Balvani na granici

(Od našeg stalnog dopisnika)

Igre u Atini nisu stigle ni do polovine, a „olimpijsko primirje“ oduvala je nova bura u slovenačko-hrvatskim odnosima, zbog koje će se, svi su izgledi, uskoro u Piranskom zalivu i u spornom delu Jadrana ljuljati mnogo više brodova. I to ratnih.

JOŠKO&BALVANI: Nije ništa neobično da su strasti između zvanične Ljubljane i Zagreba podgrejane tik uoči predizborne trke u Sloveniji i to uobičajenom pograničnom provokacijom Joška Jorasa, žitelja jednog od spornih sela u zaleđu Jadrana. Jorasov salaš nalazi se na teritoriji koju kontroliše hrvatska država, odnosno policija, iako slovenački političari (i katastar) tvrde da pripada opštini Piran. Joras, državljanin Slovenije i član Slovenačke seljačke partije, redovno „trenira probleme“ sa hrvatskim vlastima, što njegova partija ume solidno da unovči. Poslednji incident je rezultat Jorasove namere da građevinski materijal, koji je pazario u Sloveniji za dovršenje svoje kuće, preveze s druge strane „grane“, do svoje kuće. Hrvatska carina je kupljeno uočila i uredno ocarinila. Joras je odbio da plati ceh uz argument da kao slovenački građanin nije dužan da plaća carinu stranoj državi na putu do svoje kuće. Kad mu hrvatska policija nije dozvolila da uđe u Hrvatsku sa kupljenom (i neocarinjenom) robom, Joras je uz pomoć svoja tri pajtaša uzeo daske i krenuo da se probija do svoje kuće putićem koji je posle sličnog incidenta (tad je u igri bila veš-mašina) utabao od nesporne teritorije Slovenije do kućnog praga.

Hrvatski policajci i carinici sprečili su i ovu Jorasovu akciju, na licu mesta oduzeli sav materijal i Jorasa prijavili nadležnim organima zbog više prekršaja. Joško Joras je potom zatražio prijem kod slovenačkog ministra policije Rade Bohinca. Kad ni u tome nije uspeo, upriličio je manje demonstracije tako što je sa svoja tri druga i uz pomoć dasaka, isprečenih preko magistralnog puta u jeku najveće navale turista, za dva sata zaustavio saobraćaj na međunarodnom graničnom prelazu Sečovlje. Slovenačka policija je ćutke posmatrala balvane i nemoćne hrvatske kolege s druge strane granice, koristeći „postupnost“ u ubeđivanjima Jorasa da se makne s puta, sve dok umalo nije došlo do fizičkog obračuna besnih turista sa Jorasom i drugovima. Iako je slovenačkim novinarima obećao da će i dalje svakog dana za dva sata na istom mestu i na istoj pripeci da demonstrira, sledećeg dana je odustao. Pre toga je od policije i sudije za prekršaje dobio još nekoliko kazni u visini od oko 1300 evra, ali i dugo očekivani termin za razgovor sa ministrom policije Bohincem.

SAO JORAS: Na incident se neočekivano brzo odazvao hrvatski predsednik Stipe Mesić, koji je Jorasu preporučio da proda kuću i kupi drugu u Sloveniji, ako mu se ne sviđa u Hrvatskoj. Mesić je ponovio da je granica između Slovenije i Hrvatske na kopnu određena i da to jeste činjenica, a sve ostalo su „želje“. Mesićeva izjava je ponukala slovenačkog ministra spoljnih poslova na repliku kako je u slučaju hrvatskog predsednika radi o „izjavi kakvu političari mogu sebi da priušte kad su na odmoru“. Ivu Vajgla je Mesićeva izjava još asocirala na teranje „Slovenije u Filadelfiju“ u vreme mitinga u Srbiji. Mesić je Vajglu putem medija uzvratio da on „radi i kad je na odmoru“ i citirao zaključke Badenterove komisije, koja je posle raspada SFRJ potvrdila nepromenjivost republičkih granica.

U ovu letnju šaradu na kraju se uključuje i slovenački predsednik Janez Drnovšek, koji je u mariborskim dnevnim novinama izjavio da je Mesićeva „činjenica“ o određenoj granici na kopnu tek pusta želja, koja „nema osnova ni u jednom pravnom aktu niti u nekom sporazumu“. Drnovšek je pride rekao da je „sedam kilometara granice na kopnu sporno sve vreme pregovora, od osamostaljenja“, te da obe države ističu svoj suverenitet na (is)tom području. Drnovšek nije propustio priliku da upozori na „krivicu“ hrvatske vlade koja je prvo parafirala, a onda odbacila utanačen sporazum o granici, koji su Drnovšek i Račan u funkciji predsednika vlada potpisali u julu 2001. godine. Drnovšek je dodao da bi sporno zemljište pripalo Hrvatskoj, ali tek „kao protivteža za rešenje na moru, prema kome bi Sloveniji pripao teritorijalni pristup na otvoreno more i granična crta koja bi obuhvatala veći deo Piranskog zaliva… Jedno ne ide bez drugog. Ako Hrvatska želi takvu kopnenu granicu, onda mora da potvrdi ceo sporazum, a ne da iz njega uzme samo onaj deo koji joj se sviđa“, ocenio je Drnovšek.

VOJNI BRODOVI: Sve te izjave ostale bi deo uobičajenog folklora da posle ulaska Slovenije u Evropsku uniju i proglašene, pa delimično suspendovane zatim ponovo uvedene „ekološko-ribolovne zone“ odnosi između Slovenije i Hrvatske nisu dodatno iskomplikovani. Ekološko-ribolovnu zonu, koju je Hrvatska proglasila na Jadranu pre godinu dana (s početkom važenja od 3. oktobra ove godine), zvanični je Zagreb posle akcije slovenačke diplomatije bio prisiljen da suspenduje za članice Evropske unije; u suprotnom, zbog veta Italije i Slovenije ne bi dobio od Evropske komisije datum početka pregovora o pridruženom članstvu.

Hrvatski Sabor je datum početka pregovora sa EU-om dobio tek pošto je usvojio odluku da spomenuta zona neće važiti za članove Evropske unije i dok ne bude postignut sporazum koji će uzeti u obzir interese susednih država. Sve to piše u zaključcima EU-a o hrvatskoj kandidaturi za članstvo u Uniji. Hrvatska se, međutim, nije odrekla ekološko-ribolovne zone u celini. Tako će od 3. oktobra tu zonu, u kojoj je Hrvatska i dosad u međunarodnim vodama Jadrana polagala brojna posebna prava, kontrolisati 98 hrvatskih čamaca, šesnaest brodova, šest aviona, četiri helikoptera i avion bez pilota. Ukratko, kontrolu celokupnog nadzora nad hrvatskim unutrašnjim pojasom, teritorijalnim morem i ekološkom zonom preuzeće posebno radno telo.

Problem za komšije je u tome što će taj nadzor obavljati ne samo policijski već i hrvatski vojni brodovi. I po aktuelnim hrvatskim zakonima, slovenački brodovi koji plove pod stranim zastavama ili strani brodovi na putu za Luku Kopar mogli bi se od 3. oktobra naći na udaru posebnih „ekoloških“ patrola hrvatskih policijskih i vojnih brodova. Luka Kopar to vidi kao direktno ugrožavanje svojih interesa. Za Sloveniju je dodatan problem što je deo mora, tzv. dimnjak tj. dogovoren prolaz za slovenačke brodove sa režimom koji važi u međunarodnim vodama, a koji je utanačen neratifikovanim sporazumom Drnovšek–Račan – i dalje sporan. Slovenija ne priznaje pravo Hrvatskoj da prisvoji taj deo Jadrana. Štaviše, Slovenija je posle hrvatskog proglašenja „ekološko-ribolovne zone“ promenila čak i vlastiti Pomorski zakonik, koji sad i Sloveniji omogućava proglašenje iste zone. Jasno je kakve bi probleme u zatvorenom Jadranu takve, jednostrano proglašene zone, koje se uz to međusobno preklapaju, mogle izazvati. Slovenačka diplomatija je već najavila da će u slučaju da hrvatski, i to vojni brodovi počnu da kontrolišu slovenačke brodove u tom delu mora, odmah protestovati u organima EU-a i OUN-a. Produženje loših odnosa moglo bi da izazove Sloveniju da blokira pregovore Zagreba o punopravnom članstvu u EU-u, pošto je za ulazak novih članova potrebna saglasnost svih 25 članova. U razornu moć takve „argumentacije“ svojevremeno se uverila upravo Slovenija, koja nije uspevala da pokrene pregovore o punopravnom članstvu sve dok sa Italijom nije potpisala poseban „španski kompromis“ i uz to na granicama sa EU-om ukinula fri-šopove mnogo pre dogovorenog roka.

Upravo tu vrstu političke ucene, tj. vezivanje slovenačke podrške za ulazak Hrvatske u EU sa rešavanjem graničnog pitanja, ovde sve glasnije traže političke partije i deo javnosti. Drugo je pitanje hoće li i koliko Slovenija biti u mogućnosti da stvarno pritisne na kočnicu hrvatskog ulaska u EU. Ipak, ostaje velika verovatnoća, kako je to zaključio jedan od novinara slovenačke televizije u udarnom terminu, da će se na jesen slovenački ribari na moru natezati i svađati ne samo sa hrvatskim ribarima i policijom nego i sa „posadama hrvatskih vojnih brodova“.