđe kriza i paori uklone blokade. Mere koje je Vlada do sada stavila u izgled, pored ostalog za suzbijanje „nefer“ konkurencije iz inostranstva, poljoprivrednici su odbili kao nedovoljne.
Svi nam skaču po glavi
Ugledni švajcarski „Noje ciriher cajtung“ piše da se agrarna politika u mnogim zemljama uplela u „mikromenadžment“, da držva interveniše u poslovanje poljoprivrednika, da im ne određuje samo kojih standarda za očuvanje životne sredine ili blagodeti životinja moraju da se pridržavaju, već i koja sredstva za zaštitu biljaka, ili kakvo đubrivo smeju da koriste. Broj zakona i propisa je nepregledan i njihove stalne promene zbunjuju poljoprvrednike.
Zbog toga im je teško da prave dugoročne planove što prati osećanje da ih sa svih strana pritiskaju – ne samo političari, već i preprodavci hrane prilikom određivanja kupoprodajnih cena i potrošači koji zahtevju „besprekorno ekološke“ proizvode.
„Svi nam skaču po glavi, svi sve bolje znaju od nas“, rekao je tako jedan seljak.
Privilegovana branša
Sa druge strane, piše švjajcarski list, udruženja paora su se pretvorila u tela stručna za odbijanje svega i svačega. U Švajcarskoj nema protesta paora, kao u Nemačkoj, Francuskoj ili Belgiji, jer oni već pre neka eskalacije imaju mogućnost da blokiraju šta im se ne sviđa, mogu u ranoj fazi da svoje zahteve ubace u zakone, a u parlamentu imaju nadproporcionalno velik uticaj jer kantoni imaju veliku težinu.
Paradoksalno je, objašnjava list proteste paora unutar Evropske unije, da ni jedna privredna grana ne dobija toliko velike subvencije, a da, na primer u Nemačkoj, u BDP-u zemlje učestvuje sa samo jedan odsto. Oni bez državne pomoći ne bi mogli da opstanu, što znači da su, iako se predstavljaju kao samostalni preduzetnici, na neki način zapravo „državni službenici“ što ih ne čini nimalo srećnim.
Sigurnost su odavno zamenili za samostalnost, „upali su u zamku subvencija“.
Poljoprivrednici, opet, kažu da ne protestuju samo zbog kresanja poreskih olakšica i sličnog, već zato što se „boje za svoju budućnost“ i što su dospeli u takvu situaciju da im najmanje uskraćivnje pomoći ugrožava egzistenciju.
